Звучи апсурдно, али Србија дуго већ живи, не свој већ нечији туђи живот. Апсурд је још већи баш у чињеници да то није њена избор – тај туђи живот јој је наметнут. Србија је заправо заточеник свог стратешко- географског положаја и сопствене историје.
***
Шта је суштина ове приче? Ако верујете дневним новинама, посебно таблоидима, помислићете да Барак Обама и Владимир Путин, како скоче из кревета одмах почну да мозгају – шта то ради Србија. Грешка наравно. На ова размишљања врати нас недавна посета Београду двојице високих службеника МИ6, Џорџа Базбија и Симона Вилсона.
У Београд су стигли одвојено, први је стигао Базби, а неких седам дана касније и Вилсон. Базби, који је службовао у Београду од 1990. до 1996. има устаљену шему сусрета: Виђа се са Јованом Ковачићем, шефом Трилатерале у Србији, Зораном Чичак, ноћива код Драгана Марковића (Крмиво продукт) а виђа се и с високим државним функционерима, од директора БИА до једног сусрета с премијером Вучићем у згради Владе Србије. Сви сусрети су јавни, само што их не бележе новине нити ТВ куће.
Џорџ Базби виђа се и са још неким људима који су раније а и данас веома обавештени. Један од њих је и мој саговорник, пензионисан официр Државне безбедности, који је, логично, желео да остане анониман. Он прича:
„Господин Базби је већ дуго главни човек убританским обавештајним службама за Балкан. Симон Вилсон је такође високо позиционирани службеник МИ6, али он се бави првенствено аналитиком. С Базбијем сам причао приликом његове недавне посете скоро два сата и тај разговор је мени оставио две дилеме. Најпре, он се чуди како то да су Срби данас до те мере наклоњени Русима, како он рече `више него било кад од времена Резолуције ИБ 1948. Скренуо сам му пажњу да су Запад и НАТО, без одобрења Савета безбедности УН, бомбардовали Србију. Све једно, опет му није било јасно`.“
Он додаје да САД и Велика Британија врше озбиљан притисак на Александра Вучића да им помогне да „се реше“ Милорада Додика, председника Републике Српске.
„Ако нам премијер Вучић не помогне,то ће нам отежати посао а тиме он своју позицију ставља у деликатан положај, препричава наш саговорник разговор с Џорџом Базбијем. – Додик је политичар чија популарност расте и у Србији, а његово деловање шири утицај Русије на Балкану, што опет Србију доводи у сукоб с европским и северноатланским асоцијацијама. То је превелик терет за Србију. Ако би Додика послали у политичку пензију тамошња опозиција је флексибилнија и кооперативнија“, препричава наш саговорник размиљања Џорџа Базбија.
У Вучићевом кабинету тврде да мандатар за састав владе није пристао на понуђена решења Запада у вези с Додиком и РС. Заправо, Вучић је одговорио да је Србија потписник Дејтонског споразума и да ће се Србија држати тог документа који гарантује садашњу позицију Републике Српске. Углавном, наш саговорник тврди да ће се главни удар на Републику Српску и њеног председника Додика организовати наредне године, али с великом пажњом ће се анализирати резултати локалних избора у РС и МХ Федерацији, који ће се одржати на јесен.
Заправо дисиплиновање Милорада Додика и увлачење Републике Српске у ковитлац политичких сукоба с претњом да у БиХ опет избије грађански рат почело је много раније, ал` ових дана је иновирано. Сад је упаковано у наводне резултате пописа становништава БиХ који је обављен пре три године, а није случајно да су недавно саопштени, па је сасвим плански испровоциран сукоб Србије и муслимана, кроз одлуку градоначелника Сребренице да нико од српских политичара не присуствује овогодишњој комеморацији сребреничким жртвама.
А почело је у рано пролеће 2014. у амбасади САД у Сарајеву. Те године у октобру одржани су републички избори у Бих, а за поменуту амбасаду били су битни само избори у Републици Српској. Мало је познато да је операција рушење Додика и дисциплиновање Републике Српске пажљиво планирана у Стејт департменту, заправо његовом оделењу за Балкан, и унапред је припремљена стратегија за њен успех.У помоћ је позван МИ6, служба која без сумње више од једног века има најпостојаније конекције на Балкану.
„У амбасади САД у Сарајеву прибегли су толико пута успешно примењеној стратегији производње `Тројанског коња` у противничком табору, прича наш поменути саговорник, иначе дугогодишњи познаник поменутих Џорџа Базбија и Симона Вилсона. –Нашли су га у Српској демократској странци коју је основао професор Јован Рашковић. СДС је добар избор за поменуту намену, јер су Караџићеви наследници жељни власти и спремни су на многе националне успехе да би то постигли.“
Наш пензионисани официр ДБ даље наводи да су одабрани, углавном млађи али полетнији чланови СДС на челу с Огњеном Тадићем, тада председничким кандидатом СДС и главним Додиковим супарником. Дакле екипа од петнаестак до двадест људи свакодневно од краја фебруара, па све до почетка избора у новембру 2014. ишла је у Сарајево на тренинг у амбасаду САД.
Операција им је на њихову жалост пропала, што их је поразило и увредило. Оно што их је дефинитивно изнервирало је та чврстина српског националног корпуса у РС, без обзира што сваки Србин у БиХ зна све мане Милорада Додика, а има их подоста, каже наш саговорник и додаје: „Сад су комплетирали тактику: Притискаће и уцењивати Александра Вучића да пусти низ воду Милорада Додика, јер им је свакако познато да Срби из Републике Српске гледају у Београд као светионик и апсолутну светињу“.
То што је америчко британска агентура доживела пораз у РС 2014. никако не значи да су одустали. Сад су се прихватили много опипљивијег и много опаснијег оружја. То су резултати пописа становништва БиХ који је обављен при три године а чији резултати су објављени пре петнаестак дана.
По том попису, који саопштава Републичка изборна комисија из Сарајева муслимана у БиХ има 51 одсто, Срба око 30 одсто, Хрвата 14 одсто и око 5 одсто осталих. На први поглед небитна прича с обзиром да у БиХ живе три равноправна народа с једнаким правом на вето. Али, управо је тако и почео рат у БиХ.
Резултате тог пописа Република Српска оспорава тврдећи да је за Муслимане гласало 196.000 бирача који одавно већ не живе у МХ Федерацији. Сад се америчко-британске карте отварају до краја. Вашингтон и Лондон признају овај попис који Сарајеву одговара, што је заправо најавило копање ратних ровова између Срба и муслимана.
„Овде су су у питању ствари суштински везане за карактер БиХ као државе. Уместо да су спровели попис по кантонима и ентитетима и то сублимирали на нивоу БиХ, они су ствари окренули… Муслиманима треба овај фалсификовани мајоритет и сад ће рећи ово је исламска држава. А ми не желимо да живимо у исламској држави“, изјавио је недавно Милорад Додик председник РС… “Овај попис је дао и неке одговоре. Двадесет година нас овде малтретирају причама да је 300.000 бошњака убијено у рату. Сад их процентуално, по њиховом попису има 6-7 одсто више него пре рата“, објашњава Додик.
Али шта је с Тројанским коњем, који је само доказ да Срби живе нечији туђи живот? Део опозиције се снебива, оне опозиције која је тренирала у САД амбасади у Сарајеву, гледају на коју страну да се приволе. Младен Босић шеф СДС се не изјашњава, Младен Иванић из опозиционог СДП-а тврди да сарајевски попис није у реду, а Додик и његови из СНСД позивају на национално јединство…
Велики и важан је ово испит за Србе с обе стране Дрине.
Александар Антић нови играч
У Београду постоје и „пријатељи“ из сенке с којима се Џорџ Базби и Симон Вилсон виђају далеко од очију јавности. То је у првом реду актуелни потпредседник Социјалистичке партије Србије и министар рударства и енергетике у оставци Александар Сале Антић.
О чему причају превејани обавештајци МИ6 и Александар Сале Антић? Није нам познато, али не причају свакако о фудбалу, лепим Београђанкама и Креманском пророчанству.
У српским безбедносним структурама кажу да Антић није баш нов играч на поменуту тему. Он је заправо пажљиво одабран. У СПС има високу функцију, човек је од поверења Ивице Дачића који слови за „руског човека“, увек је насмејан, галантан и радо виђен у многим утицајним друштвима у Београду.
Хрвати
По сарајевском попису у БиХ живи 3.791.662 становника. Од тога је око 14 одсто Хрвата!
Овај податак је благо речено фасцинантан. Јер сви у БиХ знају да је у пре рата тамо живело 17 одсто Хрвата, али данас их има мање од 8 одсто. Тачно је да их је гласало поменутих 14 одсто, али то је ствар стратешке преваре.
Сви Хрвати, да ли живели у БиХ, Хрватској, Србији или у Црној Гори имају хрватско држављанство и њихове документе. Међу њима има и извесни број хрватских миграната. Значи, Хрвати који су се пре 25 година одселили из БиХ па и из Хрватске гласали су као грађани БиХ… Јавна је тајна да се рецимо из Ливна у последњих три године одселило осам хиљада Хрвата. Отишли су на Јадран или у иностранство где с хрватским пасошем добијају радне дозволе…
Има их мало ал` су сложни!
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…