Већ 18 месеци у Јемену траје разорни конфликт, који је однео најмање 10.000 живота, судећи према званичним изворима. Тај број је, међутим, далеко већи. Јеменски конфликт карактеришу асиметрични начини ратовања и велика патња цивила те сиромашне земље.

ПОЗАДИНА

Актуелни јеменски конфликт вуче корене из 2004, када су Хути – група Заиди Шиа са планина северне провинције Сад – покренули побуну ниског интензитета против централне владе у главном граду Сани. Хути су тада подигли устанак захтевајући обичне ствари, попут одговорности владе, сузбијања корупције, поштених цена нафте, радних места и, најважније, сузбијања западног утицаја у Јемену.

Многи Јеменци су веровали да се Хути боре за право да одлучују и за смањење западног утицаја, кривећи САД што су допустиле бившем председнику Али Абдулаху Салеху (на слици испод лево) да избегне суђење или егзил због злочина које су његови људи починили током Арапског пролећа. По договору из 2011, усред Арапског пролећа, било му је дозвољено да одступи са власти, али да и даље остане у земљи. Управљање је суштински предато једном човеку подржаном од Савета за сарадњу заливских држава – Абду Рабух Мансур Хадију (што је требало да буде само први корак у транзицији власти) – којег су многи Јеменци сматрали америчком марионетом. Занимљиво да је Хади требало да служи само две године, до нових парламентарних и председничких избора 2014, али није поштовао тај договор.

Хути су и раније оптуживани да желе да замене републикански систем моделом исламске републике по узору на Иран, што су они неколико пута порекли наводећи као главни разлог чињеницу да су мањина у земљи. Хусеин Ал Бухари, човек близак Хутима, рекао је:

„У Ирану је уведена та врста владавине, јер је већина народа шиитска. Упркос томе, тамо се одржавају траспарентни избори. Међутим, такав систем не може бити примењен у Јемену, јер су Шафијеве присталице (сунити) бројније од Зајдијевих (шиити). Због тога би примена иранског система у Јемену јако тешко прошла.” [1]

Како је безбедносна ситуација у Јемену почела да се погоршава, уз присуство и јачање Ал Каиде на Арапском полуоству (AQAP) и уз изостанак реакције на захтеве јеменској влади да реагује на ову претњу, некада мала група са брда Сада (Saadah) одлучила је да преузме судбину у своје руке.

Конфликт је покренут 2004. године владиним покушајем да ухапси Хусеина Бадредина ал-Хута, заидског религиозног лидера Ху́та. Десет година (2004-2014) је побуна углавном била ограничена на регион Саде и оближње регионе Хаџи, Арман и Ал-Џофи, док у 2014. није кулминирала најавом јеменске владе да ће повећати цене нафте у складу са реформамама програма о субвенцијама, што је урађено са циљем да се откључају спољни фондови и олабави притисак на буџет. Укидање субвенција урађено је по захтеву Међународног монетарног фонда, који је наставио да финансијски подржава ове „реформе“. Нафтне субвениције биле су једна од ретких социјалних бенефиција у Јемену, снижавајући трошкове превоза, воде , хране и подржавајући локалну индустрију. Одлука да се укину Ху́тима је дала повод потребан за подизање устанка и стављање тачке на, како су сматрали, корупцију у Сани. Након пет дана борби против јеменских снага под контролом Абд Рабух Мансур Хадија, подржаних салафистичким милицијама Ал Ислах, Хути су успели да преузму главни град Јемена 21. септембра 2014. Оромне демонстрације почеле су да се одржавају у Сани, често у знак подршке Хутима, уз чувени Врисак, тј. проглас Хута, у којме је писало:

„Смрт Америци, смрт Израелу, проклети нек су Јевреји, Ислам ће победити“!

Први пут изговорен од Хусеина Бадреина Ал Хутија у древној Великој џамији у Сани 2004, Врисак је одговоран за многе ратове јеменске владе против Хута. Упркос оштрим речима, присталице су тврдиле да је то покушај да се привуче пажња владá на Западу, а не да се науди било коме. Хути никад нису угрожавали западне интересе, уствари они и Америка имају заједничког непријатеља – Ал Каиду.

„Не желимо смрт било коме“, рекао је Али ал Бухати, бивши портпарол и човек за односе са медијима покрета Хути, током једног од интервјуа: „Тај слоган је просто знак противљења мешању влада тих земаља“.

Истога дана кад су Хути преузели Сану, премијер Мохамед Басиндава поднео је оставку. Пошто су освојили кључне владине зграде у Сани, Хути и влада су – уз посредство УН – потписали споразум о јединству. Хути, као и неколико других јеменских политичких група, потписали уговор под називом Споразум о миру и партнерству, у којем се позива на стварање нове владе.

Седмог новембра Савет безбедности УН увео је санкције бившем председнику Али Абдулаху Салеху, оптуженом за пружање помоћи Хутима и двојици командира Абдулаху Јахиу ал Хакиму и Абду ал Калику ал Хутију за „опструкцију јеменског политичког процеса“. Салехова политичка партија Општи народни конгрес одговорила је сменом Абд Рабух Мансура са позиције, оптужујући га да је подстицао санкције. Кад је влада је положила заклетву 9. новембра, Хути и Општи народни конгрес су одбили да учествују. Хути су почели да позивају на биполарну федерализацију Јемена – на северни и јужни – оптужујући Хаида да је погазио обећање о новом нацрту устава и наоружавању AQAP (Ал Каида на Арапском полустрву; прим. прев.).

Пошто су Хути преузели седиште новинске агенције Саба њуз, њихов лидер Абдул Малик aл Хути одржао је говор у коме је захтевао да Хади проведе политичке промене које Хути захтевају и запретио нападом на Мариб, град у централном Јемену.

Снаге лојалне Хутима 20. јануара напале су председничку резиденцију и упале у председничку палату. Председник Хади је био унутар резиденције кад се нашла под „тешком ватром“, која је трајала пола сата, али, судећи по информацијама министарке Нађе Ал Сакаф, стражари су га заштитили, па је остао неповређен. Председничка гарда препустила је резиденцију пошто је добила уверења да ће Хади бити безбедно евакуисан. Хади и премијер Халед Бахах 22. јануара објавили су своје оставке, наводећи да су се околности у Јемену погоршале септембарским упадом Хута у престоницу 2014. године. Бахах је објавио да се повлачи „како би избегао увлачење у хаос неконструктивне политике базиране на безакоњу“. Док су виши званичници Хута поздравили Хадијеву оставку, у саопштењу руководства покрета наводи се да ће парламент морати да је потврди како би ступила на снагу. Услед овог вакуума моћи, безбедносни званичници јужног Адена и околних градова објавили су да се неће повиновати одредбама из Сане, а неки су најавили и да ће прогласити независни Јужни Јемен. „Јужни покрет“ је 25. јануара прогласио одвајање од севера, а 27. јануара Абдул Малик ал Хути (на слици испод) сазвао је састанак у Сани за 30. јануар на којем би учествовале политичке фракције и племенски лидери и била стављена тачка на политички хаос у земљи. Ипак, већина фракција је бојкотовала скуп, а само Ал Абдулах Салехова партија се придружила дискусији. Ал Хути је предложио шесточлани транзициони председнички савет у којем би једнако били заступљени и север и југ, што је Јужни покрет одбио.

Првог фебруара Хути су послали ултиматум јеменским политичким фракцијама, упозоравајући да ће, „уколико не пронађу решење тренутне политичке кризе“, револуционарно лидерство Хута сматрати да имају формални ауторитет да преузму земљу. Скоро недељу дана касније, представник Хута је са палате републике у Сани прогласио да од 6. фебруара 2015. Хути преузимају управљање земљом. Такође је објављено да се распушта представнички дом и да ће Јемен у наредне две године водити председнички савет, док ће револуционарни комитети бити задужени да оформе нови парламент са 551 чланом.

КОНФЛИКТ ПОЧИЊЕ

Двадесетпрвог фебруара, месец дана пошто су хутски милитанти задржали Хадија у његовој резиденцији у Сани, побегао је из престонице и допутовао у Аден. У телевизијском обраћању из Адена објавио је да је хутско преузимање било нелегално и да он, по уставу, остаје председник Јемена. Борбе су 19. марта почеле да тињају у Адену између снага лојалних Хадију и оних који нису хтели да га признају за свог председника. Следећег дана у самоубилачким нападима у џамијама Ал-Бадр и Ал-Хашуш у Сани страдало је 142 људи а повређено преко 350, што је био најсмртоноснији терористички напад у јеменској историји. Исламска држава Ирака и Сирије (ISIS) преузела је одговорност за напад, наводећи да се „Исламска држава неће смирити док не заустави сафавидску (иранску) операцију у Јемену“. Ови напади, прогласио је Абдул Малик ал Хути, означили су да је за Хуте и њихове савезнике (Републиканску гарду и просалех војно крило) у текућим околностима императив ратна мобилизација, уз проглас да су Ал Каида и њени партнери, укључујући и Хадија, легитимне мете.

У међувремену Хади је објавио да је Аден привремена престоница Јемена све док Хути контролишу Сану, најављујући да ће „повратити безбедност земље, и у Сани, уместо иранске, подићи заставу Јемена“.

Неколико дана касније Хути су на јуриш заузели Таиз, истовремено напредујући у јужним покрајинама Лаиџа и Адена. До 25. марта стигли су до периферије Адена, где су, уз помоћ просалеховских савезника, убрзо преузели аденски међународни аеродром. Тог истог дана Хади је авионом побегао из Адена и дошао у саудијску престоноци Ријад, где га је дочекао принц Мохамед бин Салман ал Сауд. Следећег дана почела је интервенција саудијске коалиције.

ИНТЕРВЕНЦИЈА САУДИЈСКЕ КОАЛИЦИЈЕ

Коалиција од десет земаља, углавном из Арапске лиге, подржана Америком, Британијом, Француском, Канадом и Турском, почела је 26. марта инвазију на Јемен названу „Операција одсудни јуриш“ како би повратила Хадијеву владу. Ваздушне нападе одликовале су огромна свирепост, апсолутна деструкција и огроман број цивилних жртава. Поред ваздушних напада, саудијска коалиција распоредила је копнене трупе у неколико делова Јемена за потребе вођења офанзиве против Хута и њихових савезничких снага. У року од само неколико недеља многи делови Јемена су постали жртва насумичног бомбардовања, често уз коришћење америчких касетних бомби, због којих у Сирији Вашингтон оптужује Русију.

Судећи према саудијском медијском извору Ал Арабији, Саудијска Арабија је укључила 100 авиона и 150.000 хиљада војника у војну операцију. Према извештајима, у њој учествују и авиони из Египта, Марока, Јордана, Судана, Кувајта, Уједињених Арапских Емирата, Катара и Бахреина. Поврх свега, коалиција је увела ваздушну и поморску блокаду Јемена, при чему амерички и британски бродови активно учествују у овој другој.

Проглашени задатак коалиције је поново успостављање Хадијевог режима и „елиминација хутске претње“. Мање од месец дана од почетка операције саудијско министарство одбране је, 21. априла 2015, објавило бизарну изјаву да окончава кампању јер је уклањањем хутских балистичких ракета и тешког оружја „успешно елиминисана претња“ сопственој безбедности. Најављен је почетак нове фазе операције под називом „Повратак наде“. У телевизијском обраћању Хади је рекао да је лично он захтевао обуставу ваздушних напада и захвалио арапског коалицији на подршци. Најављујући нову операцију, коалициони званичници су објавили да ће покушати да пронађу политичко решење, али да ће бити настављене ваздушна и поморска блокада земље. Никога није изненадило што су се авиоудари наставили одмах по објави окончања „Операције пресудни јуриш“.

Без обзира да ли је остављен исти назив операције или није, ситуација на терену није промењена, будући да је коалиција наставила да гађа и уништава ову сиромашну јужну земљу. Пошто је коалиција војном метом прогласила цео регион Сáда, хуманитарни координатор за Јемен при УН Џонс ван дер Клаув 9. маја 2015. рекао је да су ваздушни напади у супротности са међународним правом. „Насумично бомбардовање насељених места, са или без претходног упозорења, у супротности је са међународним хуманитарним правом (IHL)“, изјавио је Џонс ван дер Клаув. [2] Мање од месец дана након те изјаве неколико хуманитарних агенција навело је да око 80 одсто популације земље, што значи 20 милиона Јеменаца, хитно треба храну, воду и медицинску помоћ због хуманитарне катастрофе која је директна последица блокаде Коалиције и њених западних пријатеља. [3]

Будући да је Коалиција наставила да води рат у Јемену, Хути и њихови савезници покренули су сопствене офанзиве дуж северне јеменске границе, у саудијској територији, тако ширећи рат у саудијске провинције Јизан, Најран и Асир. Убрзо након тих сукоба Хути и њихови савезници почели су да продиру дубље у саудијску територију, освајајући град Ал Рабуха у новембру 2015. и највећи број граничних прелаза у покрајини Садах. Хутско заузимање овог града и неколико других кота дуж саудијско-јеменске границе били су јасан показатељ слабости коалиционих снага, које су трпеле стратешке губитке. Недуго затим су интернетом почели да круже снимци хутских напада на саудијске базе и војне објекте који су јасно показивали колико су саудијске снаге слабо припремљене за борбу са искусним и борбеним противником.

Децембра 2015. саудијски звиждач Муџтахид открио је на Твитеру да је Саудијска Арабија потрошила више од 60 милијарди долара у агресији на Јемен, и да је више од 2.000 саудијских војника убијено у борбама са Хутима и њиховим савезницима. Штавише, убијено је 4.800 саудијских војника [4]. Требало би истаћи да коалиција до сада није успела да одбије Хуте и њихове савезнике, будући да удружене јеменске снаге још увек држе под контролом највећи део северних и централних региона. За то време Хадијеви лојалисти се боре против Ал Каиде у источном и централном Јемену, која је искористила предност ове хаотичне ситуације и заузела лучки град Ал Мукалах у југоисточном делу земље.

***

Сирија и Јемен су кажњени што одбијају да буду пиони англо-ционистичке Империје, и због тога морају проћи кроз незамисливо страдање

Упркос губицима и трошковима рата, Саудијци настављају да пркосе логици идући за још насилнијим приступом јеменској кризи. Само у јануару 2016. пријављена су бар три напада на хуманитарне организације. Саудијци захтевају да УН и друге хуманитарне организације помере седишта „из региона где су хутске милиције и њихове присталице активне и где трају војне операције“ како би „заштитили међународне организације и њихове запослене“.

Коалиција је у више наврата оптужила Иран да наоружава и снадбева Хуте и њихове савезнике. То је учинио и амерички државни секретар Џон Кери, наводећи да „очигледно има средстава која великим бројем летова из Ирана пристижу сваке недеље“. Ово је бизарна оптужба будући да је проамеричка коалиција увела ваздушну и поморску блокаду земље још марта 2015. Стога постоје само два објашњења за овакве наводе: или коалиција лаже о иранској подршци или је блокада, коју је увело више од десет држава, укључујући и ону са најмоћнијом морнарицом на свету (САД), једнако вредна колико и саудијско обећање о „мирном процесу“.

У сваком случају коалиција никад није била способна да пружи било какве доказе за своје тврдње, што указује на то да ове оптужбе нису истините. Јемен је био познат по великом промету на црном тржишту оружја, јер је земља током протеклих деценија прошла кроз неколико ратова. Један јеменски пријатељ ми је једном рекао да „у Јемену има више оружја него становника“.

Интересантно је и да коалиција у Јеменском рату користи стране плаћенике које ангажују богате заливске државе како би водили њихове ратове. Већ у новембру 2015. почеле су да се шире гласине о стотинама колумбијских, панамских, салвадорских и чилеанских плаћеника које су Уједињени Арапски Емирати распоредили у Јемен. Извештаји показују да су децембра исте године УАЕ ангажовали стране командире да предводе њихове трупе са Мајком Хајндмаршом (на слици испод лево), аустралијским грађанином и бившим високим војним официром на позицији команданта председничке гарде УАЕ. Хајндмарш је надзирао гардијске формације почетком 2010, приставши на плату од 500.000 долара годишње (без пореза) за посао у Абу Дабију, одакле је рапортирао директно принцу престолонаследнику Мохамеду бин Заједу ал Нахјану. [5] [6]

Портпарол јеменске војске је за руске медије изјавио да се стотине плаћеника у његовој земљи боре на страни Саудијске Арабије и њених савезника.

„За учешће у борбама ангажују сиромашне широм света. Међу њима су Сомалци и припадници суданских племена“, наводи за РИА Новости бригадни генерал Шараф Галиб.

Он додаје да, „међутим, има и Европљана, Американаца и Колумбијаца. То су оперативци из структуре која је раније била позната под називом Блеквотер. Ова дивизија укључује око 400 људи“.

Блеквотер, или Академи, како се назива данас, приватна је безбедносна фирма која је доспела на лош глас због хиљада плаћеника који су учествовали у америчком рату у Ираку, од којих су неки касније ухваћени у ратним злочинима. Плаћеници у Јемену су у више наврата били жртве ракетих напада Хута и јеменске војске. Јеменски извори, као и (иранска) PressTV, децембра 2015. су известили да је више од 80 војника саудијске коалиције, укључујући барем 42 страна најамника, убијено у ракетном нападу у југозападној провинцији Таиз; од тога 23 Саудијца, девет Емираћана и седам Мароканаца.

У наредним месецима јеменски напади балистичким ракетама толико су порасли и оптеретили УАЕ да је шеик Мохамед бин Зајед ал Нахјан, принц престолонаследник Абу Дабија и заменик врховног команданта оружаних снага УАЕ, у јуну ове године на Твитеру прогласио да је, „што се тиче УАЕ, рат у Јемену завршен“. Током лета 2016. Хути су наставили своје акције у јужним саудијским провинцијама, гомилајући саудијске лешеве и заједно са савезницима напредујући у провинцији Најран, дошавши до растојања са којег им је био у домету велики град Најран. Током ове офанзиве уништено је најмање 20 саудијских тенкова M1 Abrams и убијено више од 400 саудијских војника.

ПОСЛЕДЊА ДЕШАВАЊА

Почетком јуна 2016. генерални секретар УН Бан Кимун оптужио је саудијску коалицију због убијања и сакаћења деце, додајући је на годишњу црну листу земаља и наоружаних група које у конфликтима крше дечија права. Мање од недељу дана после тога, 6. јуна, УН су издале скандалозно саопштење о уклањању коалиције са црне листе. Бан Кимун је јасно потврдио да је уцењен да скине коалицију са листе УН јер му је Саудијска Арабија приватно претила да ће, ако то не учини, престати да издваја милионе долара које уплаћује у хуманитарне и фондове за „борбу против тероризма“. Званичник УН је приватно рекао да су саудијски представници, укључујући и министра спољних послова Адел ал Џубеира, претили прекидом финансирања кључних хуманитарних програма, попут оних које примају расељени Палестинци и сиромашни Јеменци. Такође су рекли да ће, када Ријад пробије лед, његов пример следити и друге арапске земље, посебно нафтом богате државе Персијског залива. Ово је отворено признање да су УН поптуно корумпиране и поткупљиве, јер генерални секретар каже да је то била „једна од најболнијих и најтежих одлука које је морао да донесе“, и да су претње о прекиду финансирања довеле до „веома озбиљне могућности да болно пропате милиони друге деце“.

Одлука да се коалиција скине са црне листе и чињеница да су УН сваки пут одбиле да осуде масакре Јеменаца дала јој је (коалицији) одрешене руке да у тој земљи ради шта хоће. Почетком октобра у Сани се догодио нови масакр када су авиони коалиције варварски бомбардовали сахрану, убивши стотине и повредивши најмање 500 људи.

Иран је бурно реаговао на те нападе. Портпарол министарства спољних послова Бахрам Касеми осудио је међународну заједницу што већ 18 месеци ћути о саудијској војној агресији.

„Једини начин да се оконча фингирана криза у Јемену је да се заустави ратоборна природа бруталне саудијске агресије и отпочне озбиљан дијалог уз учешће свих јеменских страна“, додао је ирански портпарол. Такође је изразио гнушање Ирана због тако нехуманих и гнусних злочина и упутио саучешће породицама жртава. [7]

Ирански председник Хасан Рохани рекао је да је „заиста невероватно“ да Саудијска Арабија наставља да убија муслиманско становништво Јемена, посебно жене и децу, „без икаквог разлога“.

Инцидент који се догодио за време саудијских поморских војних вежби у Персијском заливу требао је да испровоцира Иран и ископа нови ров између архинепријатеља Ирана и Саудијске Арабије. Заменик начелника штаба иранских оружаних снага бригадни генерал Масуд Џазајери навео је да „Саудијска Арабија нема способност да се конфронтира са Исламском Републиком Иран, што важи и за њене савезнике“.

Ова оштра изјава била је упућена свим саудијским и несаудијским бродовима који су учествовали у маневрима, шаљући поруку да IRGC (војска чувара исламске револуције; прим. прев.) актуелне војне вежбе посматра као очигледан покушај изазивања тензија и угрожавања безбедности у Персијском заливу.

Са друге стране, вођа Хезболаха Сајед Хасан Насралах осудио је стравични саудијски масакр, додајући да су Саудијци намерно гађали сахрану како би побили што више људи. „Саудијски масакр није изненађење, режим Ал Сауда је навикао да чини злочине на арапском полуострву, у Ираку и другим регионима“, изјавио је Сајед Насралах.

На почетку свог говора током Хезболахове церемоније којом је обележена седма ноћ Мухарама, Сајед Насралах је рекао да ће Јеменци поразити саудијску агресију на њихову земљу и изразио дубоко саучешће породицама мученика, уз наду да ће се рањени убрзо опоравити.

У међувремену, портпарол Стејт департмента Џон Кирби брани саудијске авиоударе, тврдећи да су „другачији“ од руских и сиријских у Алепу. Кирби је потом тврдио да Саудијци „не гађају намерно цивиле“ као Руси и Сиријци и да саудијско ваздухопловство „проверава“ мете напада. Потом је истакао да се Саудијци бране од Хута које наводно наоружава Иран. Није успео да разјасни контрадикторности ових коментара, будући да његова влада наоружава џихадисте у Сирији, па би том логиком и сиријска влада имала право да се брани. [8]

Штавише, Кирби је истакао да је изгнани јеменски режим позвао Саудијску Арабију да бомбардује Јемен, што је идентичан потез због којег америчка администрација осуђује Асада. Кирбијеве тврдње да се ирански пројектили користе за нападе на Саудијску Арабију су такође лажни будући да пројектили Zelzal-3, које користе Хути, нису иранске производње већ представљају мање реплике које су произвели јеменски инжењери.

Током овог 18-месечног конфликта западни савезници Саудијске Арабије константно су ћутали о масовним злочинима коалиције, продајући оружје Саудијцима како би наставили своју варварску кампању у Јемену. Недавно је америчка морнарица извела прве нападе на јеменске снаге, испаливши ракете „томахавк“ на мореуз Баб ел Мандеб. Пентагон је додао да су Хути гађали америчке бродове најмање два пута у протекла четири дана пре инцидента. Истог дана гласноговорник Хута одбацио је тврдње да су испалили било какав пројектил на америчке бродове, ипак додавши да ће њихове снаге одговорити Американцима ако их буду провоцирали. Јеменски активисти су потом оптужили Саудијску Арабију за гађање америчких бродова са циљем да изазову напад на Хуте и Јеменску републиканску гарду. Следећег дана лидер Хута Абдул Малик ал Хути упозорио је да САД спремају инвазију и копнену операцију против јеменских снага, истичући да ће Јеменци бранити своју територију, слободу и независност. [9]

У најновијем развоју догађаја египатска војска се наводно након 12 месеци повукла из саудијске коалиције земаља које нападају Јемен. Судећи по локалцима у Каиру, овај потез египатске владе уследио је само неколико сати пошто се шеф египатске обавештајне службе састао са сиријским колегом. Ово значи да је Египат постао друга земља која је иступила из рата у Јемену.

Поредећи јеменску и сиријску трагедију, тешко је не осетити горчину. Сирија и Јемен бивају кажњени што одбијају да буду империјални пиони англо-ционистичке Империје, и због тога морају проћи кроз незамисливо страдање. Најгнуснија је ипак количина лицемерја и лажи коју шире „хумане“ западне владе и њихова пропагандна машинерија (мејнстрим медији). Те исте силе које су због „хуманитарне катастрофе“ у Алепу шокиране руском и сиријском легитимном борбом против тероризма су оне које тренутно Јемен држе под 18-месечном блокадом, изазивајући масовно изгладњивање, а о недавно и ширење епидемије колере.

Исте силе које настоје да успоставе „демократију и слободу“ у Сирији подржавају најпримитивније криминалне режиме модерног доба, тј. заливске монархије, у њиховом настојању да униште суседну земљу.

Исте силе које тврде да се боре против тероризма продају милијарде долара оружја вехабистичкој монархији, која проповеда и у свет извози исту гнусну и окрутну идеологију коју исповедају ISIS и Ал Каида.

Јемен плаћа високу цену свог природног права на независност и слободу од спољне доминације, а од запањености ситуацијом у Алепу западни медији не проговарају ни реч о патњама Јеменаца, па много људи нема појма шта се тамо дешава. Надам се да овај чланак може осветлити тренутно стање вама који настојите да разумете ову трагедију.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

The Saker

——————

УПУТНИЦЕ:

[1] http://www.yementimes.com/en/1826/intreview/4467/Al-Bukhaiti-to-the-Yemen-Times-“The-Houthis’-takeover-can-not-be-called-an-invasion”.htm

[2] http://www.reuters.com/article/us-yemen-security-saudi-un-idUSKBN0NU0PN20150509

[3] https://www.theguardian.com/world/2015/jun/05/saudi-led-naval-blockade-worsens-yemen-humanitarian-disaster

[4] https://www.sott.net/article/307813-Saudi-Arabia-spends-over-60bln-in-9-Month-aggressions-on-Yemen

[5] http://www.middleeasteye.net/news/mercenaries-charge-uae-forces-fighting-yemen-764309832

[6] http://www.nytimes.com/2015/11/26/world/middleeast/emirates-secretly-sends-colombian-mercenaries-to-fight-in-yemen.html?_r=0

[7] http://www.presstv.ir/Detail/2016/10/08/488215/Iran-Yemen-Saudi-Arabia-Sanaa-Bahram-Qassemi

[8] https://www.youtube.com/watch?v=uYZwgc6GwZ4

[9] https://www.almasdarnews.com/article/houthi-leaders-claims-us-preparing-invade-yemen/

———-

ИЗВОР: СТАНДАРД

—————–

28.10.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић