Коме сметају: Вежба спасавања у нишком центру

Амерички званичник задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји поновио је забринутост Вашингтона због изградње руског хуманитарног центра у Нишу и могућег додељивања дипломатског статуса за особље овог центра на југу Србије.

– Важно је, и то уверење делимо са Владом Србије, да Србија има потпуну контролу над својом територијом и свега што је на њој. Ако дозволи Русији да оформи центар за шпијунажу, изгубиће контролу над делом своје територије – рекао је Хојт Ји пред сенатским Пододбором за европску и регионалну безбедносну сарадњу.

За бившег шефа југословенске дипломатијеЖивадина Јовановића овакво посматрање односа Србије према Русији је одраз „застареле и превазиђене политике из времена униполарног света“.

– Тада је свим кризама управљала и једино се питала америчка администрација. Данас је ситуација у свету другачија, па чак и Кина и ЕУ у заједничким документима говоре да им је циљ унапређење мултиполарног света. Што се тиче Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, мислим да њима тај центар смета као симболика уравнотежене спољне политике Србије, која иде ка чланству у ЕУ, има добре односе са САД, али и са Русијом и Кином. Зато без основа праве драму око њега, како би Србију држали у стању подређености и сталног страха шта ће рећи Америка или неки тамо амерички сенатор – коментарише за „Вести“ Јовановић.

Јуче је и амерички амбасадор у Србији Кајл Скот поновио да „има добрих разлога за забринутост“ због постојања Руско-српског хуманитарног центра у Нишу.

– Не знам тачно шта они раде, никада нисам посетио тај центар, али мислим да има добрих разлога за забринутост – рекао је Скот, истичући да је то питање више за људе који ту живе и за Владу Србије.

По свој прилици људи у Србији би пре поставили питање шта раде амерички и војници НАТО-а у Бондстилу, на Косову и Метохији, отцепљеној српској покрајини, војној бази коју нико од цивила или српских медија није имао прилике да посети и зашто они уживају имунитет пред српским законима.

За Вашингтон се, међутим, Бондстил не доводи у питање, па Хојт Ли пред пододбором Сената каже да није позитиван помак то што је Центар у Нишу „близу границе са Косовом, где САД имају око 600 америчких војника и 4.000 припадника НАТО мировних снага“.

Када год би домаћи медији објавили да амерички званичници на српске саговорнике врше притисак да не доделе дипломатски имунитет Русима и да им се откаже гостопримство у Нишу, Београд је то демантовао.

Јовановић сматра да на ово питање треба што пре ставити тачку тако што ће се дати дипломатски статус Русима који су се већ више пута доказали у хуманитарним акцијама.

– У српском је интересу да се питање статуса чланова Српско-руског хуманитарног центра у најкраћем року реши, јер свако даље одуговлачење само даје шансу за нове критике и прављење буре у чаши воде, јер за утицајне кругове америчке администрације центар је постао симбол да ли ће Србија остати вазал Вашингтона или ће јачати своју уравнотежену спољну политику.

Закували, а сада нуде решење

За јачање свог утицаја Русија, како каже Хојт Ји, користи зависност Западног Балкана од њеног гаса, као и слабости тамошњих држава због корупције, неслободних медија, тензије међу суседима.
– Када говори о нестабилности и проблемима на Балкану онда би било за очекивати да види и допринос САД и ранијих америчких администрација, које су агресијом на Југославију, а потом на Србију, учиниле Балкан трајно нестабилним делом Европе, и сада се та њихова инвестиција у дестабилизацију користи као разлог за појачано америчко присуство – примећује Живадин Јовановић.

Највише новца за Србију

Потпредседник Пододбора, сенатор Крис Марфи, сматра да предлог буџета САД не говори у прилог већем америчком присуству на Балкану. Он је подсетио да су фондови за страну помоћ за Албанију смањени за 98 одсто, Хрватску 60 одсто, Косово 48, БиХ и Македонију за по 40, Црну Гору 34, а Србију 31 одсто.
Податак да су најмање смањили помоћ за Србију, Живадин Јовановић тумачи да су смањили тамо где су до сада давали шаком и капом, а да је Србија била на дну листе прималаца помоћи САД.
– Када се ради о новцу који улажу мимо Конгреса, за ширење америчког утицаја, преко одређених медија, тзв. НВО, разноразних агентура, подозревам да ту није дошло до смањења, већ напротив – додаје Јовановић.

ИЗВОР: ВЕСТИ

—————–

17.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић