
СПОМЕНИК У ЛЕДИЋИМА
До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вјешањем или гушењем
У селу Ледићи, код Трнова, у суботу, 3. јуна, биће обиљежено 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села.
Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле – најстарија жртва Иконија Васић имала је 92 године, а најмлађа Милун Тешановић само 18 мјесеци.
У злочиначком походу комшија, убијено је десет чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.
Начелник општине Трново Горан Вујичић истиче за Срну да ни за масакр над Србима у Ледићима нико од злочинаца до данас није одговарао.
„Ни Тужилаштво ни Суд БиХ нису покренули никакав процес иако сви добро знамо да су ту страдали невини и недужни српски цивили, једноставно, немоћни људи који су покушали да се склоне из Ледића, када су их напале муслиманске снаге“, наглашава Вујичић.
Породице жртава огорчене су понашањем правосудних органа у БиХ.
Општинска власт у Трнову настојаће да, у наредном периоду, путем институција Републике Српске скрене пажњу на овај ужасни злочин и отвори процес у вези са кажњавањем злочинаца.
Предсједник Удружења грађана „Моје огњиште“ из Трнова Славко Васић огорчен је и разочаран радом Тужилаштва и правосуђа БиХ, који не чине ништа у овом случају, али и понашањем неких представника власти у Републици Српској, јер није учињено скоро ништа на расвјетљавању овог злочина.
Према његовим ријечима, иако је у овом масакру остао без три члана најуже породице – оца, мајке и баке, никад нико из Тужилаштва БиХ није га контактирао у вези са расвјетљавањем злочина. Он напомиње да су злочинци у Ледићима убили чак 15 жена.
Ледићи су прије рата имали седамдесетак житеља, а убијени су старци, жене и дјеца.
Већина мјештана страдала је на кућном прагу, а они малобројни који су покушали да се сакрију по околним шумама пронађени су и убијени.
Село је, како је то обично бивало након муслиманских оружаних похода на српска насеља, опљачкано, попаљено и разорено до те мјере да се губи скоро сваки траг српског присуства на том простору.
Злочин, који је започео 3. јуна у вечерњим часовима, извршили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи.
Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна.
У том периоду, на веома суров начин, убијени су /углавном масакрирани/ сви мјештани српске националности који нису могли да на вријеме побјегну из својих кућа, али и они који су, накратко, успјели.
Истрага коју је 1994. године спровело Министарство унутрашњих послова Републике Српске показала је да су се становници Ледића приликом бијега подијелили у двије групе. Једна је кренула преко Трескавице ка Војковићима, насељу надомак Сарајева, а друга према Калиновику.
Према резултатима ове истраге, другу групу, која је ишла према Калиновику, пресреле су муслиманске снаге на локалитету Пољице и све их поубијале, осим једанаестогодишњег дјечака, који је повријеђен лежао међу тијелима убијених.
До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вјешањем или гушењем.
Иако су власти Републике Српске предале налазе своје истраге и доказе Тужилаштву БиХ, још нико није оптужен за овај злочин.
У суботу, 3. јуна, окупљање свих оних који желе да посјете спомен-обиљежје у Ледићима предвиђено је за 11.00 часова у насељу Крупац, одакле ће аутомобилска колона кренути ка Ледићима, гдје је за 12.00 часова планиран парастос, полагање цвијећа и прислуживање свијећа у помен страдалима.
Извор: Огњен Беговић-СРНА/ЈАДОВНО
————
1.5.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Документи, Други пишу, ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА, ИСТОРИЈА, Мишљење, Национално питање, Новости, РАТ, РЕГИОН, СРБИЈА, Страдање Срба, Трагедија, MAIL - RSS FEED














Роде мили, вјечнаја памјат.
Све нас ране рода нашег боле.
Не смемо да заборавимо ни једну српску жртву.
Научимо се од Јевреја који знају за пострадале из свог народа и праве музеје сећања.
Морамо знати за све пострадале; за многе од њих зверски убијене по логорима, јамама и на кућном прагу; за дечји логор у Јасеновцу и страдања њихова од људи-монструма.
Трагајмо за Истином и Истина ће нас ослободити
Свиђа ми сеСвиђа ми се