Срећа у несрећи… Улица Албанске Споменице…

Данас пред Преображење Господње удари јака киша. Што би рекао народ лије као из кабла. Немоћни гледамо како вода надире у дворишта, мали поток звани Стублар наједном подивља. На удару су две куће, моја и комшије Дејана Јанковића. Општина одавно има проблем у комуникацији са народом. Одавно се алармирају проблеми око водопропуста и канализација али џаба, и даље пуно њих је запушено и нико то не одржава. А над мојом кућом вија огромна бела врба и са страхом гледамо кроз прозор да ли ће се сручити на кров. Одавно смо слали жалбе општини и то неколико година за редом и ништа!!! Не дај Боже да се сручи и сруши кућа или неког повреди свашта би било код ових мастиљара што седе доле и примају плату на грбачи народа…

Немоћна бака крсти се и кука, не може ни да изађе јер је дрво препречило излаз. Злокобни хук воде и љутити бљескови грмљавине изазивали су чудан осећај у људима.

Поток Стублар се разгоропадио. Пропуст за воду је запушен и све прелива преко њега и иде у наша дворишта…

Код комшије Дејана Јанковића као да је цунами…

Код рампе у Карађорђевој дошло је до саобраћајног колапса…

18.8.2016. МИСЛИОНИК, за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић