Републичка скупштина усвојила је Закон о буџету за 2018.годину са 150 гласова ЗА, 12 ПРОТИВ, два посланика нису гласала, а одсутних је било чак 86. Зашто сам један од посланика који је гласао против?

Прво, јер ни у протеклих годину и по дана овог сазива Скупштине није разматран ни завршни рачун Републике за 2016.годину који је у планираном износу био 1.085 милијарди динара. А истовремено чак и удружења грађана са свега три члана и с нула прихода у току године обавезна су да поднесу обрасце свог завршног рачуна АПР-у и да за то плате 1.200 динара таксе. Зашто преко 30.000 удружења морају да предају држави чак и празан завршни рачун, а највиши државни орган не мора да усваја „завршни рачун Србије“?

Друго, јер и после три године примене није укинут Закон о привременом уређивању пензија.

Треће, јер се, и поред значајног повећања буџета за развој задругарства, неће испунити обећање Владе да ће се у наредне две године подстицати развој нових и јачање постојећих укупно 500 задруга – будући да ће се по речима ресорног министра Кркобабића с издвојених 825 милиона динара у 2018.години подстицати свега 60-ак уместо обећаних 240 задруга!

Четврто – и најважније, наставља се вишедеценијско смањење буџета за пољопривреду и село испод минималних 5% укупних пореских прихода, а да нико из министарства финансија и пољопривреде не сме или не жели да јавно саопшти колико је буџет за пољопривреду и село мањи од законом прописаног?! Како Скупштина сваке године може да доноси законе о буџету који су супротни Закону о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, које је такође донела, а да не поштује иста највиша државна институција? Зашто онда пољппривредници морају да поштују законе о порезима, доприносима, акцизама?

А Министарство пољопривреде ће према Закону о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју бити оштећено за 5,3 милијарде динара у 2018.години! Истовремено, Влада је себи повећала издвајања из буџета за скоро пет милијарди или за чак 47,84%, док је партијама (а не посланичким клубовима!) чији су посланици заступљени у Скупштини, из буџета издвојено више од 75,4 милиона динара. Толико о томе колико ће се 2018.године посветити значајнија пажња пољопривреди.

Зато сам, колико је мени познато, једини посланик у досадашњој историји Скупштине Србије који је непосредно изгласавању овог „незаконитог“ закона председнику упутио Захтев за проверу основаности навода и непотписивања Указа о проглашењу Закона о буџету Републике Србије за 2018.годину:
„Поштовани Председниче Републике Србије,
господине Александре Вучићу,

Сматрајући да Народна скупштина Републике Србије нема право да доноси законе који су у супротности с раније донетим законима од стране исте институције, захтевам да проверите основаност навода и непотписивања Указа о проглашењу Закона о буџету Републике Србије за 2018.годину због тога што је предложени износ буџета за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – раздео 24. у износу од 44.109.239.000 РСД за 5.320.761.000 РСД или за 10,6 одсто мањи од припадајућег дела буџета Републике Србије за 2018.годину који, по члану 4. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју („Сл.Гласник РС“, бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015 и 101/2016) и по члану 5. Закона о буџетском систему („Сл.Гласник РС“, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др.закон, 103/15), треба да износи минимално 49.430.000.000 РСД!

У очекивању да ћете пажљиво размотрити основаност мог захтева и поступити у складу са Вашим уставним правима и дужностима, као и да ћете ме обавестити о својој одлуци, унапред Вам захваљујем.

Проф.др Миладин М.Шеварлић, народни посланик“

Иако до сада нисам добио никакав одговор, очигледно је да га председник није уважио јер је Закон усвојен и објављен у Службеном гласнику 17.децембра.

Посебно треба истаћи да се од доношења Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју (2013) минималних 5% од укупних пореских прихода не односи само на „субвенције у пољопривреди“, већ на укупан буџет Министарства пољопривреде – укључујући и плате запослених, путовања и све друге расходе, што раније није био случај код нас нити се субвенције и подстицаји у било којој другој земљи поистовећују с укупним буџетом Министарства пољопривреде. Да су се примењивали ранији прописи из „пропалог жутог режима“ с иситим коалиционим партнером СПС, пољопривредници, на само име „субвенција и подстицаја“ требало је у периоду „напредног СНС режима“ и истог колалиционог партнера да добију још 74 милијарде динара у периоду 2013-2018.године!

Аутор је угледни пољопривредни стручњак у овом делу света и нестраначки посланик

Проф.др Миладин М.Шеварлић

—————–

28.12.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић