фото и извор: diario21.com
Пораз Клинтонке је изазвао потресне промене на красном лицу званично слављене и разглашаване демократије, како у САД тако и у Мексику. То нам је још једном доказало истинитост древних изрека да се пречесто шума не види од дрвећа и да је увек много лакше видети трун у оку брата него брвно у своме.
Непристрасан посматрач би могао да каже да се у САД десила револуција слична оној с краја осамдесетих година прошлог века у Совјетском Савезу — пренапрегнута и искрено говорећи банкротирана суперсила добила је шамарчину од сопственог народа који је коначно одбио да подржава вође које су му испијале крв како би осигурале снагу за борбу за геополитичке митове овладавања светом уместо да обављају најосновнију и првенствену улогу народног вође у било којој држави из оквира нашег савременог међународног правног поретка суверених држава — да обезбеди благостање народа државе коју води а не да брине о мукама било ког другог народа било које друге државе (Украјине, Хаитија или Сирије). То што се десило може да се схвати као победа вечних и исконских идеологија суверенитета, локализма и већинске воље над измишљеним ”глобалним селом” без граница у којем снови и надања сваке мањине имају предност над онима већине, а испуњење којег бива финансирано из заједничке благајне.
Јасно је да је амерички политички систем досегао границу самоодрживости и да се готово ништа више не може урадити како би се повратио на макар претварање да ће се очувати и бити дуговечан. Присетимо се, САД су тек нешто преко 200 година старе а данашњи надмоћни међународни положај уживају тек нешто дуже од половине века.
Тај систем је већ сам разградио сопствену бајку о томе да су од државе незауздана привреда и слободна прекогранична трговина довољне да се народу обезбеде благостање и основне грађанске слободе. То се десило највише због преузимања контроле над државом од стране огромних корпорација, које су готово уништиле било какву конкуренцију домаћих малих предузећа, подигле веома префињене трговинске препреке свакоме ко би иоле могао да их угрози на домаћем тржишту и тржиштима својих вазала, наметнуле санкције и донеле рат државама из којих су се појавили чак и најмањи супарници, а истовремено су обезвредиле новац, усисале у своје благајне уштеђевине већине становништва, а поништиле, за радно и примерно становништво, значај погодности успостављених устројством тзв. државе благостања, док су истовремено државу навеле да чува социјални мир давањем принадлежности нарастајућем делу друштва које води распусан и саморазарајући начин живота.
А, уз све то, свима је из примера свакодневног живота јасно да је надвладало веровање да од рата и разарања бољег бизниса нема!
Стога је једно од бројних Трампових понуђених решења за безброј мука Империје био Зид између Мексика и САД, па многи верују да му је баш то превагнуло над Клинтонком.
Речено је већ много о том Зиду и осећања по том питању су врло пооштрена, а један зид већ постоји, онај ментални, који спречава велику већину заинтересованих да виде да већ има нечега што је много озбиљнија препрека на путу између Мексика и САД и да ограда већ постоји, дуга скоро 1000 километара, која се протеже дужином скоро једне трећине границе, а која за Обамине власти није срушена, мада се и он као скандализовао Трумповом идејом о Зиду, а као председник чак је наставио да финансира већ постојеће Операције савезне владе САД — Чувар Двери, Заштита, и Не попуштај (три најдуже ограде, у Тексасу, Аризони и Калифорнији). Барак је током свог мандата чак повећао дужину тих ограда од дужина оних које је наследио од претходних председника.
Уверење многих Американаца у неопходност Зида може да се разуме када се замисли њихов подсвесни страх да мноштво Мексиканаца који пешачећи преко пустиње нелегално навиру у САД, заправо представља понављање срамотне и лоповске ”Куповине ходањем” чиме су територију задобили преци Американаца. Под тим именом позната је прљава превара народа Ленапе од стране Енглеза, који су тако Ленапеима одузели добар део данашње Пенсилваније. Ово што Мексиканци чине, може се сматрати као ”Ходајући Повраћај” територије Мексика коју су им САД средином 19. века биле одузеле, а и као успостављање нове ”Међе” на тлу које се некада простирало између данашњег средишњег Мексика и ондашњих Сједињених Држава, које су се тада налазиле источно од реке Мисисипи. У то давнашње време у ”Међи” је живело мало Мексиканаца па су их тзв. Грингоси бројчано, а и најбруталније, као Шиптари Србе на Косову и Метохији, физички надвладали. Данас је све мање белих Американаца, све су старији, а и одумиру полако али сигурно, док су надолазећи Мексиканци млади, плодни и, попут давнашњих Англоса, спремни су на свашта ради свог опстанка.
Ипак, на том Зиду, који највероватније никада неће бити изграђен, требало би можда окачити једно велико огледало како би у њему мексички критичари Зида могли да виде одраз своје ружне и непријатне истине — да тај већ постојећи и много опаснији, и за њих разарајући, Зид који раздваја Мексико од САД заправо јесте њихова сопствена грађевина дуговековне корупције, свакодневног насиља и горког самониподаштавања — стања које просто натапа и разара све делове и нивое друштва изазивајући губитке и трошкове свих врста, нестабилност и неизвесност за предузетништво сопствених грађана и странаца, и народни очај и безнађе који мексичку валуту свакодневно обезвређују, и доводи до тога да обични Мексиканци не могу да путују ни у оквиру сопствених граница а камоли ван њих, па чак и да све правне и физичке баријере који онемогућују њихов прелазак нестану. (С обзиром да сам Србин, размишљајући о овоме питам се колики би зид требало да изгради Мађарска да би се на њега окачило довољно велико огледало у коме би Срби могли да виде одраз своје ружне и непријатне истине, и да ли би их то коначно нагнало да са своје грбаче стресу своје крвопије?!)
Пре неки дан сам доживео нешто занимљиво што веома сликовито дочарава типично лицемерје противника Трампа: ”Трампов Зид” од картонских кутија био је подигнут на кампусу универзитета где радим као професор. Пролазници, углавном студенти, могли су да на кутијама напишу шта мисле о новоизабраном председнику САД. Видео сам неке пристојне и одговарајуће критике али су већину чиниле веома увредљиве и непристојне речи, изрази које су јавно за собом остављали управо они који себе сматрају либералима, носиоцима прогреса и особама широких видика. Управо су такви, оптужујући ”Д Доналда” за женомрштво, вређајући га тим ружним речима на зиду исписали најпоганије и најсировије увреде и понижења против припадника сексуалних мањина (LGBTQ особа), управо ”светих крава” тих истих глобалиста који те мањине користе за своја поткусуривања са онима које желе јавно да оцрне као затуцане и примитивне конзервативце. Стајао сам извесно време крај тог зида и посматрао реакције окупљених — ни речи протеста против таквих бездушних и ниских вређања особа које званично штите и подржавају. Само су се подсмешљиво кикотали када би гласно прочитали све то што је било намењено Трампу…
Истовремено сам се питао како то да се ти млади критичари и аналитички интелектуалци нису сетили да подигну још два таква зида на којима би пролазници могли да испишу своје мисли о Бараку Обами, који није само причао празне приче као Трамп, и чији подређени су током осам година у задржне логоре утерали стотине хиљада Мексиканаца и депортовали их из САД — или о Хилари Клинтон, бившој високој чиновници САД коју многе блискоисточне и северноафричке избеглице у Европи, преживели покоља исламског калифата, и већ деценијама измучени народи Балкана сматрају главном узрочницом своје беде и мучеништва.
Желим ово да завршим подсећањем да сам ја у Мексику, не само својим слободним избором и вољом, већ и зато што сам ту доспео после веома захтевне имиграционе процедуре, и да ми се ту дозвољава боравак и рад, с обзиром да се сваке године подвргавам удовољавању услова за продужавање радне визе у земљи домаћину. Истовремено, плаћам порезе и покоравам се законима државе чије званичнике признајем као легитимне и суверене. Уколико бих негирао легалност мексичких закона, легитимитет државних званичника, те ако бих иоле кршио мексичка правила и прописе, био бих депортован у државу из које сам дошао у ову лепу и очаравајућу земљу, културу и друштво.
Професор др Вишеслав Симић
новембар 2016, Тек де Монтереј, Мексико
————
4.12.2016. за СРБски ФБРепротер приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
KLINTONI su se pobrinuli da opeljese razoreni haiti http://www.infowars.com/why-clintons-must-face-justice/
Свиђа ми сеСвиђа ми се
sad sam procitao ceo clanak – odlican je sa stanovista profesora! ne slazem se po pitanju manjina, ali prvo ih treba definisati i shvatiti zasto se samo neke favorizuju i na koji nacin, te zasto je cilj od manjina napraviti vecine, i da li je to uopste moguce i pozeljno
Свиђа ми сеСвиђа ми се
kako su klintonovi brinuli o haitiju (ja ne znam da li se autor ruga, ironise, ili sta): Monica Petersen Killed for Investigating Clinton-Related Sex Trafficking in Haiti? a to je samo vrh ledenog brega http://haitiantimes.com/7-articles-to-read-uncovering-hillary-clintons-haiti-record-14284/
Свиђа ми сеСвиђа ми се