Из рецензије проф. др Предрага Јашовића:

…Милошевић је уметничком формом, за коју је познато да не трпи фактографичност, па према томе, ни сама не може бити фак-тографска, саопштио историјски садржај са историјском тачношћу. Колико је нама познато, то до данас у поезији није учињено, нарочито то није у оволиком обиму. Ова песничка збирка представља лирски запис о двадесет и осам трагичних судбина сељака из Грабовца. Зато бисмо рекли да ова збирка представља својеврсни меморијални лирски споменик, заједничку лирску гробницу свим несрећницима. Ова песничка збирка је истовремено лирска монографија страдања, епитаф и споменик. Зато је јединствена. Убеђења смо да ће песничка збирка Покорно јављам остати заувек упамћена, не зато што бележи смрт већ зато што слави живот, који није иживљен.

Из приказа Давида Кецмана, књижевног критичара:

… Мноштво је књига и поезије и прозе, романа и драма на српском језику са ратном тематиком, о људима и догађањима из оног трагично-суновратног времена и годинама после другог светског рата. Мноштво књижевних остварења са траквом тематиком и жанровски веома различитим, али дела таквог и садржаја из истог времена, таквог жанровског јединства и лирске уједначености, таквог концепта, надасве таквог ауторског погледа књигом остварен као поглед са свих страна, а највише из душе оног који и у себе и све(т), како на земљи тако и на небу, гледа треном потоњим, оним треном што је иза живота, Post mortem, такве књиге као што је „Покорно јављам“ (Небески рапорти) Милоша Милошевића Шике (1959. у Трстенику) не имасмо…

—————–

20.11.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић