Гост емисије „Интервју“ био је проф. др Милан Брдар, универзитетски професор и некадашњи председник Српског филозофског друштва.

„Србија, која је и крварећи дошла до слободе 1918.године, за разлику од других који су пландовали такорећи, уложила је све, па и име и част – у ту краљевину, и у ствари је тада почела самоокупација Срба. Што ће рећи, да ми један век имамо утувљивање самопрезирања и самоцензуре и самоокупације. Тако да је чудно у Београду рећи – ја сам патриота, ја држим пре свега до Србије, а то је случај са свим метрополама. Највећи градови у многим земљама нису репрезентативни за ту државу… Београд није репрезентативан за Србију. Београд је један контејнер у којем имаш све и свашта. Тако је и са Паризом и Француском, Њујорком и САД, Лондоном за Енглеску… вероватно и Москва за Русију. Ти градови служе као тачке некаквог космополитизма, мешавине свега и свачега, па и културе…“

„Та тежња ка Европској унији одговара менталитету лењог човека, пропалице, који чека да му други реши проблеме. После пада социјализма и суноврата, уместо да смо имали владу која нас учи да засучемо рукаве и да радимо, и да чувамо привреду што имамо и да то подижемо, ми смо добили власт која нас учи животу пропалитета – седи, чекај, доћи ће неко са стране и решити наше проблеме, донеће инвестиције, запослиће људе, заборављајући да то раде и колонизатори. И Енглези су то радили по Индији и Африци, доносили послове… и у Индокини. Као и данас што раде Адидас, Најке и остали, па раде за долар и по цео дан, а у Америци мора да те плати 200 долара на сат…“

„Каква нам је политичка сцена бедна и јадна, од те беде и јада пита се не прави…“

ИЗВОР: BALKAN INFO – Zvanični kanal

———–

13.1.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић