Азотара је усвајањем УППР-а регулисала питање старих дугова од којих је био највећи онај према Србијагасу, а почеле су и инвестиције у фабрици, А онда изненада стиже захтев из Министарства привреде за увођење стечаја и отпуштање свих запослених уз социјал програм у висини 300 евра по години стажа.

Александар Божић, председник Синдиката сменских радника „Азотаре“ каже: „Не видимо логику да се фабрика која је једина права фабрика ђубрива у држави гаси, а инвестиција је равна једногодишњем пословном губитку“.

Таква одлука им је предочена и прекјуче у Министарству привреде, уз тврдњу да „Азотара“ прави губитке. Сви су збуњени, јер је до скора директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић износио тврдње да је фабрика самоодржива и да производња расте. Запослени тврде да немају праве податке о пословање.

Петар Нанумовић, Председник синдиката „Независност“ иситче:

„Никада нисмо имали праве информације. Једни кажу једно, други друго. Шта је нама било битно као синдикатима? Да „Азотара“ ради, да људи раде, да имамо плате, и то је све било успешно. И сада „Азотара“ ради. Показало смо да може да ради“.

Договорено је да се сва три синдиката обрате премијерки и председнику Србије с молбом за састанак.

 Градиша Живановић, председник Самосталног синдиката „Азотаре“напомиње:

„Тражићемо да видимо могућност да ова фабрика остане да ради, јер ипак 1.000 запослених ту ради и 1.000 породица се храни од ове фабрике“.

Проблем је у томе што је синдикатима речено у Министарству привреде да након продаје из стечаја купац неће морати да оргaнизује производњу, а оваквог расплета неки су се прибојавали још пре неку годину када је Србијагас на име старих дугова преузео азотарину луку на Дунаву, а за производне погоне никако није могао да буде пронађен стратешки партнер.

ИЗВОР: РТВ

———-

11.7.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић