Кувар Марко Орељ
Кувар Марко Орељ пре три дана добио је отказ у скадарлијском ресторану „Капетан Коча путује“, јер се побунио што су музичари у локалу гостима из Немачке свирали песму „Лили Марлен“. Корпулентном кулинару засметала је нумера коју је отпевала Марлен Дитрих и која директно асоцира на немачку окупацију Србије. Познато је да је ова песма била незванична химна немачких војника у Другом светском рату.
– Док сам припремао храну, чуо сам из ресторанског дела како одјекују тактови песме коју су на уснама имали фашистички војници када су починили највеће злочине у историји човечанства – објашњавао нам је у среду Орељ своје мотиве за прекид забаве.
– Изашао сам и рекао музичарима да одложе инструменте и прекину са свирком. Затим сам позвао менаџера ресторана, а он се само смејао на оно што сам рекао. Питао сам га да ли је нормално да се овакве песме свирају усред Београда, на шта ми је он одговорио да могу да идем кући.
Више од отказа кувару је засметало што нико од особља у ресторану није реаговао када су музичари почели да свирају ову песму.
– Дошли смо у ситуацију да у својој земљи, пред сваким ко дође из иностранства, понизно погнемо главу – каже Орељ.
– Побунио сам се што се Немцима свира та песма у срцу Београда, где су њихови преци направили страшне злочине.
Менаџер ресторана Драган Недељковић, за „Новости“, потврдио је да је Орељу рекао да иде кући, када је овај од њега тражио да се прекине свирка.
– Почео је гласно да виче како та песма не сме да се свира. Он није на посао примљен да буде музички уредник, већ кувар – објашњава Недељковић разлоге за отказ Орељу, додајући да није знао да је поменута песма имала такву историјску улогу током Другог светског рата.
Песма „Лили Марлен“ у Београду је први пут емитована 1941. године, када је немачка војска преузела Радио Београд. Официр који је управљао станицом, из Беча је понео неколико плоча с музиком ради емитовања, и међу њима је била „Лили Марлен“ у изведби Лале Андерсен.
Радио Београду, који се чуо у целој Европи, стизала су писма немачких војника с фронта, у којима су молили да се песма чешће емитује у програму. Преко дугих таласа, емитована је сваке вечери у 21.55. Војници стационирани по Медитерану, укључујући и немачке одреде у Африци и британске припаднике Осме армије, редовно су подешавали своје радио-пријемнике како би је чули.
Популарна у филмовима
Спорна песма у Србији била је симбол окупације, што су многи редитељи користили као музичку подлогу у ратним филмовима. У култном остварењу Бранка Балетића „Балкан експрес“, Тома Здравковић је у улози певача ову песму одбио да запева немачким официрима. О феномену „Лили Марлен“ филм су 1981. године снимили Западни Немци. Под називом „Лили Марлен“ режирао га је Рајнер Вернер Фазбиндер, а главну улогу играла је Хана Шигула.
Написана као љубавна нумера
Текст песме написао је немачки учитељ из Хамбурга Ханс Лајп, као мобилисани војник за време Првог светског рата. Музику је 1938. компоновао немачки композитор Норберт Шулце. Песма говори о љубави и чежњи војника за својом девојком са којом се састајао под фењером пред улазом касарне, пре него што је послат далеко од родног места. Оригинално се звала „Девојка под фењером“, а певале су је Лале Андерсен, Ел Шентон, а најпознатију верзију је извела чувена Марлен Дитрих.
—————-
8.12.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Много је питања на која ми Срби данас немамо одговор! Тачно је, то је обична љубавна песма, чак лепа.
Истина, певали су је нацистички војници и она на неформалан начин постала незванична химна окупаторских војника који су такође имали потребу и да воле и да жале за неоствареним љубавима. У сваком случају, трећи рајх је гадно злоупотребио ову песму у њихове чувене пропагандне сврхе.
Али, ми Срби се нисмо одредили ни према чему што је био нацистички геноцид над нама у Другом светском рату. Нисмо чак ни пописали жртве геноциде! А камоли да смо тужили починиоце: германе и крватске усраше! Не дај Боже да смо ишли у такве детаље да смо прописали шта од културних манифестација из времена нацизма представља неприкладно сећање на то време.На пример, да ли се код нас сме певати ова јадна песмица и колико је она уопште обележје тог страшног геноцидног злочина…
Свака част овом момку кувару, јавно певање биолошким следницима нациста ове песме – певала се песма усред Београда – повредило суштину његове душе… Зашто? Па, зато, по мом мишљењу, што се ми никада нисмо заштитили од тог нечувено страшног геноцида, што нам је премијер био минџић који је из германије позивао на нуклеарно бомбардовање Србије, што нам је просрпски преш`едник био шупак-ефендија БоТа који је примио не трепнувши од мркелке неонацистички захтев за промену свести Србаља… У оквиру тог захтева подразумева се и то да Срби морају заборавити на нацистички и сваки други геноцид на собом, а камоли на забрану песмице зовоме „Лили Марлен“. А садашњи премијерко курјачки изјављује љубав тој истој мркелки и прича на сав глас по свету како су Срби криви због своје историјске неспособности за самокритику – свима, па и германима, и усрашама, и арнаутима…
А тај власник кафанице под именом „Капетан Коча путује“ (да бар не носи то за Србе опомињуће име?!) је обична мамонска гњида која робује једино јеврићима. Признајмо, браћо Србљи, у чему се ми просечни Србљи битно разликујемо од овог меанџије?! Зар се не нађе нико други или још неко да дигне свој србски глас и вапај против ове наизглед неважне али болне увреде…
„Капетан Коча путује, путује / он иде у турско избавља све србско…“
Нема више капетана Коче, браћо Србљи, а ми се не избављамо – него пропадамо стромором (реч из изворног народног говора)…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ЖИВ БИЈО БРАТЕ СРБИНЕ ХВАЛА БОГУ ДА СЕ ТО НЕЋЕ НИКАД ЗАПЕВАТИ ОД НОЖИЦЕ ДО ПОЛИЦЕ У ЗЕМЉИ РАШКОЈ СВЕТОГ САВЕ НЕМАЊИЋА ВУКАНОВИЋА
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Dragane Nedeljkovicu sledi ti kazna,zasluzena!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Gospodin marko je bio u pravu što je hteo da zaustavi tu fašističku pesmu fašističkim gostima iz nemačke. Sramota je da usred Srbije i Beograda ponovo da se peva ta nikakva pesma. Bravo Marko, alal ti vera brate Srbine !!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Цивилизовани Београђани би убудуће заобилазили ту кафану, то је начин како се решавају овакве ствари.
Старе скадарлијске кафане су купили нови бизнисмени па зато није чудо што вас с њих прво убоду у око латинични натписи. Скадарлија је постала шарена ђинђува за стране туристе, као што потомци Индијанаца у Америци играју своје ратничке игре за туристе.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Ништа чудно са испраном свешћу годинама се на весељима певала „шота„спорна шиптарска песма,која је настала када се играла око лешева побијене Србске деце. Годинама нико није хтео или смео рећи праву истину о настанку те песме,а Срби су у незнању уживали играјући је.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Браво Марко.Још један примјер,како се треба владати не само Србин,него било које здраво и нормално људско биће.Није случајно да су то режирали управо у ресторану Капетан Коча како би нас до краја понизили.Нимало ме не чуди понашање тога јада и гада некаквог менаџера Драгана Недељковића јер то они неби ни покушали урадити без договора са њиме.Није наведено која група је свирала и какав олош је у тек у тој групи.Ресторан треба затворити,заједно са менаџером а обавезно публиковати име групе нек се зна.Ресторану треба убудуће забранити рад под именон Капетан Коча.Сад ће то бити још једна обавеза за органе реда,јер у Србији поред оваквих као што је Драган Недељковић има много више оваквих као што је Марко Орељ.Неби ме чудило да ресторан изврну натрачке јер ово је увреда за цијелу Српску нацију.Ја у њему сигурно никад нећу попити кафу,јер би ми присјела и донијела проклество за све моје покољење као јаду и гаду и мизерном издајнику рода племенитог Српског и јуначког.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person