фото: ФБ страница Забрањена историја Срба – Словена

Германос Каравангелис (Γερμανός Καραβαγγέλης) био је истакнуто грчко духовно лице – Костурски митрополит и један од заговорника грчке оружане пропаганде у Македонији. Рођен је под именом Стилианос Каравангелис (Στυλιανός Καραβαγγέλης) у селу Стипси на острву Лезбос 1866.године али му се породица 1868.г. преселила у Малу Азију где је одрастао. 1888.г. је завршио школу у Халки и добио је титулу Ђакона под именом Германос након чега је отишо у Лајпциг и Бон да учи теологију и филозофију. 1891.г. се враћа у Константинопољ где је почео да предаје у Халки,након 4 године је постао Епископ у Пери где је радио на неутрализовању француске пропаганде. 1900.г. је постављен за патријаршијског митрополита у Костуру, Словенском граду у западном делу Беломорске Македоније где је био један од заговорника грчке оружане пропаганде у Македонији, почео је сарадњу са Хеленоманедонским комитетом (грчка паравојна формација која је ширила грчку националистичку и шовинистичку пропаганду) као и са Павлосом Меласом, Јоном Драгумисом и Ламбросом Коромиласом.

Каравангелис је тамо организовао прве Андратске чете (паравојне чете) од бивших бораца Македонске револуционарне организације и од грчких војних официра из Грчке. Међу првима који су поклекли пред грчком пропагандом, био је Коте Христов, Митрополит је при сусрету са њим изјавио:
„Ви(Словени у Беломорској) сте Грци још од времена Александра великог, него су дошли Словени и словенизирали су вас Ваш изглед је грчки и земља коју газимо је грчка, за то сведоче споменици који су испод ње скривени,и новац који налазимо је грчки и сви натписи које налазимо су грчки“.

1901.г. Каравангелис је предузео радикалније мере у ширењу грчке пропаганде.
„…Ја сам посетио многа Славофонска села (сматра да су то Грци који су словенизирани, славофони). И тако села Руља, Трново, Трсје, Дреново, Грабеш и Чарновишта су се вратила православљу. Друга села, Косинец, Смрдеш, Брезница, Поздивишта итд., била су измешана, али су сва почела имати литургије на грчком језику што ме охрабрује. У селу Коњомлати, селу Митра Влаха, Словени (које он назива Бугарима, што није тачно) не желе да нам дају кључеве од цркве, па сам ја заједно са мојим помоћником Емином, са пушкама на раменима, провалили кроз врата цркве и ушли смо у цркву где се истовремено одржавала литургија, нико није био храбар да нас у овоме спречи…“

Након формирања андратских чета, Каравангелис почиње да врши насилан притисак на преко 30 села Костурског региона, као што су Апоскеп, Бобиште, Бугарска Блаца, Вишени, Дреновени, Загоричани, Дамбени, Косинац, Мокрени, Орман, Смрдеш и друга. Изјавио је поводом тога:
„Сваки поступак без разлике у карактеру или начину деловања, је унапред благословљен од Бога“.
„Савез са Турцима је привремен, доћи ће време када ће Хеленизам да добије своја пуна права али је прво неопходно да се униште Словени (које он поново зове Бугарима, што је далеко од истине)“.

Руковођен среброљубљем и насилништвом, Каравангелис преузима акцију широких размера у намери спречавања Словена из поменутих села да изађу из Цариградске патријаршије, која је радила на асимилацији у Грке, и прикључење Бугарској патријаршији.

При избијању Илинденског устанка, Каравангелис је лично присуствовао паљењу села Бугарска Блаца, Черешница и Вишени а лично је заговарао ликвидацију свих виђенијих лица из Македонске револуционарне организације.
„Одрекните се своје анатемисане Егзархије (Бугарске патријаршије) и вратите се тамо где вам је место, у Светој Православној Цркви, ако нећете да изгорите живи као вуци у кавезу.“

Под овим притиском, 140 села је било принуђено да призна своје грчко порекло. Међутим, од како су сва та села добила амнестију од Султана, поново су се одрекла Каравангелисове цркве. 1903.године, Каравангелис је платио 50 лита Кости Христову да убије војводу Лазара Поп Трајкова, а фотографију са његовом главом је закачио у свом кабинету.

Каравангелис је један од организатора крваве свадбе у селу Зеленче и масакра у селу Загоричане које је спаљено до темеља а свих 62 житеља је побијено на лицу места. Поводом доказивања ове тврдње, сам митрополит је изјавио следеће:
„1905.г. била је једна Словенска свадба (он каже бугарска, опет примедба) и за њу је дознала Каудисова чета, ушла је у кућу, погасила светла, опалила рафал у мраку и побила 16 Словена, али млада и младожења нису били убијени. Ово се десило због мишљења да су свадби присуствовали чланови Словенских револуционарних организација, па да поплашимо Словене.“

„Једна Бугарска (примедба) чета је пришла једног дана и запалила манастир у селу Кирилово, па за неколико дана су запалили и други манастир у Сливенима и убили монаха који се тамо налазио. Будући да је у овоме учествовало много Словена из села Загоричани, Вардас је решио да их казни. Када је решио да их казни, послао ми је писмо а ја сам му послао имена наших људи, да и њих не убије. И тако 25.марта 1905.године се он сакрио у шуми близу села са око 300 својих људи међу којима су биле војводе Каудис, Макрис и Булакас, један разбојник Гудас и његов син и многи други. Свако ко је пружао отпор био је убијан, а њихове куће су паљене. Тог дана је убијено 79 Словена и нажалост неколико наших, иако славофони, они су ионако безвредни. Од наших Грка, мали број је страдао, зато што је постојао списак имена код Вардаса, и они су се сакрили док су се Словени борили жестоко него у тој гужви није се могло препознати ко је Грк а ко не.“

Због својих деловања, Каравангелис је био премештен из Костура у Амасију, по налогу Патријаршије. 1914.г. Каравангелис је спречио турске избеглице да се населе у Понтијском региону. 1917.г. био је ухапшен од турских власти а по завршетку грчко-турског рата осуђен на смрт, али је због притиска патријаршије био помилован и постављен за митрополита Јањине.1913. и 1914.г био је кандидат за патријаршијски престо а 1923.г је био предложен за главног архиепископа грчке али није изабран. 1924.г био је главни мађарски митрополит и егзарх за средњу европу са седиштем егзархије у Бечу Каравангелис се спомиње у једној македонској песми у којој је опеван напад на село Загоричане.

П.С.

Током 19. и делом 20. века, националност је у неким деловима Балкана одређивана припадношћу некој цркви, па је сасвим разумљиво зашто митрополит Словенско живље Беломорске Македоније назива Бугарима, зато што је већина припадала Бугарској патријаршији док је она истовремено гарантовала Словенски идентитет преко Бугарског, док су људи који су припадали Цариградској патријаршији сматрани Грцима, и поред тога она Словенима није гарантовала Словенски идентитет.

На слици се налази митрополит Каравангелис и његова Турска жандармерија, као подршка његовим намерама, он такође има своје споменике у Грчкој. Слика са Каравангелисом и Турцима, лево, је настала негде у Костурском округу, док је ова десна објављена у алманаху „Македонија“ на страни 559.година се не зна тачна, највероватније период између 1903-1908.г.

Село Загоричани данас се зове Василиас. Масакар се десио на 25.03.1905 од стране грчких Андрата а по наредби митрополита Каравангелиса, побијено је 60 житеља села (неколико је преживело), село спаљено и порушено.

Италијански пуковник Албер из италијанске армије, који је учествовао у ратовима по африци и који је заједно са пуковником Манеријем, исто из италијанске армије,аустријским конзулом Прохаском и руским конзулом Каљом, стиго у село 2 дана након масакра,изјављује:
„Често се дешавало да наши војници буду заробљени од африканаца и убијени, али убијање уз овакву свирепост нисам до сад видео,и не могу да нађем речи којима би описао ово што је овде урађено.
Обезличена тела, вађене су очи,пресечене руке и ноге,чак су им и груди распорили“…

Извор: ФБ профил Миомир Дедовић и ФБ страница Забрањена историја Срба – Словена

————-

7.8.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић