Убијени смо у појам.
Већина грађана.
Због губитка слобода.
Неправде.
И злостављања.
Од стране покварене мањине на власти.
Убија нас у појам њихова глупост, поквареност и безобразлук.
Безобразлук највише.
Када је неко глуп, онда се он повлачи и ћути.
Андрић пише да је у ћутању сигурност.
Када неко ћути, не можете да га провалите.
Не можете да судите о њему.
Када је неко покварен, онда га избегавате.
Нећете да радите са њим.
Опрезни сте.
Држите га на одстојању.
Безобразлук је када се пређе мера.
Када се пређе граница пристојности.
Када глупост паметује.
Када се поквареност позива на морал.
Све то нас убија у појам.
Све то нас понижава.
Како се боримо против безобразлука?
Многи не желе да се сукобљавају са безобразлуком.
Плаше се последица.
Гледају своја посла.
Повлаче се у та своја посла.
Тако им је, како мисле, лакше.
Али, то је само привид.
Дубоко у својој души су незадовољни.
И то крију.
Материјалним успесима.
Свакодневним баналностима.
Који их чине још незадовољнијим.
Прошлог месеца је објављено једно врло интересантно истраживање.
Једна медицинска сестра у Лондону, која је радила на одељењу где су лежали тешки болесници, разговарала је са људима којима је остајало неколико сати до смрти.
Водила је за себе прецизну евиденцију њихових одговора.
Питала их је – да ли се осећају испуњеним својим животом?
Већина људи на самрти је одговорила да није испуњена својим животом.
Зашто?
Већина је исто одговорила – зато што нису живели слободно свој живот, према свом избору, него су живели по наметнутим правилима и никада нису смели да се побуне за своју слободу и за себе.
Преведено, живели су – убијени у појам!
То су схватили тек на самрти.
Када се све збраја и одузима.
Када се повлачи црта.
И када се своди завршни рачун.
Све ово морамо да знамо.
Како не бисмо правили исте грешке.
Како не бисмо понављали досадне и промашене животе.
Морамо да знамо где је грешка и шта треба да мењамо.
Када дође смртни час, онда је касно да се кајемо.
Одбрана наше слободе је борба за људско достојанство.
Одбрана истине је одбрана разума.
Одбрана правде је одбрана заједнице.
Коју носимо у себи.
Борба нам је наметнута.
То је наша света дужност.
Упркос свему.
И када борба против зла не успе, она нас је испунила.
Покушали смо и нисмо се предали.
Наставили смо историјски континуитет борбе.
То је важно.
За нове генерације које долазе.
Можда ће они имати више среће.
Можда ће они успети да остваре своје идеале.
Важно је да им прометејску ватру пренесемо.
И да ватре наставе да горе.
Само ватре побуне могу да нам загреју душу.
И да победе – убијање у појам.
Београд, 13.12.2016
Извор: сајт аутора
———–
за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Ако се погледа сајт аутора, може се сазнати много што-шта о аутору. Поставио је опширну биографију. Из ње се може видети, да се аутор приказује доста контрадикторно. С једне стране је „борац“ против разних режима, а са друге икористио је СВАКИ режим и одлично се сналази у сваком. Негде сам његову аутобиографију делимично прокоментарисао:
Bankar od 1984. godine. Radio u državnoj banci na tržištu novca. Razvio posao do 100 miliona DEM mesečnog obrta kapitala.
Када неко каже, за себе, да је БАНКАР у социјализму и да је „развио“ посао од 100 милиона ДЕМ, а не каже у којој је банци радио, нешто смрди. Ја никада за њега нисам чуо, до појављивања у КАРИЋ БАНЦИ.
Godine 1987. ukazuje na pogrešnu politiku režima i javno nastupa protiv njega.
Тешко, да је 1987 неко обраћао пажњу на њега, а да је обратио, сигурно не би постао оно што је постао касније.
Godine 1989. učestvuje u formiranju opozicije u Srbiji.
Не каже које то опозиције, иако је касније све могуће навео.
1990. Učestvuje u formiranju Beogradske berze.
Могао бих и ја да напишем, да сам учествовао у отварању Девизног тржишта. Написао само оно што сам био, а он УЧЕСТВУЈЕ, али не каже кога заступа.
1992-1995. Vlasnik više od 20 preduzeća iz različitih oblasti u Srbiji i isto toliko u zemljama EU, SAD, Kanadi, Kini, Honkongu, Kipru i svim zemljama u Istočnoj Evropi.
Из овога, као и из свега осталог, се види, да се ради о врхунском шпекуланту. То није ништа лоше, јер је у капитализму, ШПЕКУЛАЦИЈА највреднији и најбо
ље плаћени посао.
Остатак бих могао на сличан начин да „обрадим“. Види се, да се бави полуистинама- Зашто се неби и на осталим местима бавио полуистинама? Чуј ТАБЛОИД опозициони лист!!?? А он колумниста!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
8:31 Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji Mu verovaše: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji,
8:32 I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti
8:36 Ako vas, dakle, Sin izbavi, zaista ćete biti izbavljeni.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Крајње је време да Србски народ се истински ослободи од садашњих јањичара,и оних који су их довели и изнова их доводе да владају а сатиру сопствени народ. Нећемо ваљда толико дуго бити окупирани као под Османлијама?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Па,бојим се да неће моћи….Без духовног а стим и моралног препорода немогућ је било какав преокрет и напредак на боље.Да ствар буде још гора, они који би требало да чувају веру и морал и који би требало да предњаче и да народу буду пример они су у већини случајева недостојни и чак још много горе,опасни за укупно стање у друштву (говорим за црквене великаше,епископе екуменисте) који осим што кваре и изврћу Апостолску веру утврђену на седам светих Сабора шире непредањско и неправославно учење пуно јеретичког отрова.Други део ћутке гледа своја посла до опште пропасти! Једини светао пример је Владика Артемије кога су безаконо, без процеса, без доказа,без суђења прогласили кривим само зато што не жели да скрене са Светосавског пута и што не жели папу…Народ ко народ,једва дочекао да ради шта жели правдајући се таквом ситуацијом у Цркви али сви ћемо одговарати на крају за чињење или нечињење!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Највише нам недостаје слобода личног избора од нашег остатка после обавеза према Породици и Заједници (у вери и држави). Немамо је због наметнутих обавеза.
Младима је још горе: они су ослобођени скоро свих обавеза али им се и не нуди неки избор. А и они који уче губе време захваљујући „Болоњској деградацији“. Са тим дипломама код нас бар могу да се сликају. Код окупатора могу да буду јефтина радна снага. Тачно је да неки и успеју у струци али је то мањина у масовној појави. Такође и многи играју ЛОТО и понеки и добијају (посебно је питање који су ти претплатници).
Слободе скоро да нема у ОКУПИРАНОЈ држави за огромну већину грађана. Мањина, која је на власти и око ње, има вишак слободе избора захваљујући, пре свега, трошењу туђег (незарађеног) новца, коришћењу туђих добара и дајући себи права која им не припадају.
Методу сте навели „убијање у појам“ а средства су бројна: гашење радних места (затирањем предузећа и пољопривреде од великих до породично-појединачних), пљачкањем наметима за струју, ТВ, комуналије, таксе, промене личне документације, .. као и бандитским каматама десетоструко вишим него у окупационим земљама са десетоструко већим приходима…
Ми старији већ сада знамо, или бар увиђамо, да смо погрешили у многим изборима у блиској прошлости и огрешили се препуштајући вођење државе лошима и лошијима од себе. И морамо да учинимо више од „свега што је у нашој моћи“ да то исправимо и за то су нам потребни млади људи којима је Србија у срцу. Али млади морају да схвате да треба да одрасту и да преузму иницијативу у мењању друштва и стварању не-партиотске државе.
Окупирали су нас „демократски“ – демократијом и треба да се ослободимо окупације која нас гура у Европу и НАТО. И то може: корак по корак.
1. Избацивањем вишка гласача из Изборног списка (мртве душе, непостојећи грађани, оних који не желе да гласају на Косову, …) и убацивањем оних живих и вољних да гласају (Дијаспора), као и стварањем услова за њихово гласање.
2. Обезбеђивањем медијске равноправности са окупационом влашћу и окупационом опозицијом.
3. Окупљанем око најважнијих задатака који морају да се обаве на путу заштите и оздрављења државе. Многе „суштинске“ разлике у приступу Патриоске опозиције (не партиотске!) око економије, одбране и безбедности, здравства и школства, … су неважне у односу на садашњи смер у пропаст. Било која економија је боља од садашње. Било која организација Државе и друштва је боља од постојеће корумпиране и бандитске.
4. Након тога може да се приступи (било каквим!!!) изборима. И убићемо их у појам!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
BRAVO
Свиђа ми сеСвиђа ми се