Са друге стране, пита се он, ко ће да плаћа цену ове економске политике и шта је цена исте.

„Шта је револуционарно у томе да рад буде пристојан, орочен, заштићен, да се од њега може живети“, пита се он и додаје да се из економске кризе излази другачије него што то актуелна влада ради.

„Део новца који узет од грађана Србије, смањивањем плата и пензија, могао је да буде враћен тако што не би овако нерационално и без икакве контроле био трошен кроз разноразне субвенције, које су биле враћене у буџет политичким каналима. Да ли је у реду да говоримо о умерено-професионалној пореској стопи“, пита се он и истиче да смо једно време били у „шашавој ситуацији“ када смо највише извлачили из најнижих зарада.

Стојиљковић је запитао и када су у новијој историји плате и пензије у Црној Гори биле веће него оне у Србији, и додао да је то сада случај.

„Одлазим из Агенције за борбу против корупције“

Стојиљковић је потврдио да одлази из Агенције за борбу против корупције, те да ће убудуће деловати као председник Уједињених гранских синдиката Независност, и рекао да ће на новој функцији инсистирати на синдикалном јединству, одлучнијем наступу и другачијим порукама.

„Шта је револуционарно у достојанственом раду, који је уговорен, безбедан и пристојно плаћен на нивоу достојанствене егзистенције“, пита се он и додаје да је социјална кохезија онај лепак који друштво држи заједно“, истиче он.

„Наши политичари као да живе у паралелним световима“

Говорећи о незаобилазној анализи „сто дана“ рада актуелне владе, Стојиљковић напомиње да се ради о флоскули која се врти већ деценијама, те да би најбоље било упоредити параметре са почетка рада ове коалиције 2012. године са стањем ове 2016. године.

„Наши политичари су се маркетиншки извештили, они као да живе у паралелним световима. Када слушате премијера или чланове владе – ово је најбољи од могућих светова, док опозиција тврди да баш ништа не ваља“, напомиње он и додаје да једино бројке о инфлацији, БДП-у, просечној плати и пензији могу да дају реалну слику.

„Макрекономске индикаторе оценио бих оценом четири минус, док бих владавину права, ниво демократије и измене политократског система оценио са два минус“, каже он.

Влада води политику „држања за ваздух“

Стојиљковић објашњава да влада води политику „држања за ваздух“ – када зауставите неке негативне трендове, али још није дошло до одлучујућег преокрета јер, на пример, задуженост и даље расте.

„Све је у политици постало маркетинг, наше стопе раста нису највеће у региону – најмање су; наше зараде и пензије су међу најмањима, наш раст није стабилизован“, указује он и додаје да жели да ово буде најава бољих дана у економији.

„Ми смо се извлачили из тог процепа, смањивали дефицит, захваљујући томе што је рука стављена у џеп милион и по људи, а сакупили смо 330 мил. евра. Истовремено, губимо милијарду евра зато што нерационално дајемо субвенције које нам се никада не враћају. Опраштамо рачуне делу јавног сектора и покривамо његове дубиозе , а имамо нерационално распоређене запослене за још милијарду евра. Још смо у јавним набавкама уштедели 10-15 одсто“, указује он

Стојиљковић истиче да на крају добијамо ових 2,5 милијарде евра, а да смо уштеђених 330 милиона прикупили од милион и по људи који не пружају отпор, а да се нисмо усудили да решимо питање субвенција, дугова јавног сектора и нерационално распоређених запослених.

„Борба против корупције није ефектуирана правосудним пресудама“

Професор подсећа да напредак у борби против корупције треба посматрати у односу на високо подигнута обећања 2012. године, те да је Вучићев рејтинг страшно порастао управо тада на борби против корупције и отуђене политичке елите.

„То сада није у првом плану економије, а очекивања грађана нису у потпуности одржана. Показује се да имамо сукоб између два концепта, јер борба против корупције није ефектуирана правосудним пресудама, те да је за рејтинг далеко ефектније када вас монтирано ухапсим пред ударне вести, а сасвим је друго неизвестан правосудни процес у којима оптужени имају тимове адвоката и нису наивни“, објашњава он.

Стојиљковић додаје да је проблем и у разликама, јер у независним државним органима, медијима и цивилном друштву, постоји свест о томе да су то независни органи који треба да чине отворенијим, транспарентнијим и демократичнијим класичне државне органе у корист грађана, а да у великом делу политичке елите влада уверење да је то концепт који је невољно прихваћена европска новотарија, која угрожава моју расподелу плена.

„Агенција доведе до кривичне пријаве, тражи се нечије разрешење, дође се, најчешће, и до тужилаштва које то сматра опортуним, па то што смо вас ухватили „са прстима у меду“, зато што је процес неизвестан и скуп, договоримо се да ви платите неку казну“, указује он.

Стојиљковић каже и да је проблем то што Агенција за борбу против корупције нема право да изрекне меру разрешења, јер политичари у томе виде претњу по измену састава влада или локалних самоуправа.

Он каже и да је нови закон бољи у надлежностима, повезаности са другим институцијама, као и по принципу један човек – једна функција, али да је незадовољавајућа финансијска аутономија, кадровска попуњеност и државни третман.

На моје жаљење, у саставу Одбора су људи које предлаже власт, па власт има део састава под својом контролом“, истиче он.

„Био сам еврофанатик, али сада сам евроскептик“

Стојиљковић каже и да ће остати у тиму Владе Србије за преговоре о чланству у Европској унији, јер се тако подижу демократски капацитети друштва и врши контрола власти.

Он каже и да социјалних протеста у Србији нема са оволиким бројем незапослених, да је страх од незапослености и беде огроман, што дисциплинује људе.

„Био сам еврофанатик, а сада сам евроскептик, али још увек верујем у европски социјални модел, кога је све наказно мање и мање, све је више Европа профита, а не социјалних вредности“, каже он.

Без подршке СНС, шансе Николића упитне

Говорећи о теми председничких избора која је покренута у медијима, Стојиљковић наводи да је забавније бавити се тиме него чињеницом да Уставни суд није реаговао на неуставно смањивање пензија.

Он сматра да је Вучићев рејтинг добар, али да је проблем за СНС остао у видљивој маргини концептуалних разлика између Вучића и Томислава Николића, те да ако Николић не буде имао наглашену емпатијску подршку врха СНС, његове шансе су упитне.

„Вук Јеремић је неко ко је позиционо опозициони делегат. Имиџом који је изградио, он може да узме део бирача владајуће гарнитуре“, каже он и додаје да сви остали изгледају сморено, рециклирано.

РТВ

—————-

21.11.2016. , за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић