Како је рођени брат министарке Славице Ђукић Дејановић и вечити крагујевачки функционер опште праксе решио да регионализује и даље цепа Србију?

На Универзитету у Крагујевцу спрема се промена назива Универзитета. У изводу из записника са седнице Сената Универзитета од 27. октобра ове године стоји: „Уводно излагање је дао председавајући седницом проф. др Небојша Арсенијевић. Једногласно је прихваћено да се покрене иницијатива за промену назива Универзитета у Крагујевцу“.

Овај штури извод из записника са сајта Универзитета не садржи кључну информацију да је ректор Арсенијевић Млађи ^[1] предложио а Сенат једногласно прихватио да се назив Универзитета у Крагујевцу промени у „Универзитет Централне Србије“.

Као разлог за промену назива Универзитета, ректор Арсенијевић Млађи је навео да постоји опасност да се неки факултетски градови – Ужице, Чачак, Краљево – отцепе од Универзитета у Крагујевцу и оснују своје универзитете. То ће, наводно, новим називом „Универзитет Централне Србије“ бити спречено.

Остављајући по страни „мудрост“ ректора Арсенијевића Млађег да се са две речи може обликовати стварност и „учврстити“ универзитет, предлог да се Универзитет у Крагујевцу зове „Универзитет Централне Србије“ је суштински партијско-политичке природе, што је супротно природи самог универзитета.

У ствари, ректор Арсенијевић Млађи се понаша као да је шеф најјаче странке која у свом програму има регионализацију, тј. федерализацију Србије. Са предлогом о промени назива Универзитета, он злоупотребљава функцију ректора у партијско-политичке сврхе и удара темеље једном региону (федералној јединици), који се налазио у програмима неких политичких странака.

С обзиром на то да је уз ректора стао Сенат Универзитета (који чине декани и по један наставник са свих факултета) испада да се интелигенција „Централне Србије“ изјаснила за формирање „свог региона“.

Имајући у виду да је Арсенијевићев предлог ауторитарног карактера (није остављена могућност да неко са универзитета предложи другачије име), то се претпоставља да после интелигенције предвођене Арсенијевићем Млађим, народ треба само pro forme, на референдуму, да прихвати регион за кога се изјаснио један универзитет.

Аутор идеје о „Универзитету Централне Србије“, прејудицирајући и антиципирајући регион, није имао у виду (или је баш имао у виду) отварање питања регионализације, тј. федерализације целе Србије. Логично је претпоставити да би „регионални“ назив за Универзитет у Крагујевцу отворио све „локалпатриотске апетите“ и изазвао ланчану реакцију појаве универзитета са регионалним називима (Универзитет Санџака, Универзитет Војводине…).

(ПМФ у Крагујевцу, фото: Јутуб скриншот)

То би за собом даље повукло стварање региона, односно регионализацију (федерализацију) целе Србије. Све у свему, пошто је први покушај регионалистичког разарања Србије пропао, ректор Арсенијевић Млађи, настоји да га, са регионалним називом универзитета, оживи и да му нову снагу.

За установљење региона, као што то показују примери регионалних држава Шпаније и Италије, потребна је историјска специфичност неке области. Ако би се у историји Србије потражиле такве области, могло би се стићи до времена пред Први српски устанак, када су четири јаничарске старешине поделиле Београдски пашалук између себе на четири дахилука (са по три нахије).

Сличност између формирања дахилука и „Универзитета Централне Србије“, намеће се сама по себи. Разлика је у томе што су се приликом формирања дахилука знала имена све четворице дахија, а у случају „Универзитета Централне Србије“, само једнога. (То је онај који је наследио брата на положају ректора, и који је за свој „регион“ добио једногласну подршку.)

За промену имена једног државног универзитета, ипак, потребна је сагласност оснивача – Владе Србије. Ако Влада Србије не одбаци регионализаторски предлог из Крагујевца, то ће значити да Арсенијевић Млађи није радио из своје главе, него из главе оних који раде о глави Србије.

Политички савет Српског покрета Двери

—————

Упутнице:

^[1] Ко је ректор Небојша Арсенијевић?

Он је рођени брат бившег ректора Слободана Арсенијевића; као наследник ректорског положаја, он је саоснивач прве универзитетске монархије код нас. Затим, што је најважније, Арсенијевићи су браћа утицајне политичарке Славице Ђукић Дејановић. Небојша Арсенијевић је професор на Медицинском факултет и визитинг (гостујући) професор на University for Peace. Иако по вокацији професор медицине, Небојша Арсенијевић је, слично старијем брату, свој радни век провео као функционер. И пре него што је докторирао он је, од 1990, био неки „шеф“.

Од 1990-1996 био је шеф лабораторије КБЦ; од 1996-2001 директор Института за заштиту здравља; истовремено од 1997-1998 био је продекан за здравствену делатност, а од 1998-2000 продекан за финансије. Декан Медицинског факултета је био седам година, од 2005-2012. (Чак је прибегао промени назива Медицинског факултета, да би на положају декана остао дуже од два мандата.)

Директор КБЦ био је од 2012-2015. Са места директора КБЦ наследио је брата на месту ректора Универзитета у Крагујевцу. Што се научног CV-а тиче, ствар Арсенијевића Млађег стоји овако: он се наводно налази у истраживачкој категорији А1. Међутим, из наведених 65 радова види се да су сви радови коауторски, што ће рећи да су писани групно (са потписаних 5 до 11 коаутора).

Арсенијевић се као први аутор јавља само једанпут, и то 1986, седам година пре докторирања и „функционирања“. Као други аутор јавља се само шест пута. Једноставно речено, он  нема ниједан самосталан рад, што значи да у нормалним околностима он би једва могао да буде у најнижем универзитетском звању, звању доцента. То даље значи да никако и никад не би могао да буде декан факултета и ректор универзитета. Што се кумова, другова и непотизма династије Арсенијевић тиче, о томе ћемо неком другом приликом.

ДВЕРИ

——————–

20.12.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић