фото: Танјуг
У Србији је први пут у њеној историји, у недељу, 27. новембра, одржан протест који је организовао војни синдикат… После петог октобра Србија је добила квислиншку окупациону власт која је све учинила како би се НАТО аболирао од злочина. Први је Свилановић повукао тужбу против НАТО злочинаца- Клинтона, Блера, Шарпинга, Олбрајтове и других, па је онда почела чистка у војсци. Та војска која је била на Косову и Метохији, са застарелим наоружањем и ратном техником из времена Титове Југославије, пркосила је свемоћном НАТО савезу. Три пута је одбила копнену инвазију са албанске стране на Кошарама у којој су поред терористичке ОВК учествовале и регуларне трупе албанске војске. Наравно, логистику су им давали НАТО официри. И поред свакодневног бесомучног бомбардовања тепих бомбама и смртоносним мецима од осиромашеног урана, нападима терористичке ОВК, та војска је херојски издржала и непобеђена је изашла са Косова и Метохије.
Српска трагедија је увек у томе што оно што војници освоје у рату, то српски политичари изгубе за зеленим столом. Тако је било и те 1999. и за то не треба кривити српску војску, тада војску СРЈ. Чистка у војсци од неподобних старешина је била освета НАТО генерала према војсци која их је осрамотила. Отпочела је наредбом окупационих инструктора коју је српска квислиншка влада на челу са Коштуницом, (кога је врло брзо изгурао Ђинђић), беспоговорно извршавала. Поред свих официра и старешина који су учествовали у рату, отеран је у пензију и потпуковник Аничић који је био један од оних јунака који су оборили невидљивог Ф-117. А генерали који су командовали том војском, Лазаревић и Павковић предати су без милости хашком минотауру. Уосталом, та власт је киднаповала и предала и председника тадашње Србије, Милошевића, као јединствен преседан у светској политици. То је била срамота за Србију и та љага ће нас дуго пратити.
Тако је почело. А онда се наставило са реорганизацијом војске, тако што је смањен број припадника, тако што су по стандардима НАТО формиране четири бригаде, расформиране дивизије и пукови, и укинуте су граничне јединице. Расформирани су гарнизони по целој Србији. Напуштене касарне стоје као неми сведоци једног времена, а и њих ће ова власт без милости да прода испод цене неком њиховом пајтосу тајкуну због атрактивног земљишта на коме се налазе. Уз одређену провизију, наравно, то се подразумева! Карауле су се испразниле а контрола границе је поверена полицији. Њихова контрола се спроводила тако што су свака три или четири сата у току дана колима пролазили близу границе. Нестали су и граничарски пси, а касарне и карауле на граници су закатанчене и пропадају у корову и дивљем растињу. Затим се укинуло обавезно служење војног рока и војска се професионализовала, остали су у њој само школовани припадници војске и обични војници по уговору. Не треба се чудити овако „успелој“ трансформацији, јер ју је спроводио неки амерички НАТО генерал Бик.
После овако успешне трансформације војске, на ред су дошла њена материјална средства, сав инвентар из ауто-мото јединица је продат цивилима буд зашто, пешадијско наоружање, разне дуге цеви, је уз будно надгледање НАТО лешинара, уништено под гусеницама тенкова, а вишак је продат. Тенкови, топови и све друго оруђе које је било од најквалитетнијег челика претопљено је у смедеревској железари, тада власништва америчке мултинационалне компаније Јуестил. Кад су се ресурси истопили, компанија је савила крила и отишла, уступила је железару српској влади за један долар и оставила око 600 милиона евра дуга. После се са железаром радило шта се радило, тек дошли су Кинези као спасиоци са којима такође не верујем да ћемо се усрећити, бар због еколошког загађења, које Кинезима није приоритет ни у властитој земљи а камоли код нас.
Српски министри војни, почев од Тадића који је на војном полигону у Никинцима у присуству тада свемогућег америчког амбасадора Монтгомерија уништио преко 1000 комада ракета „Стрела 2М“, Давинића, који је Србију ојадио за 40 милиона долара купујући од Израелаца неки свевидећи сателит који Србији никад није испоручен, а није јој ни био потребан, па до Шутановца који је коначно забио последњи ексер у ковчег. Сви ти министри војни од 2000. године наовамо, да је правде на овом свету, морали би да одговарају за своје злочиначке потезе које су чинили српској војсци и у крајњој мери и њеном народу. И да буду у затвору. Све се то радило са знањем и прећутним одобравањем српске владе, председника и министара. Сви сносе подједнаку одговорност за ову пошаст коју су изазвали у Србији. Велико богатство свих бивших министара војних је доказ да су нешто нечасно радили и да због тога никад нису одговарали. Напротив, данас се ти неуспешни министри а сарадници оних који су нас бомбардовали, шепуре у неким новим фотељама како би поново узјахали на српску грбачу. Нису ништа бољи ни други министри који су дошли иза њих, сви су се трудили да се додворе НАТО злочинцима. Шутановац је као министар војске био у „пријатељској посети“ на америчком ратном броду, носачу авиона, са ког су узлетали авиони да Србију бомбардују. Без имало стида шепурио се на том носачу и чак се сликао за новине.
Министар одбране Драган Шутановац и начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић посетили су амерички носач авиона
Господин Гашић са својом никад разјашњеном хеликоптерском афером (ништа мањи кривац није ни генерал Диковић) у којој погибе шесторо људи, није за то одговарао. Казна му је била смењивање са министарске функције кад је простачки (то му је ниво) једној новинарки добацио ласцивну опаску. Сада је на његовом месту неки нови министар, лепушкаст и налицкан, тек постављен, али врло брзо ћемо видети и његов учинак. Нажалост, Србију воде незналице и аматери, људи без дана радног стажа те је данашње стање у Србији огледало њихове „стручности“.
Уз све ове погубне потезе које је војни и државни врх чинио својој војсци, ишло је и смањење плата. Старешине у војсци, пренапрегнуте разним обавезама, претежно живе у изнајмљеним, често неусловним становима које плаћају од 200 до 300 евра месечно и то у најбољем случају. А сви углавном имају породицу и децу. Од једне плате у просеку 350 евра, с муком се плаћају дажбине и опремају деца за школу.
Кад је дошла ова такође квислиншка власт, одмах је војницима, полицајцима и пензионерима смањила плате и пензије. Пензионерима од 10 до 20% у зависности од висине пензије. Војсци чак и више, око 25% од плате.
Социјалну помоћ коју је наш паметни председник Владе подарио свом народу да „прославе пристојно славу Светог Николу или да потроше како хоће“, одушевљено је примила српска сиротиња. Цвркутао је председник са наших телевизора и био сав озарен што је српским пензионерима уделио оно што им је претходно вишеструко украо. Неки су му то и вратили уз речи да не желе да их понижава! А новац се разбацује на невладине организације, на разне донације и конвенције, на субвенције странцима за запошљавање српске јефтине радне снаге. За те намене, има се, може се! У оваквој ситуацији војска има права да буде незадовољна. У њој су после чистке ратних ветерана, стасале младе снаге које се не мире са начином на који се војска понижава и урушава њена борбена и одбрамбена способност. То су млади људи који су војне школе и академију похађали у време најжешћих санкција и почетка ратова на овим нашим крвавим балканским странама, који су стасавали у времену кад је плата њихових родитеља била 10 марака а до вечери се истапала до 2 марке. То је генерација која не жели да се Србија и њена војска даље понижавају. У војсци постоји синдикат. То није онај „синдикат војни“ из времена ЈНА који је припаднике оружаних снага снабдевао полуткама, и разним намирницама по приступачним ценама. Ово је синдикат који је поникао у време капиталистичке транзиције Србије, и као и сваки синдикат треба да се залаже за боље животне и радне услове својих чланова. Немају квалитетну опрему, имају застарелу технику, авиони им нису летели због немања новца за ремонт, плате су им се смањивале иако су цене расле.
Господар Вучић стално говори са светачком мирноћом, како он нема златан ћуп па да из њега извади коме колико треба. А из ког ћупа је извадио за Сребреницу 5 милиона евра, за конвенцију Клинтонових септембра ове године, према писању америчке штампе, 2 милиона долара за изборну кампању Хилари Клинтон? И ко му је то одобрио? Кад су га питали због чега је ишао Клинтоновима у јеку предизборне кампање, рекао је да је то зато што је паметан. И поред тога што је паметан, никако да овом глупом и лењом српском народу који треба да се учи радној етици од протестаната, дакле, нама, да објасни где се дедоше оних 11,5 милијарди евра које је његова влада узела као кредит? Од 27 јула 2012. године, када је јавни дуг Србије износио 15,4 милијарди евра, данас у новембру месецу тај дуг је нарастао на 26,9 милијарди евра! За четири године и четири месеца паметни председник владе и његова аматерска дружина направили су Србији дуг од 11,5 милијарди долара! Где су те паре, где су нестале, од њих би Србија требало да има бар неки бољитак, да се побољшају услови лечења, да се болесна деца не лече преко СМС порука, да се поправи школство, судство, помогне домаћи пољопривредник и наравно да се побољша стандард војним лицима и полицији. Да се од пензионера не отима оно што су зарадили. Тих 11,5 милијарди евра, то је „златни ћуп“ који је неко у Србији разбио, те овај народ грца у немаштини заједно са својом војском. Овај народ има право да зна због чега се неко у његово име толико задужио и где су те паре нестале? Кад војска изађе на улице у протесну шетњу, не штрајк, како неки злонамерници тврде, то је знак да смо заиста додирнули дно.
О томе нека размисли паметни председник Владе, нека министар војни и начелник Генералштаба не застрашују припаднике оружаних снага, они су једино наши, јер поред свих вођиних пријатеља које доводи у Србију, Србија је све гладнија и празнија. Војска је наша узданица у миру и у рату, због тога се према њој треба понашати онако како Устав Србије прописује, то војни синдикалци и припадници војске траже. Ништа више, али ништа мање од тога. Војни синдикат и његови активисти и припадници војске не заслужују ружење и вређање због овог поступка. Поготову од свог министра војног који би требало да разуме њихове проблеме. Надам се да ће припадници војног синдиката који су покренули питање социјалног статуса војске, лечења и других проблема, наћи снаге да не подлегну претњама и уценама које долазе из разних страначких кухиња.
Поштујмо нашу војску, јер ко не поштује своју војску, трпеће и храниће неку туђу.
Мирјана Анђелковић Лукић
Извор: КОРЕНИ
ПОВЕЗАНО:
*РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: Проф. др Мирјана Анђелковић Лукић – Специјални, ХЕМИЈСКИ и РАДИОЛОШКИ рат НАТО алијансе над Србима 1999. уништавањем здравља народа и природе хиљадама година унапред!
—————–
30.11.2016. за СРБски ФБРепротер приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, Бомбардовање, Влада, Војска, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, Европа, ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА, ИСТОРИЈА, КУЛТУРА, Медији- генератори јавног мњења, Мишљење, Напад на уставни поредак, Нато, Национално питање, Новости, ОБАВЕШТЕЊЕ, Окупација, ПОЛИТИКА, САД, СВЕТ, СРБИЈА, Страдање Срба, Тероризам, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Драги, храбри, неуморни Човек, Никола Алексић.
Чини се да је сам, а није, јер су милиони финих људи сам њим!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
“ ИЗВЕШТАЈ СА ТЗВ. ПРОТЕСТНОГ СКУПА ВОЈСКЕ И ПОЛИЦИЈЕ
Повучен позивом Војног синдиката коме се придружио и један од полицијских синдиката, отишао сам јуче, у недељу 27. новембра у Београд на најављени протест чланова наведених синдиката. На скупу је било неколико стотина људи, углавном припадника полиције у цивилу и нити један припадник Војске Србије, осим Новице Антића, председника Војног синдиката. На скупу су поред наведеног председника Војног синдиката учествовали и председник полицијског синдиката и председник синдиката војних пензионера.
Од изречених неистина о улози војске издвојио бих две велике истине коју је рекао министар одбране кога је цитирао председник Војног синдиката. Изјава министра одбране гласи: Војска не дели судбину свог народа! Без обзира што је министар ту изјаву дао у другом контексту, био је потпуно у праву; војска је издала тај народ и сад је на страни окупатора, а народ је окупиран и понижен као никад у својој историји! Поред тога наведени министар је изјавио за јавност и да је поносан на све припаднике Војске Србије који нису дошли на протест. Другу истину је изрекао председник синдиката војних пензионера када је навео да Генералштаб ништа не одлучује, јер сва наређења добија од цивилних лица из Министарства одбране! Све остало што је речено о војсци представља велику неистину и ординарну лаж! Председник полицијског синдиката је с правом изнео тешки материјални положај припадника полиције који су међу своје заслуге навели да су ратовали на Косову и Метохији, док су их старешине испраћале у најлуксузнијим патикама и тренеркама, тако да се више стекао утисак да жали што исто то нису могли да приуште себи и други полицајци, добро пазећи да не помене узроке који су до тога довели. Да не би били ухваћени у лажи и у страху да им се не прикључе грађани који су поверовали да је коначно куцнуо час за обрачун са издајницима као и потписник ових редова који је дошао из Новог Сада, јер је толико могао, била је приметна велика журба организатора да се у најкраћем року каже што је планирано, тако да скуп није трајао нити петнаестак минута. На моје повике да говоре истину и да је издаја једини проблем Србије, у кратким тренуцима смене говорника који нису били прекривени гласном музиком да се спречи било какав повик или скандирање, сви су се окомили на мене, цело окружење под претњом одстрањивања са скупа, јер протест није политички!? То довољно говори да то није био никакав протест, него обична фарса, али и да су свуда око мене били само припадници полиције у цивилу.
Молба мог пријатеља полицајца, са којим сам дошао из Новог Сада, да ми се пружи прилика да им се обратим као човек који је спречио војну окупацију СРЈ 1999. године од стране највеће терористичке организације на свету и тиме сачувао животе бројних припадника војске, полиције и цивила, глатко је одбијена.
По завршетку наводног протеста војног и полицијског синдиката, окупљени полицајци у цивилу су замољени да формирају колону и тротоаром, а не коловозом да не би скретали пажњу грађанима Београда, кренули да предају писмо свом врховном команданту да војницима повећа плате и обезбеди бољи материјални положај, односно да се хране у истом ресторану где се хране старешине!
Било би смешно, да није тужно!
Војска и полиција, које сам 8 (осам) пута од 2011. године пред Ненародном скупштином и једном пред Генералштабом ВС, јавно позивао да ухапсе председника Србије, Владу и Генералштаб због издаје народа и државе, залажући сопствену слободу, носи писмо свом врховном команданту да им на терет грађана које су издали, повећа плате и побољша материјални положај! Моралније би било да траже веће плате и бољи материјални положај од НАТО-а, окупатора који са ознакама највеће терористичке организације на свету седи у Генералштабу и издаје наређења Војсци Србије.
Издаја Војске Србије или ЈНА, како се тада називала, јесте узрок и исходиште све ове трагедије која је снашла све народе у бившој Југославији почетком деведесетих година прошлог века. Због издаје Војске Србије над Србским народом се данас свакодневно спроводи геноцид запрашивањем становништва урбаних насеља хиљадама тона хемијских отрова избачених из авиона НАТО окупатора! Запрашивање хемијским отровима из НАТО авиона представља школски пример војне агресије на Србију и њен народ АБХ методом! За то време врховни командант пече ракију у Бајчетини, док му та иста војска, која га следи у издаји, пише писма и моли га да им повећа плате и побољша материјални положај!
Да не би неко мој став протумачио нетачним или емотивним, наводим једине две уставне дужности Војске Србије (или ЈНА): – очување Уставом утврђеног друштвеног уређења, – очување територијалне целовитости.
Нити једну од две наведене дужности ЈНА није испунила 1991. године са следственом трагедијом свих народа СФРЈ! За све жртве ратова на овим просторима, материјалну штету изазвану ратним догађањима, миграције народа и све што нам се дешавало, искључиву одговорност је сносила ЈНА!
После 45-годишњег тимарења као говеда, добијених станова, великих плата и пензија из посебног фонда, посебног лечења у посебним здравственим установама, посебна летовалишта и мора других привилегија, на првој провери ЈНА је издала и народ и државу! Издаја је пратила ЈНА током целе последње деценије прошлог и почетком овог века, јер није бранила Устав, него је слушала наређења председника СРЈ и касније Србије, који је извршавао наређења данашњег окупатора.
Издаја је била на сцени и током агресије НАТО злочинаца, јер се врховни командант није смео замерати свом налогодавцу! Највећи успеси одбране Србије су били плод самоиницијативе бранилаца.
Ипак, највећу издају Војска Србије је учинила 5. Октобра 2000. године када је мирно дозволила уличној банди да сруши власт и освоји све државне институције, са оружјем дугих цеви опљачка златне, девизне и динарске резерве Србије и Србског народа без записника, распрода и уништи све привредне ресурсе путем пљачкашких приватизација, до тада незабележених у историји света!
Од тада датира и војна окупација Србије и подчињавање Војске Србије окупатору који је ВС у потпуности подредио за своје потребе. Ми више немамо војску, оно што је остало после окупације, укидања обавезног војног рока, разоружавања и топљења најмодернијих тенкова и артиљеријског оруђа, више се не може називати војском. Постали су само слуге окупатора и његове највеће терористичке организације на свету!
Од 2006. године издајничка војска под истим таквим режимом прихвата свакодневно спровођење геноцида над становништвом Србије запрашивањем опасним хемијским отровима из авиона највеће терористичке организације на свету под именом НАТО алијансе и њеног покровитеља, САД! Ненародна скупштина ратификује неовлашћени потпис највећег Србског изрода и од тада небом Србије шпартају злочиначки авиони који праве око 2.500 (две хиљаде петсто) прелета дневно преко неба Србије избацујући на хиљаде тона опасних хемијских отрова који трују становништво, животиње, природу, земљиште… Векови ће проћи док се земља и вода не прочисте од толике количине избачених отрова уз прећутну сагласност и допуштење те, тзв., Војске Србије.
Иако је описани геноцид школски пример агресије АБХ методом на једну државу, начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић гази уставну обавезу Војске Србије изјавом ,,да ће Војска Србије следити наређења Владе!” Чак не нити врховног команданта ВС, него Владе Србије коју предводи осведочени умоболник!
Једном издајник, увек издајник, тако и Војска Србије улази у нову издају народа и државе 15. јануара 2013. године мирно посматрајући ратификацију издаје народа и државе на ноћној седници Ненародне скупштине која одваја Косово и Метохију од матице Србије Бриселским споразумима. Стање духа и свести Србског народа можда најбоље осликава чињеница да је само један једини човек протествовао пред Ненародном скупштином због повреде територијалне целовитости Србије вољом издајничког режима и Војске Србије! Војска Србије том издајом гази и другу уставну дужност; очување територијалне целовитости Републике Србије! Непотребно је наводити да је поменути човек, који је сам, у име свих грађана Србије, заложио своју слободу и јавно рекао у лице издајницима да ће кад тад одговарати због издаје пред Народним судом била моја маленкост са функције председника Патриотског блока и директора Еколошког покрета Новог Сада.
Издаја се понавља и 2015. године када је врховни команант и председник државе својим потписом оверио окупацију Србије потписујући Споразум са највећом терористичком организацијом на свету дозвољавајући јој слободан пролаз кроз Србију уз бесплатно коришћење свих материјалних добара Србије, као што су путеви, пруге, речни токови, луке, објекти итд. и то са дипломатским имунитетом припадника те злочиначке организације! Сада те злочинце саобраћајна полиција неће смети нити зауставити ако неког погазе возилом на путу, као 10-годишњу девојчицу у Валандову, у Македонији, због које нису нити застали! Сада нам ти злочинци могу упадати у куће, пљачкату, силовати, убијати и нико их неће смети нити задржати после учињеног недела, него само пријавити злочин окупатору, а онда ће окупатор сам спровести истрагу и у случају истинитости пријаве, ,,нечасно” отпустити злочинца из активне службе и под пратњом га вратити кући! Такав споразум је потписао председник Србије и врховни командант, а Војска Србије је мирно прихватила окупацију, пошто је мирно посматрала и капитулацију своје државе којој су положили заклетву на верност!
У том такмичењу ко ће бити већи издајник народа и државе, укључио се и начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић који је неовлашћено у Бриселу ове, 2016. године, потписао споразум о приступању Војске Србије европским снагама безбедности! Другим речима, прихватио је јурисдикцију Европске комисије (Владе ЕУ) над Војском Србије! За то се виси, генерале, у свакој земљи која није капитулирала и која није окупирана! За такав чин се веша издајник!
Све наведене случајеве издаје народа и државе, та Војска Србије, која је у недељу протестовала и тражила повећање својих плата, мирно посматра и саучествује у издаји народа и државе! То би можда могло и да буде у реду; ти људи се више не осећају Србима, српским држављанима, променили су свест као што је немачки амбасадор тражио и постали су верне слуге окупатора и злочинаца! Али онда нека траже плату од њих, а не од народа кога су издали. Нека промене име у Војску окупатора, нека ставе ознаке највеће терористичке организације на свету на своје униформе, да народ зна са ким ће имати посла сутра када због глади масовно изађе на улицу, али нека и они знају шта ће са њима сутра бити, јер од турских времена окупације освајача све краће трају, а зна се како завршавају! “
Председник Никола Алексић, с.р.
– Komentar je preuzet sa ličnog profila predsednika Ekološkog Pokreta Novi Sad, Nikole Aleksića.
Свиђа ми сеСвиђа ми се