Међу тим фирмама су РТБ Бор, МСК из Кикинде, па и панчевачка Азотара.

„Влада Србије је кроз Радну групу крајем прошле године дала услове под којима „Азотара“ може да послује и обавезе које треба да испуњава, а то је урађено вероватно у пуној координацији са преговорима који су вођени између ММФ-а и наше Владе, и „Азотара“ испуњава све те услове“, каже Миљан Ђуровић, директор „Азотаре“.

Директор „Азотаре“ подсећа да предузеће од краја 2015. послује на тржишту и без икакве заштите захваљујући томе што су унапред припремљеним планом реорганизације решени проблеми дугова.

„Ради се на проналажењу стратешког партнера и то ради власник, значи држава, оформљена је Радна група, траже се модели који могу да се примене и они ће бити надам се убрзо дефинисани“, каже Ђуровић.

У Самосталном синдикату кажу како не знају да „Азотара“ добија било какве субвенције, али да би могли да послује ефикасније уз бољу организацију и јефтинији гас. Синдикалисти истичу да су помало забринути за судбину 900 запослених.

„Чули смо да „Србијагас“ има уговор да до краја јуна да испоручује гас и да ћемо дотад радити, а све остало смо чули из медија попут тога да ће бити приватизација, а на који начин то, стварно не знам“, вели Градиша Живановић, председник Самосталног синдиката „Азотаре“.

Социјална димензија проблема у државним предузећима могла би да буде важан адут у постизању компромиса у предстојећим разговорима Владе и ММФ-а, сматрају поједини економисти.

„Мислим да се опет може наћи такав модус да се захтеви ММФ-а и у суштини социјални захтеви запослених у тим предузећима реше“, каже економиста Горан Николић.

Николић подсећа да ни у претходним преговорима нису били задовољени максималистички захтеви страних поверилаца.