Један од најкрвавијих ратних злочина у Хрватској одиграо се почетком рата, у јесен 1991. године у Госпићу, када су хрватске паравојне формације у сарадњи са локалном полицијом у само неколико дана терора похапсиле и ликвидирале више стотина Срба.

Ратни командант 118. бригаде ХВ-а Мирко Норац у Хашком трибуналу

Према подацима Документационо-информативног центра Веритас тада је убијено 124 Срба, међу којима и 38 жена. До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци само 50 ликвидираних, док се за осталима још трага.

Највећи злочини одиграли су се између 17. и 18. октобра.

Директор Веритаса, Саво Штрбац објашњава да је лов на Србе био организован и систематичан.

– Наоружани до зуба и са маскама, хрватске снаге су упадале у куће и станове махом највиђенијих Срба и ликвидирали их на најмонструозније начине на више локација у Госпићу. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова и четири пара по једног родитеља и детета. Међутим, овај ратни злочин се издваја од других и по чињеници да је о дивљању и убиствима био упознат комплетан државни врх Хрватске – истиче Штрбац.

Злочине у Госпићу међу првима је истраживало Тужилаштво Хашког трибунала, али је овај случај, пре подизања оптужница, без јасног разлога, уступљен хрватском правосуђу.

Штрбац наводи да је Жупанијско државно тужилаштво у Ријеци тек 2001. године подигло оптужнице.

– Због безразложног хапшења и убиства најмање 50 људи, оптужена су петорица припадника хрватске војске и полиције, а правоснажном пресудом две године касније, на 15 година осуђени су Тихомир Орешковић, тадашњи секретар Оперативног штаба у Госпићу, на 12 година Мирко Норац, тадашњи командант и на десет година Стјепан Грандић, тадашњи комадант Друге бојне. Међутим, том истом пресудом и Орешковић и Норац и Ивица Рожић су ослобођени оптужбе за ликвидацију тројице Срба из Карлобага, који су 25. октобра 1991. године одвежени и убијени на локалитету Црни Дабар на Велебиту. Против последњег са списка оптужених, Милана Чанића, тужилаштво је само одустало од процеса – подсећа Штрбац и додаје да је на суђењу „ван сваке сумње“ утврђено да су сва убиства била планирана.

– Ипак, мада је у убиствима учествовало на десетине других припадника војске и полиције до данас ни против једног није покренута истрага или подигнута оптужница – закључује Штрбац.

У Госпићу је према попису из 1991, од 9.025 мештана, Срба било 36 процената, а на попису одржаном двадесет година касније, у том граду је мање од пет одсто Срба.

ИЗВОР: ВЕСТИ

————–

17.10.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић