АКТУЕЛНО

Словенка Марић: НИЈЕ ЛАКО БИТИ СРБИН

By on • ( 3 коментара )

фото: Част и понос

фото: Част и понос

Није лако бити Србин.

Није било лако у прошлости, у целој бурној српској историји, а није ни данас ништа лакше.

Ала и врана вековима је насртала на српску земљу и слободу. Можда зато Срби, као ни један други народ, имају више отпадника него својих.

Тежину српске историје нису поднели слабићи, кукавице, смутљивци, људи жељни положаја и власти, олаког стицања новца, људи склони лагоднијем животу. Однародили су се, одрекли својих корена и постали највећи мрзитељи српства. Јер, ко данас више мрзи Србе од бивших Срба, католика којим постадоше Хрвати и мухамеданаца који постадоше Бошњаци. Та мржња је изродила најсвирепији геноцид над Србима у 20. веку.

И  данас имамо, нажалост, српску „елиту“ и њихове улизице који се јеже на помен српског имена и српског национализма, који на сва уста омаловажавају све оно што је најсветије народу, који олајавају Србе да су злочиначки народ. Та од странаца корумпирана и већином лоповска „елита“ савремени је издајник највећих националних интереса. Они распродају државу за властиту корист.

И зато, част онима који се гласно усуде да буду српски родољуби.
Није лако, а биће још теже.

Није лако бити Србин ни у Србији, а камоли онима на Косову, у Хрватској, у Републици Српској, у Црној Гори, у Македонији.
Није лако бити Србин ни у туђини, по белом свету.
Америка и земље Европске Уније ољагале су и у блато бациле један историјски, частан и херојски народ, онај који је остао и опстао после свих погрома и однарођавања од српске матице.

Данашњи западњачки интерес, сила медијске пропаганде и ратна машинерија направили су од Срба ловину за одстрел. Бомбардовали су нас, а и данас истом страшћу, истом претњом, истом
медијском силом насрћу на српски народ и земље.

Заиста није лако, али је у души часно и поносно бити Србин и српски родољуб.

Словенка Марић

Словенка Марић

Словенка Марић

Извор: ФБ профил аутора – статус

—————–

8.12.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Категорије:АКТУЕЛНО, ДРУШТВО, ИСТОРИЈА, КУЛТУРА, Медији- генератори јавног мњења, Мишљење, Национално питање, Новости, РЕГИОН, Родољубље, СВЕТ, СРБИЈА, Страдање Срба, будућност, MAIL - RSS FEED

3 replies »

  1. ПОНОСНО ЈЕ БИТИ СРБИН ВАЗДА ЈЕ БИЛО ТЕШКО БИТИ СРБИН И СРБКИЊА БРАТСКИ И ЧЕТНИЧКИ ПОЗДРАВ НАШОЈ РЕДАКЦИЈИ БРАТУ МИОДРАГУ НОВАКОВИЋУ И ЉУДИМА КОЈИ УРЕДЂУЈУ ОВАЈ САЈТ И ПОСЕБНО ЗА БРАЋУ И СЕСТРЕ СА КОСОВА МЕТОХИЈЕ СВАКО ДОБРО И СРЕЋА ТЕ ПРАТИЛА ЧЕТНИЧКИ ШЕКУЛАР СССС

    Свиђа се 1 person

  2. Тешко је бити Србин, истовремено је и најлепше припадати народу Св.Саве само они који немају веру и душу мисле да је лакше живети ако ниси Србин. Можда у овом материјалистичком свету, само не знам дали то више вреди него живот у вечности.

    Свиђа ми се

  3. 18/04/7501. по православном
    (01/05/1993.)
    Дурбан,
    Јужна Африка

    Па мора неко и Србин бити

    Питамо се зашто опет,
    Све оставити, у бој кренути, и ако треба погинути,
    Зар нам није боље утопити се у свет?
    Па мора неко и Србин бити.

    Ал’ око нас људи лепше живе,
    Имају дисциплину, накит, знаменитости,
    Зашто и ми нисмо као они?
    Па мора неко и Србин бити.

    Кажу да није мудро прсити се, инатити,
    Треба на живот мислити,
    Такви беже да спознају ствари,
    Па мора неко и Србин бити.

    Отидоше у Ислам, придодаше – ски,
    За Рим ће неки и главу дати,
    Ми ћемо и то све поднети,
    Па мора неко и Србин бити.

    Измешани смо исувише,
    Лакше је као Југословен живети,
    То нам само мозак испраше,
    Па мора неко и Србин бити.

    Неки се пак повратише,
    Почеше и право говорити,
    Ал’ треба им оно “напред!” излечити,
    Па мора неко и Србин бити.

    Добро, кажу, можда си у праву,
    Ал’ шта нам онда ваља чинити?
    Свети Сава јасно рече,
    “Ил’ ћемо бити своји, или нас неће бити.”

    Боже, што си ме баш у тај народ послао,
    Кад’ смо толико примитивни, покварени, и продати?
    Не бој се, ниси сам остао,
    Па мора неко и Србин бити.

    Ђорђе Грујић, (20 година)
    Моја прва песма, инспирисана и
    Посвећена Србима који се не стиде
    да се зову својим именом.

    Овај текст Словенке МАРИЋ ме побудио да изнесем ову песму мог сина Ђорђа. Написао ју је изненада, у даху, док смо били у исељеништву у Јужној Африци (1992/1993)
    Љубомир Т. Грујић

    Свиђа се 1 person