Дарко Младић (фото: pecat.co.rs)

Одбрана генерала Ратка Младића ће у завршној ријечи пред Хашким трибуналом доказати да је рат у БиХ изазвао тадашњи бошњачки лидер Алија Изетбеговић на наговор америчке администрације, каже генералов син Дарко Младић.

Он је навео да ће одбрана веома јасно одговорити на оптужбе хашког Тужилаштва, које покушава да на генерала Младића пребаци одговорност да је започео рат у БиХ, те да ће показати да се оно искључиво служи манипулацијама.

„Оно што је занимљиво је то да је на крају тужилац покушао да пребаци одговорност за цијели рат и све жртве рата на генерала Младића, а сви знамо да је рат изазвао Алија Изетбеговић на наговор америчке администрације“, рекао је Дарко Младић за „Спутњик“.

Он подсјећа да је Алија Изетбеговић одбацио мировни уговор и јасно рекао да ће жртвовати мир за суверену Босну.

„Оно што је примарни злочин у сваком рату, то је злочин против мира, који није у мандату Хашког трибунала. Међутим, тужилаштво је покушало да генерала Младића означи као особу која је изазивала патње свих у грађанском рату у БиХ“, рекао је Дарко Младић.

„Завршна ријеч коју је тужилац изнио у ова три дана за нас је изненађење у смислу онога што јавност није могла да види, а то је апсолутни недостатак доказа којим поткрепљује своје драматичне тврдње. Чак смо утиска да се ишло на додатну драматизацију како би се бацила димна завјеса на недостатак доказа“, каже Дарко Младић.

Он истиче да након завршне ријечи тужиоца не постоји ниједна тврдња на коју одбрана генерала Младића нема одговор.

Тужилаштво Хашког трибунала завршило је данас тродневно изношење завршне ријечи, те предложило да суд осуди генерала Младића на казну доживотног затвора.

Одбрана ће своју завршну ријеч почети да износи у петак, 9. децембра.

***

Хашко тужилаштво тражи доживотну казну за генерала Младића

Хашко тужилаштво затражило је данас да Ратко Младић, који је оптужен за ратне злочине укључујући геноцид над више хиљада муслимана у Сребреници 1995. године, буде осуђен на доживотну казну затвора, јавио је Ројтерс.

фото: РТРС

„Била би увреда за жртве, како преживјеле тако и за мртве, али и увреда за правду да се додијели било која казна мања од најстрожије предвиђене законом“, рекао је тужилац Артур Тралди.

Генерал Младић се на почетку суђења изјаснио да није крив за оно што му се ставља на терет оптужницом, укључујући и двије тачке за геноцид.

Тужилац Адам Вебер изјавио је трећег дана изношења завршне ријечи Тужилаштва на суђењу генералу Ратку Младићу да је Војска Републике Српске током три и по године рата отварала на Сарајево неселективну артиљеријску ватру и снајпером гађала цивиле.

Вебер је као доказ тврдње да је генерал Младић наређивао и одобравао те нападе емитовао снимак пресретнутог разговора из маја 1992. године у ком Младић издаје наређење за артиљеријску ватру на насеља Велешићи и Пофалићи, преносе београдски медији.

Он се позвао на свједочења званичника УН, попут Дејвида Харланда, према којима је генерал Младић, заједно са Радованом Караџићем, нападе на град користио као средство притиска на власти у Сарајеву и међународну заједницу.

На тврдњу одбране да је Младић забранио „офанзивну ватру“ и „нападе на цивиле“, тужилац је, приказујући наређења, указао да је генерал Младић назначио „без мог одобрења“.

„То није исто што и забрана“, оцијенио је Вебер.

Тврдњу одбране да је Војска Републике Српске „само реаговала“ на нападе тзв. Армије БиХ из Сарајева, тужилац је назвао „лажном“, односно да је заснована на непостојећим доказима.

Налаз балистичког вјештака одбране Зорице Суботић да су двије експлозије на пијаци Маркале изазвале подметнуте мине, тужилац је одбацио као „теорију завјере“.

„Она је све то измислила“, нагласио је тужилац.

Вебер је рекао да одбрана настоји да Младића прикаже као „херојског спасиоца“ цивила, тврдњом да је генерал „обезбиједио добробит становништва“.

„Ништа не може бити даље од истине“, оцијенио је Вебер.

Вебер је одбацио и тврдњу одбране да је генерал Младић више пута нудио „демилитаризацију Сарајева“ и да уклони тешку артиљерију око града и рекао да је то понудио тек под пријетњом НАТО бомбардовања, након прве експлозије на пијаци Маркале, у фебруару 1994. године.

Извор: СРНА/ТАНЈУГ/РТРС

——————

7.12.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић