На Златибору је јуче у организацији општине Чајетина, одржана регионална конференција „Аеродром Поникве – стратешки циљ Западне Србије“, а на конференцији се није појавио ни један представник Владе Републике Србије.

(фото: Глас Западне Србије)
Иначе сам аеродром Поникве изграђен је почетком 80-их година за потребе тадашње ЈНА, и за време бивше Југославије био је трећи по дужини, око 3.100 метара. Током НАТО агресије 1999.године аеродром Поникве су тешко оштећене, где су погођене са чак 720 разорних пројектила, када су авиони агресора дејствовали по њему бомбама масе од 250 до 1.000 килограма. У склопу припрема за отварање аеродрома разминирано је милион и двеста хиљада метара квадратних.
ЈП Аеродром „Поникве“ власник је свих 556 хектара аеродромског простора. Објекат има једну од најдужих писта на Балкану, која се простире дужином целог комплекса.. Аеродромска писта могла би да прихвати и веће авионе, али је за ту врсту саобраћаја потребно оградити аеродром, набавити светлосну опрему, и обезбедити је са опремом за прихват.
Да итекако има смисла инвестирати у овај аеродром говори и слична ситуација из сусества где на примеру аеродрома у Задру, који је обновљен и стављен у функцију цивилног саобраћај. Он данас послује са великим профитом, а корист локалних самоуправа је огромна.У задарски аеродром улаже се сваке године 1,5 милиона евра по принципу пола држава, пола локалне самоуправе, а добит је 200 милиона евра и 250.000 нових гостију.

(фото: Н1)
Свих 10 општина са простора Западне Србије треба да оснују акционарско друштво и да аеродром Поникве постане регионални пројекат
За овај аеродром свих 10 општина Златиборског округа имају интерес, а то су Чајетина, Ужице, Сјеница, Пријепоље, Прибој, Пожега, Нова Варош, Косјерић, Бајина Башта и Ариље.
Двери предлажу да власник аеродрома и даље треба да остане у власништву Републике Србије, а да свих 10 општина са простора Западне Србије треба да оснују акционарско друштво и заједно управљају аеродромом, како нам се неби неки арапи, турци, азербејџанци појавили са својим инвестицијама, а да им се премијер Вучић за узврат одужи променом назива неког њиховог калифа, емира, или шеика као што се скоро десило промененом имена ОШ „Растко Немањић – Сава“ у новопазарском насељу Дојевиће у ОШ Халифи бин Зајиден ал Нахјану.
Тешко да би само једна локална самоуправа могла да поднесе трошкове рада аеродрома Поникве, а свакако би било добро решење да то буде регионални пројекат, а не само Града Ужица, јер свака од суседних општина има озбиљан туристички ресурс и интерес, па би тиме и сам аеродром врло брзо профункционисао.

(фото: tangosix.rs)
Изузетан значај за Србију и Републику Српску
Пуштање аеродрома за јавни саобраћај отворило би врата елитном туризму и довођењу страних туриста који сада нису спремни да сада сатима путују до туристичких дестинација на Златибору, Тари, Златару, Мокрoj Горi, као и суседној Републици Српској до Андрићградa, Вишеградa, и Дринe. Отварање аеродрома би драстично скратило путовање до Златибора, најпосећеније планине у Србији, а био би и додатни мотор привредног развоја овог региона Србије.
Двери сматрају да је овај аеродром од изузетног значаја за западни део Србије и источни део Републике Српске. Влада Републике Српске је врло заинтересована да учествује у овом пројекту, али и свим другим пројектима који би помогли развој туризма са обе стране Дрине, што се потврдило јучерашњим присуством представника министарства туризма Републике Српске.
За сам завршетак радова на аеродрому потребно око 3,5 милиона евра. Аеродром сада функционише само за генерални саобраћај, односно за авионе до 12 места., са неопходним уложеним средствима ускоро би се омогућило слетање на аеродром и већих авиона.

(фото: tangosix.rs)
Вучићу, шта je са предизборним обећањем?
Двери питају премијера Вучића шта је са његовим предизборним обећањем, датом током кампање, 17.априла ове године, где је премијер Александар Вучић, лидер СНС, обећао на митингу у Ужицу да ће аеродром Поникве „бити у пуној функцији крајем августа ове године“ тако што ће Влада Србије са њим на челу издвојити 2 милиона евра. Август је прошао али у међувремену ништа није урађено да би то обећање било испуњено.
На потезу су премијер и Влада Републике Србије која треба да одобри потребна средстава за завршетак радова, али и Град Ужице који би требао да донесе одлуку да ЈП аеродром Поникве од градског постане регионално предузеће коме је он и поверен 2010. године од стране Владе Србије.
Борко Пушкић
Члан Председништва Српског покрета Двери
и координатор Савета за саобраћај и инфракструктуру
———–
21.10.2016. ДВЕРИ, за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић















Од свих датих, а неиспуњених обећања, Двери се ухватише за Поникве!!?? Очигледно је, да аутор, из локал-патриотских разлога, покушава да „објасни“ користи од великог аеродрома у свом крају. При томе, као да је помешао бабе и жабе и спомиње Задар. Тиме показује, да основне податке о аеродрому у Задру није погледао, а потрошио је оволико речи за нешто што није упоредљиво. Па да видимо нешто о Аеродрому Задар. Површно, из Википедије:
Aerodrom Zadar (hr. Zračna luka Zadar, IATA identifikacijski kod ZAD) jedan je od devet aerodroma u Hrvatskoj.
Osnovan je 1968. godine u blizini naselja Zemunik Donji i udaljen je 7 km istočno od Zadra. Nalazi se na nadmorskoj visini od 88 m.
Najveći je zrakoplovni centar u Hrvatskoj.[potreban citat] Zbog dvije uzletno-sletne staze (u okomitim odnosima) u mogućnosti je prihvatiti zrakoplove bez obzira na vremenske uvjete. Specijaliziran je za prihvat i održavanje vatrogasnih zrakoplova (Canadaira i Air traktora) kojima je ujedno i matični aerodrom. Ujedno je i baza Hrvatskog ratnog zrakoplovstva ovlaštena za obrazovanje i trening profesionalnih pilota. Opremljen je sa opremom: Mi-8, Mi-17, AT-802, PC-9, Zlin 242, Bell-206B-3. U sklopu Zračne luke Zadar djeluje i Lufthansina škola letenja InterCockpit.
Tokom Domovinskog rata aerodrom je u potpunosti devastiran. Obnovljena Zračna luka Zadar u vlasništvu je Republike Hrvatske s udjelom 55%, Zadarske županije s 20%, grada Zadra s 20%, te općine Zemunik Donji s 5%. Zračna luka Zadar je važan faktor u povezivanju sjeverne Dalmacije i Like s ostalim djelovima Hrvatske i svijeta, kao i za Hrvatsko ratno zrakoplovstvo.
Zbog uspostave novih zračnih linija početkom 2007. godine dodatno je proširena zgrada putničkog terminala, čime je Zračna luka Zadar osposobljena za prihvat daleko većeg broja putnika. Od 2008. godine posjeduje i VIP terminal, te je time postao omiljeni aerodrom bogatim gostima koji anonimno privatnim zrakoplovima posjećuju Hrvatsku.
Zadar je redovnim letovima Croatia Airlinesa povezan sa Zagrebom i Pulom; Lufthansa sa Munchenom, Germanwings povezuje Zadar s Kölnom, Stuttgartom i Dortmundom, SkyEurope s Bečom i Prag, Ryanair s Londonom, Dublinom, Osloom, Düsseldorfom, Bruxellesom, Londonom, te Intersky sa Friedrichshafenom. Charter letovima Zadar ima i direktnu zračnu vezu s Zürichom, Augsburgom, Bozenom, Innsbruckom i Linzom.
Када се ово погледа, јасно је, да је непримерено упоређивати, јер је Задар отворен за летове преко ЦЕЛЕ ГОДИНЕ, што Поникве сигурно нису. Поред тога, бесмислено је упоређивати туристичку понуду Хрватске и Западне Србије. Аеродром Задар, већ две године има преко 400.000 путника! Колико путника, аутор замишља, да ће слетети на Поникве, када прича о 200 милиона евра добити? Потребних два милона евра о којима прича су мрвице, које сигурно не могу обезбедити све оно са чим аеродром Задар у овом моменту располаже. Аутор је заборавио, да је у међувремену око Задра обезбеђена САОБРАЋАЈНА мрежа, коју Западна Србија нема. А без тога слабе ће користи бити од аеродрома. Па предлажем аутору и господи из Двери, да се удруже и организују РЕГИОНАЛНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ о развоју путне мреже и у том правцу покушају, да остваре сарадњу и намакну неке паре од државе.
Свиђа ми сеСвиђа ми се