Сведок Тужилаштва БиХ Ибран Мустафић рекао је данас у Суду БиХ да му је лично Насер Орић рекао да је у селу Залазје убио Слободана Илића и испричао како је то учинио.

Мустафић је изјавио на суђењу команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику ове војске Сабахудину Мухићу за злочине над српским ратним заробљеницима на подручју Сребренице 1992. године да је њему и његовом брату Самиру, Орић то рекао 27. маја 1993. године у Орићевом стану, односно две ноћи након покушаја убиства њега и његове породице у Сребреници.

„Насер је бахато, без ичијег инсистирања, рекао да му је у групи заробљених допао Слободан Илић, који је био брадат и чупав и уливао му страх. Рекао је да га је два пута ударио бајонетом у око, а да овај није пуштао крике, те да га је једноставно преклао“, посведочио је Мустафић.

На почетку суђења је рекао да је у Сарајеву, у којем је због блокаде боравио од 7. априла до 12. децембра 1992. године, имао информације о дешавањима у Сребреници и Тузли. По доласку у Тузлу, од рођака Мирсада Мустафића, који је у Тузли водио истурени штаб за Сребреницу, сазнаје де је извршено неколико ликвидација у Залазју.

„Он ми је донео папир на којем су била имена ликвидираних лица. Знао сам Слободана Илића, Бранка Симића и његовог брата Петка, Мију Ракића и најстаријег медицинског радника у Сребреници, болоничарку Раду. Било је још имена, али те људе нисам познавао“, навео је Мустафић.

Он је рекао да се тада оријентисао на дешавања у Сребреници и одлучио да се врати јер му је „нешто било сумњиво“. О томе, рекао је, није разговарао са Мирсадом који му је једне вечери, у новембру 1992. године, рекао да се чуо са Насером, који му је тада казао „да би било добро да Ибран дође у Сребреницу“.

„Када сам дошао, био сам затечен. Владао је огроман страх, људи нису пуно говорили, а прву информацију о убијеним људима чуо сам лично од Орића у његовом стану. Мислио сам да га познајем боље него иког, али сад више нисам сигуран“, додао је Мустафић.

Говорећи о дешавањима у Залазју, он је навео да му је стриц Енес, којег су звали Ибрахим, а који је возио камион штаба Територијалне одбране у Сребреници, рекао да је по Орићевој наредби возио заробљенике из затвора у Сребреници на депонију у Залазју, где је видео „пир и масакр“.

„Рекао ми је да је био присутан када су натоварени заробљеници из затвора, како је видио масакр на депонији, те испричао на који начин је Рада завршила. Енес је био плашљив и одатле је побегао у Сребреницу, где је чекао да се врати крвави камион, који је стрина прала. Она ми је казала да се не играм са тим људима“, испричао је Мустафић.

О овим, али и другим дешавањима на подручју Сребренице, Мустафић је написао књигу „Планирани хаос“, која је, како је навео, његово најбоље сведочење, те затражио да уђе у судски спис.

Одговарајући на питање Орићевог браниоца Лејле Човић, Мустафић је нагласио да је у сродству са Орићем, којег „до 7. априла 1992. године није одвајао од брата“.

„Данас ми га је жао што је упао у раље Алије Изетбеговића. Никад га нисам омаловажавао, само сам причао истину“, каже Мустафић.

На крају данашњег рочишта, које је изазвало велико интересовање јавности, као и удружења српских и бошњачких породица, Мустафић је изразио жаљење што није успео одговорити на две-три увреде, те додао „да је Насер још увек паметнији од његовог браниоца“.

Орић и Мухић оптужени су да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљеника српске националности – Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.

Суђење се наставља 1. новембра саслушањем три сведока Тужилаштва БиХ.

МОНДО

——————–

3.11.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић