Радник Фабрике шинских возила „Гоша“ из Смедеревске Паланке Д.М. (57) починио је самоубиство на радном месту.

По речима председника Самосталног синдиката те фабрике Милорада Милорадовића, његов колега убио се на радном месту због изузетно тешке економске ситуације у породици.

Милорадовић је навео агенцији Бета да четири године радницима нису уплаћени доприноси за здравствено ни пензионо осигурање.

Председник синдиката је навео да радници Гоше нису примили између 15 и 20 зарада и да је многим радницима једини оброк током дана – топли оброк у фабрици.

Он је додао да радници у потрази за послом и зарадом напуштају фабрику, а нови не долазе.

Незванично, поред његовог тела нађена је опроштајна порука у којој је објаснио мотив самоубиства.

Полиција је на месту несреће, а истрага је у току.

Фабрика шинских возила „Гоша“ је приватизована 2007. године, власник је словачка фирма ЖОС Трнава, а радници тврде да више и не знају коју плату им је послодавац последњу исплатио, то јест да примају по две до три хиљаде динара, у „неухватљивим интервалима“.

Фабрика има 375 радника.

ИЗВОР: Н1

***

ФБР КОМЕНТАР:

ДРЖАВА СРБИЈА је прво уништена промашеним приватизацијама и отпуштањем радника после 2000.-те, а онда сталним урушавањем привреде, тако да људи нису имали ни где да раде, а они који су имали посао нису били плаћени колико је то по закону прописано или уопште нису били плаћени… Многим радницима су прекинули радни однос и остали дужни зарађене плате, неплаћене доприносе за пензијско и здравствено осигурање. Људи су се сналазили како су знали и умели да преживе… многи нису. Породице су се распадале, неки су умирали од болести које су добили од свакодневне бриге и стреса да преживе, да деци имају да дају хлеб… некима је само оброк који су поделили са колегом на послу био једини у дану који су имали…
И тако годинама, скоро две деценије.
Данас се дешава супротно, политичари доводе стране капиталисте, плаћају им да запосле радника „1.000“ евра а власници фабрика плаћају робове 200 евра „по комаду“, рачуница је јасна… И још нешто, јефтина робовска радна снага у Србији нема никаква права, примере сте већ имали прилике да читате у штампи.

Разлика између нас и осталих народа у Европи је огромна. Прва и основна је да они који тамо нису запослени имају социјалну надокнаду да могу да се хране, живе и плаћају обавезе држави. У Србији држава изгледа нема обавезу (иако то пише у Уставу) да обезбеди посао ономе од кога захтева да плати рачуне и обавезе држави. У Србији се кажњава и принудно са државним извршитељима одузима имовина на силу, сече струја, укида водоснадбевање, за дугове које је човек у Србији направио јер нема посао и плату да би редовно плаћао обавезе.

Поставља се питање докле ће овај народ да трпи, и како је уопште преживео до сада. Ово није живот достојан човека. Ово нико није заслужио и нико нема право да нас присиљава да овако живимо, у економски и војно окупираној Србији.

22.3.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић