Драматична сведочења: Заседање Међународног суда за Монсанто

У Међународном суду за Монсанто у Хагу 30 сведока – пољопривредника и лекара и научника сведочило је пред петоро угледних судија из целог света о страшном учинку глифосата из пестицида Роундап америчке корпорације Монсанто, о томе како је овај гигант агроиндустрије освајао њихове државе, обмањивао пољопривреднике, затровао земљу и воде или њиховим генетски модификованим семеном контаминирао усеве.

Сенегалски судија Dior Fall Sow гласно је изговорио питање које је, после свих драматичних сведочења, рекло би се лебдело у судској сали:

– Докази о вези између глифосата и штете постоје. Зашто смо још овде где јесмо? Који су то проблеми који онемогућавају истрагу и кажњавање ове мултинационалне компаније?- рекао је он.

Правни одговор је колико једноставан, толико и поразан: екоцид као трајно уништавање човекове околине није дефинисан као кривично дело у међународном праву.

– Да је екоцид већ дефинисан као кривично дело, Монсанто не би могао да загађује и трује како то чини читав век, не би могао да слободно продаје производе који узорокују болест и смрт на хиљаде људи – објашњава Мари-Моник Робен, чланица одбора Трибунала, француска новинарка која је прва открила здравствени скандал и криминалне методе Монсанта.

Франсоаз Тилкенс, председница Трибунала за Монсанто, угледни универзитетски професор и бивши судија Европског суда за људска права, рекла је да жали што се гигант агробизниса као тужена страна није појавио на суду.

Монсанто је уместо тога објавио писмо у коме се тврди да је корпорација унапред осуђена.

Само морална осуда

– Не само да Монсанто није унапред осуђен, већ неће бити уопште осуђен – прокоментарисала је судија Тилкенс.

– Овај суд, сазван на иницијативу грађана, није ни кривични, ни административни, али има снагу да изрекне моралну осуду и утиче на међународно право – рекла је она додавши да ће до краја године судије објавити своје „консултативно правно мишљење“.

– Међународно право мора да еволуира. Право постоји да би служило људима и они су ту да га мењају, ви сте ту да то подстакнете – рекла је судија Тилкенс на крају суђења пред неколико стотина људи у сали.

Док екоцид не постане кривично дело, жртве Монсанта и њему сличних моћи ће једино пред административним судовима да траже одштету ако за то имају снаге и новца за адвоката, а шефови Монсанта и њему сличних и даље неће морати да се плаше да им прети затвор.

Нада у други покушај

Мишљење овог суда биће послато Међународном кривичном суду с предлогом како да се екоцид дефинише као кривично дело. Адреса није изабрана случајно.

Пре педесетак година већ је једном пропао сличан покушај да се у „Римски статут“ Међународног кривичног суда (МКС) унесе екоцид – злочин против човекове околине. Постојао је план да екоцид уђе у члан 26 којим би се дефинисали најтежи злочини против човекове околине како у доба рата тако и у доба мира. У току редакције Римског статута МКС-а екоцид је међутим избачен из текста и то на притисак углавном нуклеарних сила као што је Француска које су се плашиле могућих последица по њихове атомске индустрије. Остали су: геноцид, ратни злочин и злочин против човечности.

Судија захвалила студентима

Франсоаз Тилкенс се посебно захвалила својим студентима – добровољцима који су несебично помогли да се суђење организује и учесници и публика буду примљени.
„Хвала вам“, рекла је судија Тилкенс, „шта год да сутра будете радили у животу, надам се да никада нећете заборавити ово што сте чули у току два дана рада Трибунала“.

***

ПОВЕЗАНО:

„Вести“ на суђењу Монсанту (1-3): Убијају сељаке и купују државе, Загађена кишница и болесна деца, Шпијуни на њивама

„Вести“ на суђењу Монсанту (4): Европа слуга опасне индустрије

——–

5.11.2016. ВЕСТИ, за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић