Бање у Србији – колаж

УДРУЖЕЊЕ СИНДИКАТА ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ ЗА ГРАД БЕОГРАД

11000 Београд, Дечанска 14/VII, тел. 333-5267,

Web-www.usps.org.rs  e-mail: sindikat.penzionera@gmail.com

Т.рн: 200-2836650101862-86   ПИБ:108061667 MБ:28113846

Број:   190      Датум: 18.8.2016.

РЕАГОВАЊЕ НА ТЕКСТ “ПИО ФОНД ПОДРЖАВА ПРОДАЈУ БАЊА”

Пензионери не дају да се њихова имовина распродаје као алајбегова слама

Они који никада нису улагали у ПИО Фонд, нити учествовали у стварању капиталних добара, немају право да одлучују и да распродају  имовину која није њихова

Просто је невероватно да руководство ПИО фонда  подржава продају сопствене имовине, вредне, процењује се, пет милијарди евра.  Ако се зна да је та имовина стварана деценијама уназад са намером да сачува капитал самог фонда, да обезбеди пензије онима који су завршили радни век, као и да да обезбеди додатне приходе, питамо се данас, како је могуће да“наследници”  желе ту имовину да отуђе, прецизније рецимо, намерно  урушену – да  продају будзашто.

Само десетак година раније, тадашње руководство се својски трудило да сачува капитал Фонда, покретањем тужбе  против државе као јемца, са намером да се спречи распродаја и поклањање вредне имовине. И успели су.  Од 27 покренутих спорова у 15 предмета је потврђено власништво Фонда.  У току је још 12 спорова, са добрим изгледима да се и ту потврди Фонд као власник имовине.

Многи су били изненађени  најавом Александра Вучића, читајући експозе, да ће приватизација  бања  имати приоритет у програму нове владе.  Мандатар је упутио и оштре речи критике због судских спорова које Фонд води против државе речима:

“ПИО фонд добија велики део новца из државног буџета како би исплатио пензије, што је поклон државе, а сада тужи државу, настојећи да докаже да има власнички удео у бањама, што је недопустиво”.

Александар Вучић је заборавио да је управо држава, њена администрација, на чијем је он челу највећи кривац за дотације ПИО фонду. Подсетићу, у Србији ради 700 хиљада радника на црно, без пријаве, без уплаћених доприноса на рад. Чак 400 хиљада радника бива исплаћено по минималној цени рада,  или једва изнад минималне основице, а бар половина овог броја додатну зараду  добијају у готовини, на руке,  без плаћених доприноса. Изгубљени буџетски приходи због рада на црно прелазе 1,5 милијарду евра на годишњем нивоу, кажу економисти. Када би се наплатили, држава уопште не би имала потребу да дотира ПИО фонд.

Највећи кривци за огромне утаје пореза и доприноса на рад су у ресору Министарства финансија и Министарства  рада.  Просто је невероватно колика је незаитересованост у овим министарствима  да се било шта урадило на смањењу  рада на црно,   чак можемо рећи да све активности поменутих министарстава  утичу на то  да се број радника без пријаве још више повећа,  што ће додатно смањити приходе ПИО фонду и још више урушити систем,  у будућности.

Годинама привредници траже смањење стопа доприноса на рад, мера која би значајно решила многе проблеме, али нико у држави нема слуха, не жели да чује вапаје приватног сектора,  оних у које се сви “кунемо”, па и 2016. годину прогласисмо годином предузетништва!

Други велики проблем у ПИО фонду су лажни инвалидски, као  и редовни пензионери са докупљеном “неком” годином стажа  (највећа табу тема).  Годинама се тражи откривање свих који незаслужено добијају пензије, као и санкционисање  превараната  који су им та  примања  омогућили (лекари који су издавали лажне инвалидске налазе, Комисије које су одобравале  и референти ПИО фонда који су уписивали непостојеће године стажа). Процене говоре да таквих има више десетина хиљада. На жалост, никога у држави не занима откривање ових криминалаца. Верује се да у ПИО фонду има и “мртвих душа”  (по избијању кризе у Грчкој је провером утврђено да се 20 хиљада непостојећих пензионера налази у евиденцији. Њихове пензије су уредно месечно исплаћиване).  Такође је чињеница да је држава своје обавезе у области социјалне политике државних пензионера (војска, полиција, пољопривредници  и други), пребацила на ПИО Фонд и на тај начин га учинила неликвидним.

Решавањем ових наведених проблема, као и многих других које нисам овом приликом поменуо, ПИО фонд би постао одржив, дотације Владе не би биле потребне, а што је најважније: сва имовина ПИО Фонда остала би сачувана, стављена у функцију коју је имала када је саграђена. А тада је, као што се зна, новац из ПИО Фонда био значајан замајац привредног развоја у држави.

Удружење синдиката пензионера Србије се залаже, а Београдска организација синдиката пензионера потпуно подржава, да се питање власништва над имовином ПИО Фонда, као и свих капиталних улагања у Србији у протеклим деценијама из средстава Фонда, решава у духу европскиих вредности, акционарства и трајног доприноса развоју Србије, и да се узму у обзир када се на било који начин разговара и одлучује о пензионерима, и њиховом садашњем положају у Србији.

Михајло Миша Радовић,  председник Удружења синдиката пензионера Србије за Град Београд