Илустрација – КОЛУМНИСТА
ПИШЕ: Александар Бећић
***
Стварно, дошло ми да вас питам нешто. Осећате ли колико мржње плива у ваздуху на све стране? Осећате ли колико смо затровани и колико уједамо? Осећате ли да смо се наводно приближили Европи, а одаљили од себе? Осећате ли да смо се окренули само ономе колико ћемо пара зарадити, да нас не би прозвали из кредитног бироа, да би нам банка одобрила кредит, продужење минуса, да нам нико не би дисао за врат?
Пре неколико дана младић стар 17 година (наводни спортиста) је у Техничкој школи у Младеновцу ударио своју професорку. Због опкладе. Кад су га у полицији питали зашто је то урадио, слагао је. Рекао је „Не знам. Дошло ми…“
У среду је клинац стар 12 година са својим „другарима“ хтео да скитнице украде инвалидска колица. Еј! Инвалидска колица! Колики кретен мораш да будеш, какав олош у најави треба да будеш, да би крао инвалидска колица? Е, кад су га исти ти бескућници приметили, он је запалио новине и бацио на бескућника који је изгорео. У најгорим мукама. Кад су га у полицији питали зашто је то урадио, рекао је прво „Не знам. Дошло ми…“ А онда је причао како није веровао да ће јадник да изгори.
Онај први, о ком су новине писале, није био сам. Кад је ошамарио професорку истрчао је из разреда право у кола и побегао. Ваљда кући.
Ни овај други, о ком медији данас интензивно пишу, није био сам. Али је био најмлађи. И „дошло му“…
И један и други су испитани у полицији и пуштени су. На слободу. Јер, малолетници су. Угрожавају им се права. И свашта још нешто, знате већ.
Из ове перспективе, онај први је учинио банално дело. Кажу да се каје. У среду је окачио и позив да се једној жени која је тешко повређена у пожару помогне. И то је добро. Није добро што му је дошло да то уради због опкладе. Сутра ће можда да му дође да удари неког другог.
Из ове перспективе, онај други остаће вечито обележен тиме да је убио некога. Макар и тај неко био потпуно неважан, давно заборављен, чак и ако је получовек, давно одбачен од друштва.
Али и једном и другом је „дошло“.
Мени је, знате, дошло да питам родитеље да ли се стиде своје деце? Да ли им је дошло да им оплаве леђа од батина? Да ли им је дошло да их се одрекну? Да их казне? Да ли им је дошло да оду код некога и кажу „Опростите, моје дете је криво. Ја сам крив, јер сам га испустио, јер га нисам васпитао.“
Шта год да им је дошло, касно је.
Да им је некад давно „дошло“ да разговарају с њима; Да им је некад давно дошло да буду ту за њих; Да им је некад давно дошло да посвете пажњу на друштво у ком се крећу; Да им је некад давно дошло да поведу рачуна о васпитању; Да им је дошло да буду родитељи… Свега овога не би било.
Дошло ми да им кажем „Срам вас било“.
А вама, који пазите на ваше потомке, дошло ми да вам кажем „Чувајте их“. Времена су пуна мржње. Похлепе. Зависти. Неморала. Као деведесетих.
Ето. Дошло ми.
Извор: kolumnista.com
————–
16.12.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Јадна земљо,јадни народе,кусаш оно што си зготовио,како смо сејали тако жњемо.Очеви наши једоше зелено грожђе а нашим унуцима трну зуби…Овај народ је добрим делом упропашћен безбожном атеистичком идеологијом,учен да нема Бога и да је све дозвољено.Сад трпимо и кајмо се неби ли нас зло мимоишло.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Поштовани господине Бећић,
Не могу да се сложим са вашим мишљењем у потпуности. Знам да је одговорност родитеља за васпитавање своје деце највећа. Питам се да ли је једино одговорност на родитељима? Навешћу мој случај. Отац сам троје деце. Имам синове од 27 и 21 годину. Треће дете је ћерка од 8 година. Синови су до поласка у школу била деца за пример. Ово су ми небројено пута потврдиле васпиатачице оз вртића и многи пријатељи. Сви су имали само речи хвале. Негде око петог разреда основне школе почео сам да увиђам да се са мојом децом нешто дешава. Уз све моје напоре нисам успео да их преобратим. Утицај средине у којој су одрастали ( пре свега мислим на школу) је био јачи од мог утицаја. Сведоци смо доношења Закона који настављају да урушавају породицу уз образложење да се тиме штите права деце. Осврнимо се око себе. Све што видимо направиле су генерације људи који су по данашњим мерилима „злостављани“ па ипак од њих испаде нешто. Питам Вас да ли би смели да дате садашњим докторантима да вам чувају и васпитавају децу, а ако не децу бар неку овцу без бојазни да их неће пијести вук? Управо они доносе погубне законе. Замислите ликове који лете у „ваздуплохову“, који „телепромптују“, гледају „синеопсисе“, или гостују у „тв студијама“. Има ли и мало њихове кривице за то што смо на ивици понора? Умало да заборави да кажем коју реч и о мојој ћери. Она је дете са којим се пуно разговара, игра и објашњава. Воли да учи и да помаже другима. Оцена пдагога пред упис у школу је да је она најбоље решила тестове од све деце у њеној генерацији. Код ње сам приметио да оно што је са лакоћом разумевала пре поласка у школу, већ након првог разреда јој чини проблем. Уџбеници из којих уче су по мени прављени за „телетабисе“ и као такви уништавају креативност деце. И за мене су често збуњујући. Где је ту моја кривица?
Свиђа ми сеСвиђа ми се