Истраживање Фискалног савета показује да поједина јавна предузећа нису смањивала зараде. ЕПС: Трошак због преузетих радника у „Костолцу“ и „Колубари“. Расходи увећани приближно приходима од поскупљења

Терет државне штедње нису подједнако поднели сви запослени у јавном сектору. Док су учитељима, професорима, лекарима, војницима и полицији плате лане редом смањене за 10 одсто, запослени у појединим јавним предузећима „провукли“ су се без икаквог умањења. Најгору оцену Фискалног савета добила је „Електропривреда Србије“, која не само да није стегла каиш и ушпарала који динар, већ је увећала своје расходе за запослене за чак 40 милиона евра.

– Највеће и економски најопасније одступање од предвиђеног умањења направљено је у ЕПС-у, где су просечне зараде запослених задржане на приближно непромењеном нивоу у 2015. у односу на 2014. годину, уместо да буду за око 10 одсто мање – истиче се у извештају Фискалног савета. – Закон о умањењу зарада у јавном сектору предвиђао је да уштеђена средства од умањених зарада не остају у јавним предузећима, већ да се уплаћују у буџет. Да би формално испунио своју законску обавезу према држави, ЕПС јесте уплаћивао 10 одсто зарада запослених у буџет, иако до умањења примања запослених није дошло. То је онда довело до раста укупних расхода за запослене овог предузећа у 2015. у односу на 2014.

Анализа показује да су укупни расходи ЕПС-а за запослене у 2015. порасли у односу на 2014. са 55,7 милијарди динара на 60,5 милијарди динара, односно за 4,8 милијарди.

– Као добра илустрација величине овог повећања може да послужи податак да је ЕПС повећао укупне расходе за зараде приближно за онолико колико на годишњем нивоу добија од повећања цене електричне енергије из августа 2015. – истиче Фискални савет.

У ЕПС-у, међутим, истичу да зараде нису повећаване у 2015. и исплаћиване су искључиво у висини средстава планираних у Годишњем програму пословања, за који је сагласност дала Влада.

– Висина средстава за зараде планирана је у складу са Законом о буџетском систему и смерницама Министарства привреде за израду годишњих програма пословања – наглашавају у ЕПС-у. – Закон о јавним предузећима и Уредба о начину и контроли обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима, Министарства привреде, финансија и рада, контролишу ЕПС и прате исплате зарада сваког месеца. Оцене Фискалног савета су паушалне јер им је већ предочено да је одлуком Владе Србије крајем 2014. у „ТЕ-КО Костолац“ преузет део радника ангажованих ван радног односа, а у РБ „Колубара“ преузети су запослени из предузећа „Колубара Услуге“, неопходни за стабилно одвијање процеса производње. Претходно су средства за раднике који су примљени исплаћивана преко јавних набавки.

ЕПС је, како тврде, у обавези и да исплаћује дневнице и сменски рад. Подсећају и да је ЕПС у 2015. имао добит од 2,5 милијарди динара уместо планираног губитка од 21,2 милијарде динара, а управо је због доброг пословања ЕПС-а, како тврде, у преговорима са ММФ цена електричне енергије за домаћинства није повећана захтеваних 7,7 одсто.

„СРБИЈАГАС“ НАДОКНАЂИВАО СМАЊЕЊЕ

„Србијагас“ јесте смањивао зараде током протекле године, али се потрудио да део тог умањења надокнади кроз једнократне додатке на плате запосленима.

– Ова компанија бележи изузетно висок раст „осталих расхода за запослене“ и то је, по свему судећи, последица једнократне исплате од око 60.000 динара по запосленом средином 2015. – истиче Фискални савет. – Повећање расхода за зараде у „Србијагасу“ по овом основу износило је око 100 милиона динара, а притом је исплата у „Србијагасу“ била једнократна, док је, на пример повећање расхода за зараде у ЕПС-у од око пет милијарди динара у 2015. трајне природе.

—————-

6.9.2016. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић