Рајица Марковић: БУКТИЊОМ НА ОГАЊ

By РЕПОРТЕР on 18. августа 2017.

Рајица Марковић

„Јер ће се разгорети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо.
Од гнева Господа на војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити свога брата.
И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с леве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје.“

Бесмртне речи пророка Господњег Исаије којима он описује јадно стање у греху потонулог изабраног народа Израиља. Безбожност која се шири као ватра и захвата прво ситне душице па се шири и гута и крупније док не захвати цео народ. Господ се гневи на обезбожени народ окреће своје лице од њега. Одбачен од истинске светлости лица Господњег, народ остаје у мраку незнања и постаје храна безбожничком огњу који нема милости за брата.

Носиоци безбожничког огња су буктиње безбожништва у данашње време тајкуни. Прождиру рад своје тамом заведене браће и никако да се засите. Ждеру и десно и лево. Гомилају и виле и јахте и увек им је мало. Од њих се безбожнича ватра распаљује до дна друштва и захвата све који Царство Божије не траже у себи него у свом имању. Такви се докопају некакве привилегије којом врше експлоатацију неколико робова помрачене свести и њиховим радом гомилају непотребна материјална добра.

Да овај огањ безбожности не би прогутао цео народ побринуо се Господ Исус Христос који говори и чини:
„Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!“

Док безбожни огањ гута безбожнике, побожни огањ вере Христове тиња у огњеним духовима изабраним од Господа за службу бесмртној вери. Ове живе буктиње које свет покрива својим лажљивим мерицама, стрпљиво чекају своје време, знајући да свему има времена и начина.

Кад Господ објави испуњење одређеног временског рока, померају се лажљиве мерице света и ове живе Божије буктиње плану сјајем Царства Небеског. Од огњених буктиња Господњих огањ се шири у велику светлост која из омамљених срца и умова разгони таму безбожничку.
Пробуђен из сна народ се отима из безбожничког огња и окреће се Господу Богу. Обрадован повратком заблуделих синова Господ Бог им окреће своје лице. Светлост Божанске милости излива се на покајане блудне синове а стид и срам покрива смрадна и гадна лица безбожника. Безбожнички огањ се гаси а у срцима се изнова рађа првородна братска љубав.