Вести са Грачаничке страже: Аранђеловдан 2016.г.

Док безбожници верују у своју Ровни брану, Жива Црква народа на обали лечи души рану…

Историјска Слава потопљене немањићке Грачанице

После свеноћног бденијног читања Псалтира на обали бездушно потопљене Грачанице, многи народ је похрлио јутром на Славу Свете немањићке Грачанице- Свепобедног Вође све небеске и земаљске војске- Архангела Михаила…

Ово кола што се види на слици, само је трећина, а аутобус верних је испраћен из Београда уз приметно интересовање полиције „кад полазимо“ заборавивши, која га је заустављала и на уласку у Ваљево, а потом, док се народ молио код Грачанице, једни полицајци су вирили са брега(како приметише мештани, други су су ишли чак и да виде где је возач аутобуса паркирао аутобус у Ваљеву код пријатеља, а трећи су жандармеријским колима неколико пута театрално пролазили путем док је народ ручао и Бога славио… Немогу безбожници из власти да верују да ни вода, ни немогућност уласка у Грачаницу а камо ли вршења Богослужења у њој- не могу одбити народ од Светиње Божије, па су послали своју јадну глобалистичку полицију да нешто као патролира поред нас… То је права слика окупиране Православне Србије, јер ова њихова већинска Србија не схвата и занемарује Православље Божије- па зато ни небивалу антихришћанску окупацију не види…

Дошавши верни народ Христов се придружио онима који су већ били на молитви поред потопљене Грачанице…

Смешано је било празнично расположење са густом тугом што смо ми, најнедостојније покољење у многим Грачаничким вековима, дочекасмо ово проклетство звано „Ровни“…

Поред верног народа (нешто преко 200 поклоника) био је и покоји монах и монахиња коме је превагнуло срцем доћи и сада као и пре на Славу Грачанице од тога ко ће им на томе и колико замерити… Потом су настављене молитве које Црква заповеда да се читају у недостатку свештеника, као што се, уосталом, и у сваком манастиру ако нема свештеника на празнични дан читају од монаха, искушеника или верног народа одређене молитве како манастир и Свети који се празнује не остану без молитвеног служења… (наиме, локални свештеник о.Мирослав је, уз консултацију са владиком Милутином, одбио нашу давнашњу молбу да служе Свету Литургију на обали поред Светог Места Грачанице Божије где је Бог чудотворно занавек одредио, али је обећао да ће нам доћи пресећи колач, надали смо се тада биће на обали поред Грачанице где смо све и приготовили)… А између молитава је монах-немонах Антоније у подужој беседи поменуо сва чуда Бога Живога у Његовој Грачаници али и апокалиптични тренутак где се на очи затечених Православаца скрнави и сам Гроб Господњи у Јерусалиму (док је насилно уклоњени патријарх јерусалимски Иринеј у вишегодишњем кућном притвору у непосећиваном делу зграде Патријаршије) и многе велике Светиње Божије од којих је потапање Грачанице било преломна тачка за убрзавање општег зла… Притом, припрема се обнова старозаветветног Соломоновог храма од стране јеврејске секте а уз помоћ и неких православних властодржаца, при чему се добро зна да ће обнова тог храма значити  долазак Антихриста на власт над целим човечанством…

Неки су и заплакали сетивши се како је предивно било у Светињи Грачаници пре монструозног потатања… Неки кажу да су чули тихо појање Анђела и данас (једино, искрено, не знамо да ли су били баш достојни да чују појање Анђела Божијих)… Али је чињеница да је преовладавајуће расположење била чудесна радосна-туга, тј. необично сједињење та два осећања… И, наравно, одлучна нада на Бога који Једини може помоћи… и дати снаге да се сведочење Вере Његове Православне и борба за Истину о Светињама Његовим настави колико год да је то нашој моћи…

Умногоме тешила нас је молитва близу Архангела Грачаничких као и бројност народа која је и без речи сведочила свему свету: Грачаница Архангелова је, ево, Жива, она ће наставити да обавља функцију за коју ју је Господ и наменио- за препород непоколебиве Вере Православне и спасавање душа људских…

Чекајући на обали свештеника о. Мирослава који је славу Грачанице по савету владике Милутина славио у оближњем манастиру Пустињи, а пошто је већ откуцавало подне, посласмо неке верне да иду и да питају хоће ли доћи и кад ће… а ови, не стигоше свештеника у Пустињи, али, о туге, нађоше га на Бакића брду ()у објектима које су безбожне власти, уместо пара, понудиле епископу Милутину у замену за Грачаницу Божију) а где је отишао неким породицама да пресече колач а које су тамо инсистирале… Дакле, као што се продржавни епископи у Патријаршији брину о томе ко ће у католичкој секти бити проглашен за „свеца“- што значи да су они унијатско сједињење са папом већ обавили а сада је само ствар како то да предоче народу, тако и овде, иако је владика Милутин годинама говорио да се Бакића брдо никако не сме прихватити јер би то била издаја и продаја Грачанице и пред Богом и пред људима, а да притом годинама упорно није хтео на суду оборити Лаврентијев издајнички уговор о трампи са бандом са бране Ровни форсираном масонима Душана Михаиловића а симфонијски му оркестрираним подршком свих осталих политичких му колега са комплетне политичке сцене Србије… Ево сада, како дознасмо, већ други пут свештеник владике Милутина врши обреде у објектима Ровни на Бакића брду, што ће рећи да је само питање дана када ће почети и Литургију служити од политичара напујданом локалном народу који је Грачаницу одавно презрео или заборавио и гледа шта му је овоземно практичније… Мисле ако се испуни Лаврентијев уговор да су они законити власници Немањићке Архангелске Светиње… Заборавише бедни да је „Сва земља Господња и све што је на Њој“, а камоли Чудотворна Грачаница… Потом, чусмо да је свештеник пристигао у дом Грачаничких стражара али да неће да сиђе до обале Грачанице где смо поставили столове са колачима свећама и житом, хоће да освети само колач у кући, неће чак ни напољу испред куће да би присуствовали и осталих 200 људи, хоће да каже освећује колач нама а не Грачаници, иако су се неколики свечари прихватили колача манастирско на прошлој слави када је један од свештеника „метафорично“ рекао да ће се у Грачаници служити до Страшнога Суда Христовог…

Дакле, ко је могао од свечара ућосмо у кућу, свештеник о.Мирослав нам освети дарове, замолисмо га да се бар промоли кроз врата народу да понуди ко ће да узме колач Грачанице за идућу годину, али он одби и то и рече „одредите сами“, потом одби и да нам благослови трпезу и да руча са нама- обећавајући да ће доћи увече, и наравно, не дође… Дакле, данас држава одређује где ће свештеници смети да служе а где не, чисто да се зна… Као у оном филму где се за полицију каже „има ко је у овој земљи задужен за истину“… Бедници не знају ко је стварни домаћин ове Свете страдалне Светоотачке нам отаџбине…

Потом смо се наставили славски дружити и гостити оним чиме је Бог дао, а било је и рибље чорбе, сарме, рибе, колача… док нам је укусни пасуљ био само за навечерје јер се ујутру покварио… чисто да све не прође без иједног искушења…

Грачанички стражари су служили, сви су са надом у Бога и саосећању ка ближњем, али уз све наше труде, највећа помоћ за ову Славу нам је од Бога стигла преко брата Рајка Јовичића и његове честите породице која није могла бити са нама а била је пред Богом присутнија од многих од нас… И сви једосмо и наситисмо се и остаде и за Грачаничке стражаре на обали али и за оне трудбенике пред Владом Србије који су нас данас тамо мењали…

Уз посну гозбу, јер нам је Грачаница под водом греха тренутно, било је и браће који су за своју кућну Славу дошли прво узети благослов код Грачанице па потом наставити у домовима својим… Иначе колач Манастира Грачанице за идућу годину узели су браћа Милош из Ваљева, Драган из Беча, Милун из Ужица, Сава из Батајнице, и сестре Дубравка и Љиљана из Београда… Дај Боже да убудуће Славимо у изроњеној Светињи Грачаници и да се и покољења нова удостојавају чудотворне благодати Божије на њеном Светом Месту које јој је знавек Он Сам ту одредио…

Али оно што је давало посебну арому јелу телесном било је радостотворно духовно гошћење… јер су се у току обе постављане софре са разгласа ориле Свете духовне химне, песме о Грачаници, па и по која родољубива и православно четничка које ће брујати овим претежно комунистичким крајем бар до идуће Славске године Грачанице и, надамо се, покајане пред Православним Христом и ослобођене од антихриста Слободне Православне Србије…

У неко време чусмо и да је владика Милутин на Славви у Ћелијама говорио о „злим људима“ који потопише Грачаницу и направише брану Ровни као претњу над главом целом граду Ваљеву… Једино остаје да преосвећеном владици поставимо питање: Па што узесте баш од тих „злих људи“ исплату за Грачаницу кроз објекте на Бакића брду, како стоји у издајничком уговору, као да је Она баш Ваша лична својина била?!? А и да не питамо још- Зашто сте у пријатељским односима са масоном Душаном Михаиловићем који је све ово Ровни Проклетство закувао и, уз оркестрирану пордршку свих политичких партија, константно гурао у последњих 30 година градње, уз једино истрајно оспоравање бране Ровни од верног народа и научника са Рударско геолошког факултета.

Славу смо Православно прославили, а сада, борба се, наравно, наставља… Видимо се на Литијама (Влада РС сваке суботе од 15 часова) центром антихришћанским снагама окупираног Београда кога, као и васцелу Србију, може само Истина Православна и одбрана и богослужбена брига о Светињама Божијим могу спасити и васкрснути из ове окупације, лажи, себичлука и мртвила…

Многи народ који је први пут био данас на обали код (тренутно) потопљене Архангела Михаила Грачанице захваљивао је Богу што је имао прилике доћи, а други верни народ је и на дан Славе сведочио о ранама Грачаничким на непрестаним Православним протестима испред Владе у Београду, али и сваки уздах оних који нису оправдано могли је веома битан… Тако да све то морамо сјединити у суботњим нам Православним Литијама Београдом, док Православни Господ наш у Србији не победи, да и душом и телом сведочимо против лажи како не би били вечно изанављени њоме. Амин, Боже дај…

+++

Премијерно: Део беседе на Слави потопљене Архангелове Грачанице

Сирови снимак дела беседе почиње од 7. минута и 20 секунде, док ћемо комплетан видео објавити за пар дана…

ИстиноЉубље свима Вама!

———

22.11.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић