фото: buka.ba

Не извозимо ми у свет сировине, ми извозимо готов производ, дипломиране лекаре, инжињере и професоре.
Сировине остају у земљи и владају.

Не градимо ми фабрике, граде нам их странци.
Ми градимо цркве и џамије.
Ми се уздамо да ће нам Бог помоћи.
Он и ако постоји, одавно је дигао руке од нас.

Школујемо децу, а онда њихово знање нека друга држава користи.
Скупо школовање бива претворено у јефтину радну снагу.
Уколико остану, њихово знање не вреди ни пишљива боба уколико се не веже за партијску књижицу.

Кумова љубавница вреди више од нечије десетке на факсу.
Братов ортак више од доктората.
Фамилија и братија више од државе и народа.

Државна имовина је заправо партијска.
Данас носилац партијске књижице има веће привилегије него некад носилац албанске или партизанске споменице.

Дно нам није само на врху, дно је на све стране.
Годинама је памет одлазила одавде и зато сад имамо владавину глупости.

Имамо ликове који су по занимању патриоте.
Некад је патриотизам био чиста љубав према својој земљи.
Данас је то изузетно исплативо занимање.
Национализам је тешко оболео.
Нема ту љубави према својима већ само и искључиво мржња према другима.

Школе и улице нам се зову по ратним злочинцима или осведоченим квинслизима из II светског рата.
Систем вредностима нам је скроз наопак.
Стање у култури нам је такво да нам је свако казалиште прљаво.
Ријалити у свим сферама живота.
И благо оном којег избаце из њега.
Тај је отишао и спасио се.

Издржали смо 50 година у комунизму, 20 у некаквом капитализму и сад остаје да видимо колико ћемо издржати у овом идиотизму.

ИЗВОР: БУКА.ба

————

30.12.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић