Србији се сваког дана затвори бар једна кућа, односно угаси једно огњиште. У српском народу огњиште је много више од места на коме се ложила ватра, припремала храна и око кога се окупљала породица. Оно је већ вековима симбол дома, породице, постојања и живота. У прошлости Срби су се исповедали и заклињали над огњиштем. Оно што је у цркви био олтар, то је у српској кући било огњиште. Стари Словени су своје претке сахрањивали испод огњишта које се никада није гасило. „Имати огњиште, ту ватру и тај пепео, значило је имати запис о свом постојању, имати књигу која се без престанка исписује“-  каже у причи о огњишту у Квадратури круга ужички песник Слободан Ристовић.

Све што је чинило живот једне породице, у прошлости се дешавало око огњишта које осим ложишта има и вериге и преклад који такође носе велику симболику не само у српском народу. Назив огњиште потиче од санскритске речи агнис, што значи огањ. На том огњу, односно на огњишту и данас око три милиона људи у свету припрема храну и окупља своје породице око њега.

Уредник емисије Бранко Станковић аутор је 18 документарних филмова и две драме које су екранизоване на РТС-у, а и мноштва документарних емисија, које су, као и филмови, награђиване на домаћим и фестивалима.

ИЗВОР: RTS Kvadratura kruga – Zvanični kanal

———————-

30.1.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић