2 replies »

1. „Povodom

   Mračni planovi srpskog tiranina: Vučić sprema dobrodošlicu novom talasu islamskih imigranata

   Vaš sam kum, Selam alejkum!

   Imigranti iz afro-azijskih zemalja koje povezuje muslimanska vera, odbojnost prema hrišćanima ali i ogromna strast prema osvajanju Starog kontinenta, računaju na Srbiju kao na „sigurnu kuću“. Prikrivenim islamskim teroristima, Srbija je dobro došla za okupljanja i pripreme bombaških napada u velikm evropskim urbanim centrima. Srbijom samostalno vlada i njihov veliki zaštitnik, a tiranin srpski, Aleksandar Vučić. Vučić i njegovi vučići svakodnevno zarađuju na uvozu islamskog sveta u ovaj deo Evrope. I što oni više zarađuju, to je međunarodna izolacija Srbije sve žešća. Vučić ima dugoročne planove. U Subotici je naredio gradnju „zimskog prihvatnog centra“ za imigrante. Od Srbije je napravio mračnu komoru. Njemu, nakon svega što je učinio, sleduje gasna. U suprotnom, podaviće sve oko sebe. Što pljačkom i lažima, što masovnim prilivom imigranata

   Igor Milanović

   Mada se naprednjačka propaganda svim silama trudi da prikrije koliko broj imigranata će do kraja ove godine krenuti na Srbiju, vesti iz UNHCR-a govore da je preko istočnog Mediterana već krenula masa od preko 340 hiljada budućih tražilaca azila!

   Evropa je još početkom godine zatvorila svoje granice za imigrante. Ali, zahvaljujući poludelom Vučiću, Srbija će, kako sve crne prognoze govore, uskoro postati najveće prihvatilište afro-azijskih doseljenika.

   Prošle godine, na zasedanju šefova diplomatija EU i zemalja kandidata za članstvo u Uniji u Amsterdamu, evropski komesar za proširenje Johanes Han upozorio je Aleksandra Vučića da Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ne sme postati „stovarište“ za izbeglice koje odatle ne mogu da idu dalje. Ni to upozorenje nije pomoglo.

   Tiranin u Srbiji ima svoje viđenje ovog problema, a sa druge strane, sve govori da je u obavezi prema vođama pojedinih islamskih zemalja (poput Emirata, Katara ili Saudijske Arabije, inače najbogatijih islamskih zemalja koje nisu niti će udomiti nijednog imigranta).

   Preciznije, ove zemlje dozvoljavaju ulazak migrantima samo pod uslovom da oni već imaju članove porodice koji legalno borave u tim zemljama i da su u stanju da sami finansiraju svoj boravak. Sa druge strane, ove arapske države su veliki donatori sredstava za izgradnju prihvatnih centara u evropskim zemljama, čime dokazuju da je njihov plan da Stari kontinent preplave izbeglicama sa Bliskog Istoka.

   Sve relevantne procene govore da će do kraja 2016. godine, oko 1,2 miliona imigranata iz afro-azijskih zemalja pokušati da pređe šengensku granicu, ali da u tome najveći broj njih neće uspeti. Politika prema imigrantima koju zagovara Aleksandar Vučić, podrazumeva da Srbiju stavi u službu ovog, očito dobro isplaniranog egzodusa, jer će makar polovina njih biti „zaglavljena“ u Srbiji. To od njega u Evropi niko ne traži. Naprotiv, zahtevi su sasvim suprotne prirode!

   Uprkos svemu tome, Vučić žarko želi da svima njima ponudi posao, smeštaj, državljanstvo i sve moguće beneficije, da bi se osećali „kao kod kuće“. Poslednjih dve godine, upravo to je više puta izgovorio pred evropskim komesarima, nudeći i ono što od njega niko ne traži. Njegova „islamska“ strategija podrazumeva da promeni demografsku sliku u Srbiji, da imigrante islamske veroispovesti ovde zauvek udomi i tim činom „isplati“ sva dugovanja koja ima prema šeicima-poveriocima, kojima je obećao „humanost na delu“, čim se masa iz arapskih zemalja pojavi u Preševu.

   U julu 2015. doneta je vladina uredba o stanovanovima za imigrante, a ove godine je izrađena strategija koja se bavi njihovim uključivanjem u socijalni život (zaposlenje, obuke, učenje jezika, školovanje…). Iz Vučićeve vlade čula se i ovakva rečenica: „…Mi plan imamo, ali ono što nemamo su zainteresovani ljudi da ih integrišemo u suštini“. Jasnije rečeno, Vođi nedostaje imigranata! Malo ih je za njegove potrebe!

   Istovremeno, Vučić se javno hvalio kako je pred političkom elitom Evropske unije stekao ugled, time što zbrinjava imigrante iz afro-azijskih zemalja. Vučić je ovakvom politikom prema imigrantima postao i ozbiljna pretnja po bezbednost Evrope.

   Od prošle godine do danas, čak 24.000 njih je zatražilo azil u Srbiji. Nije poznato koliko njih je i dobilo azil, jer je to jedna od najvećih tajni Vučićevog režima. Ali, dok čekaju na azil, oni su tu, među nama! A dobijanje azila može da traje godinama, pogotovu kada ih Vođa štiti.

   Poređenja radi, Hrvatska, koja je na graničnom prelazu Batina podigla zid visok dva metra kako bi zaustavila ovu nezapamćenu invaziju, dobila je obavezu od Evropske unije (prema „rasporedu“ nemačke kancelarke Merkel), da udomi, zaposli, i dodeli državni stan za 1.800 imigranata, i to isključivo u urbanim delovima Zagreba, Splita, Zadra i Rijeke.

   Upravo je kada je početkom jula nastajao ovaj članak, iz Italije u Hrvatsku stigla prva grupa ovih izbeglica, koja će biti smeštena u blizini Zagreba. Niko od njih nije želeo da zatraži azil u Hrvatskoj, već traži da nastavi putovanje na sever, u bogatije države.

   Proverenom metodom masovne obmane, Vučićev ministar Aleksandar Vulin mesecima je beskrupulozno lagao da je u pitanju „samo privremeno rešenje“, te da imigranti „uglavnom neće ostati u Srbiji“. Da bi to dokazao on je pristupio „friziranju“ podataka koje objavljuju državne institucije.

   U trenutku kada je nastajao ovaj tekst, u Srbiji je zvanično bilo 538 imigranata u prihvatnim centrima, kako je izjavio nadležni ministar Aleksandar Vulin, odnosno njih 586, kako je iznela portparolka Kancelarije za izbeglice MUP-a Srbije. Sa druge strane, postoji podatak Ministarstva unutrašnjih poslova, da je tokom izbegličke krize oko 579.000 izbeglica izrazilo želju da ostane u Srbiji, a da je u aprilu, kada je Evropska Unija zatvorila granice na takozvanoj „Balkanskoj ruti“, u Srbiji ostalo zarobljeno 1.800 registrovanih izbeglica.

   Krajem juna, u najavi zatvaranja privatnog prihvatnog centra u Beogradu, „Miksališta“, rečeno je da se centar zatvara jer nema više sredstava da finansira svoj rad, budući da mu je dnevni priliv oko 500 imigranata.

   Zvanična statistika želi da „vidi“ samo imigrante koji se zvanično prijave za ostanak ili privremeni boravak u Srbiji. Podatak „Miksališta“ govori da u Srbiju i dalje svakog meseca stigne oko 15.000 novih izbeglica, a potpuno je nepoznato gde se oni nalaze, jer zvanično niti su zatražili azil u Srbiji, niti su mogli da nastave putovanje. Najveći broj njih, sumnja se, ostaje u Srbiji, na crno, vrebajući priliku da ilegalno pređu granicu prema Mađarskoj ili Hrvatskoj i nastave putovanje za Nemačku, Švajcarsku ili Švedsku.

   Mađarskom parlamentu je u diskusiji o pooštrenju zakona o deportaciji lažnih azilanata početkom ove godine predat jedan izveštaj po kome u Srbiju samo preko granice sa Bugarskom dnevno ulazi 300 ilegalnih migranata. Prema izveštaju austrijskog magazina „C. F. Wehrschütz“ od sredine juna, nedeljno iz Srbije u Mađarsku ilegalno ulazi oko 900 migranata. Samo u jednom divljem izbegličkom kampu na prelazu Horgoš, dopisnici austrijske televizije ORF su krajem juna izbrojali preko 300 ljudi. Očigledno je da u Srbiju i dalje dolazi više izbeglica nego što istu napušta.

   Prostori oko beogradske železničke i autobuske stanice, kao i „Stara ciglana“ u Subotici, puni su izbeglica iz Afrike i Azije, koji za zvaničnu statistiku ne postoje. Država ih namerno ignoriše i njihovo prisustvo pokušava da sakrije od javnosti, da se ne bi videlo kako se katastrofalno po Srbiju završila Vučićeva avanturistička politika „otvorenih vrata“. Iz tog razloga ni državni mediji ne izveštavaju više o talasima migranata koji pristižu u Srbiju. Narod mora da bude zadržan u ubeđenju kako su afro-azijski imigranti napustili Srbiju.

   Kako prihvatni centri nisu zatvori, imigranti iz njih slobodno izlaze i nastavljaju da lutaju Srbijom u nadi da će naići na neku mogućnost da nastave putovanje ka Evropskoj uniji. Koliko ih u ovom trenutku na taj način boravi u Srbiju niko ne zna, tačnije vlast ni ne želi to da sazna.

   Uloga Srbije, koju je Vučićeva vlast prihvatila u dogovoru sa „arapskim prijateljima“, jeste da posluži ne samo kao baza iz koje će imigranti lako da se prebacuju u EU, već i da im pruži mogućnost da se ovde neprimetno i nesmetano obuče za život u evropskim urbanim sredinama.

   Posle bombaških napada u Briselu, nemački mediji su objavili delove izveštaja bezbednosnih službi zapadno-evropskih zemalja, po kojima su teroristi bili za okolinu neprimetni, jer su se odlično uklapali u evropski način života. Jedini preživeli od briselskih terorista, Salah Abdeslam, čak se prikrivao tako što je redovno posećivao gej barove u belgijskoj prestonici.

   Pretpostavlja se da najveći deo obuke oni prolaze u Beogradu, gde ih državni organi u tome ne sprečavaju. Po potrebi oni u ovom gradu borave i više nedelja, dok savršeno ne uvežbaju manire Evropljana, od naručivanja pića u nekom lokalu, preko ponašanja u javnom prevozu, pa sve do prelaska ulice na pešačkom prelazu. Na kraju dobijaju vodiča koji ih ilegalno prebacuje u neku zemlju EU gde dobijaju boravišna dokumenta.

   Stanje sa novim masovnim talasom imigracije iz islamskih zemalja izgleda tako da je moguće da će se Sirijcima, Iračanima, Avganistancima i Libijcima ove godine priključiti i Egipćani. Problem Egipta je u najavi, jer osim islamskog fašizma, u toj državi enormno raste i budžetski deficit, turizam je propao, i veliki socijalni potresi su već na vidiku. Treba napomenuti i to da Egipat, za razliku od Sirije koja ima oko 20 miliona stanovnika, ima čak 80 miliona građana od kojih bi barem polovina odmah krenula u iseljenje prema evropskom kontinentu!

   Udvarajnući se Vučiću, njegov ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, potvrdio je početkom godine njegove mračne namere rekavši: „…Iako nismo država članica EU, spremni smo da učestvujemo čak i u sistemu kvota i da prihvatimo migrante, pod uslovom da su se opredelili da ostanu trajno u Srbiji“. Ni manje ni više, nego da ostanu u Srbiji! Samo još da se Evropska unija složi sa tim! Pa i ako se ne složi, Vučić je već doneo takvu odluku!

   Velike pare okreću se oko imigranata. Za velike pare napravljen je i takozvani „Zimski centar za izbeglice“ u Subotici, umesto opcije da besplatno budu preuzeti ponuđeni objekti koje imigranti u tranzitu inače koriste cele godine. Vučić hoće da pokaže kako je gostoljubiv!

   Izbeglice koje u Srbiju dolaze sa Bliskog Istoka nose sa sobom mape na kojima su ucrtani ne samo putevi kojima treba ići, već i okupljališta gde mogu da nađu vezu za dalje putovanje i ilegalan prelazak državne granice. Jedno od takvih mesta okupljanja je „Stara ciglana“ u Subotici, koja pripada preduzeću „Bačka opeka“. Na toj neobičnoj mapi nalazi se još desetak lokacija u Srbiji.

   Suvlasnica preduzeća „Bačka opeka“, Ljiljana Marković, krajem septembra 2015. godine, poslala je elektronsko pismo Komesarijatu za izbeglice pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tačnije izvesnom Panjkoviću, u kome nadležne obaveštava ponovo o onome što im je ionako već poznato. Uz opisivanje svakodnevnih muka kroz koje prolaze stanovnici tog dela Subotice, tvrdi kako su izbeglice, u pokušaju da se ogreju, izazvali i manji požar u „Staroj ciglani“.

   U pomenutom dopisu gospođa Marković nudi i konkretnu pomoć. Ona i ostali vlasnici su spremni da prostor „Stare ciglane“ veličine 10 hektara, sa više pomoćnih objekata i upravnom zgradom, potpuno besplatno stave na raspolaganje Komesarijatu kako bi tu mogle da se smeste izbeglice.

   Predlog je podržalo „Udruženje izbeglih i prognanih lica“ iz Subotice koje je obećalo pomoć u vidu dela opreme potrebne za Centar.

   Nikakav odgovor nikada nije stigao, osim što je državni sekretar iz pomenutog ministarstva Nenad Ivanišević ustvrdio kako u Subotici nema više izbeglica, a ono malo što se zatekne u tom gradu biva prebačeno u sabirni centar u Šidu. Gospođa Marković, koja redovno obilazi „Staru ciglanu“ i demantuje ga u svom email.u: „…Svakodnevno je evidentirani priliv od 200 do 600 migranata i dan danas, a svakim danom se povećava. Naglašavam, svi nadležni organi su upoznati, obećanja koja su data i javno propraćena od strane osoba na funkcijama, pogotovo poslednjih dana, dovode nas u sumnju da smo zloupotrebljeni i ostavljeni na milost i nemilost u nemoći da sačuvamo sopstvenu imovinu. Na licu mesta uočavamo sve veći priliv. Recimo, u toku sutrašnjeg dana očekujemo dolazak, nekontrolisan, od 2.000 ljudi.“

   Ni Aleksandar Vulin, niti direktor Komesarijata za izbeglice Vladimir Cucić nisu prihvatili ponudu vlasnika „Stare ciglane“ da se na toj lokaciji, na koju izbeglice godinama dolaze, besplatno uredi Prihvatni centar za imigrante. Zaposleni tvrde da Cucić predlog nije hteo ni da uzme u razmatranje. Stvar je jasna: ako Cucić i Vulin procene da tu nema para, onda nema ni posla!

   Umesto onoga što je besplatno, narednjački režim više voli strane donacije. Preko humanitarne organizacije ASB, nemačka vlada je u oktobru 2015. uplatila 150.000 evra za izgradnju Centra u Subotici, lokalna samouprava dala je potrebno zemljište, a Komesarijat i mnoge domaće organizacije dale su još finansijske pomoći, pa se tako sakupilo oko 300.000 evra, što u robi, što u novcu, što u uslugama.

   Na ulasku u Suboticu nikao je i privremeni objekat proglašen „Zimskim prihvatnim centrom“.

   Ko na jesen i zimu očekuje imigrante iz islamskih zemalja? Izgleda da Vučić ozbiljno računa na njih! Ukupna cena izgradnje ovog centra nije prešla više od 80.000 evra, tvrde građevinski stručnjaci. A, gde je ostatak para?

   Zaradilo se i ovom otimačinom. Vulin i Cucić nisu hteli da prihvate ponudu gospođe Marković da besplatno na korišćenje dobiju „Staru ciglanu“. Šta će im džabe, kad mogu da otmu iz donacije! Vučić i njegovi vučići svakodnevno zarađuju na uvozu islamskog sveta u ovaj deo Evrope. I što oni više zarađuju, to je međunarodna izolacija Srbije sve žešća. Nije daleko dan kad će Vučić kleknuti pred najezdom imigranata i reći: „…Vaš sam kum, Selam alejkum!“

   A 1. Milijardu evra za „prihvat braće“

   Da se u suštini ništa bitno nije promenilo od prošlog leta, kada je migrantska kriza bila na vrhuncu, pa do danas, vidi se iz upoređivanja brojki dobijenih iz prihvatnih centara. U junu i julu 2015. prihvatni centar u Preševu, koji je u to vreme bio centralno mesto prihvata i registracije izbehlica, dnevno je primao između 700 i 900 ljudi. Beogradsko „Miksalište“, koje nije ni zvanični prihvatni centar, a još manje centralni, do svog zatvaranja primao je svakog dana 500 novih korisnika.

   U 2015. migranti su srpski budžet dnevno u proseku koštali 15.000 evra. Koliko oni danas koštaju, zvaničnici Srbije ne objavljuju, ali se upoređivanjem sa podacima iz srodnih oblasti, procenjuje da nas svaki migrant košta između 1.500 i 2.000 dinara dnevno.

   Razlog za ovo glasno ćutanje nalazi se, između ostalog, i u činjenici da od najavljivane finansijske pomoći iz Evropske unije nismo dobili ni žute banke. Evropa je odrešila kesu kada je u pitanju Turska, koja je dobila daleko najveći deo kolača, kao i neke od zemalja same Unije, ali je Srbija potpuno bila zaboravljena uprkos svakodnevnim uveravanjima Aleksandra Vučića kako če nam EU pomoći. Nekoliko miliona evra se slilo iz privatnih fondacija (deo tog novca, istine radi, potiče iz državnih budžeta), ali je sve to daleko ispod onoga šta je Srbija trošila i još uvek troši na zbrinjavanje migranata.

   Posle skoro dve godine najveće migrantske krize u istoriji Evrope, možemo da izračunamo da nas je sumanuta politika Vučića da se svojim arapskim donatorima dodvori prihvatom njihove braće, koju ni oni sami ni žele, do sada koštala više od jedne milijarde evra.

   Glosa

   U poslednjem Izveštaju američkog Stejt Departmenta o trgovini ljudima, Srbija je dobila negativnu ocenu. Nije teško zaključiti i zašto. Vučićev režim sve čini da i na ovoj „delatnosti“ zaradi tako što se uključio u ilegalni međunarodni tranzit imigranata.

   Vučićev ministar, Aleksandar Vulin, već dve godine ima mrežu svojih „prevoznika“, koji prebacuju imigrante od jednog do drugog graničnog prelaza i od jednog do drugog grada unutar Srbije, za veliki novac. Da bi uspeo u tome, morao je da stvori policijsku logistiku i ukloni saobraćajce koji su ometali „promet“.“

   http://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=367&cl=09

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

2. „Druga strana

   Svilen gajtan za Srbiju stiže iz Stejt departmenta

   A od Velikog Brata, konopac oko vrata

   Poseta pomoćnika američkog državnog sekretara Viktorije Nuland Srbiji (11. jula), dovodi srpskog diktatora Aleksandra Vučića pred jednostavan izbor. Može da prihvati sve što mu vlada SAD naredi: da gradi auto put do Albanije o trošku građana Srbije, da plati Albancima sa Kosova i Metohije nekakve „ratne reparacije“, uđe sa njima u NATO pakt…Ili, da sve to odbije i ubrza svoj kraj. Šta god on odluči, Srbija je na gubitku

   Mersiha Hadžić

   Tačno godinu dana posle svoje poslednje posete Beogradu, pomoćnica državnog sekretara SAD-a, Viktorije Nuland, 11. jula ove godine opet stiže u glavni grad Srbije, ali preko Tirane i Prištine, što dovoljno govori u kakvom se položaju Srbija danas nalazi. Pre nego je datum ove posete i bio preciziran, protokolom je predviđeno da će se Nulandova u Beogradu sastati sa predstavnicima takozvanog „civilnog društva“, ali da će pre toga otići u na Kosovo i u Albaniju da proveri „napredak u primeni dijaloga Beograda i Prištine“, i da prenese američku podršku evroatlantskim integracijama Kosova. Tačnije, da ozvaniči stvaranje buduće vojske Kosova, koja neformalno već postoji. Plan SAD je da naoruža tu neformalnu vojsku i stavi je u službu NATO pakta.

   Pred kraj ovogodišnje balkanske turneje Viktorije Nuland, predviđen je i njen odlazak u Skoplje gde će dati podršku radu Specijalnog tužioca i zahtevati „kredibilne izbore“ (na zahtev albanskih stranaka, pre svega). Ukratko, administracija Sjedinjenih Američkih Država otvoreno kreće u akciju ubrzane homogenizacije Albanaca iz Albanije, Kosova i Metohije, Makedonije i Crne Gore i njihovog okupljanja oko buduće Velike Albanije, sve sa ciljem stvaranja još jednog antiruskog bloka ujedinjenog u armadu NATO pakta.

   Viktorija Nuland, koja je samo običan glasnogovornik mračne i odavno poražene američke politike, dolazi u Srbiju u trenutku kad su ogromne trupe NATO pakta koncentrisane oko granica Rusije, posebno u delu oko pribalitičkih zemalja. Njena misija ima najmanje dva zadatka: da obesmisli sve što je Evropska unija na nedavnom sastanku u Parizu (3. jula ove godine) planirala u vezi sa državama Zapadnog Balkana i da i Srbiju stavi pred izbor (NATO ili ništa).

   Poslednji put kad se pomoćnica državnog sekretara SAD našla u Beogradu, tema je bila reketiranje američkih firmi koje su investirale u Srbiju! Uzgred, američka administracija je pitala zbog čega se ne rešava ubistvo braće Bitići, inače američkih državljana i terorista takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Tada je, neposredno pred njenu posetu, Vučić naredio da Tužilaštvo za ratne zločine sasluša penzionisanog policijskog generala i bivšeg komandatna Žandarmerije Gorana Radosavljevića Gurija, kako bi imao “ sučim izać’ pred Viktoriju“.

   Šta Nulandova novo zahteva od Vučića? Šta Vučić ima američkoj administraciji da ponudi? Ništa, to je svima jasno. Naime, Nulandova dolazi sa ovlaštenjima da strogo zapovedi srpskom diktatoru da što pre formira vladu, da ta vlada odmah pokaže neposlušnost Rusiji, da se ono što je ostalo od Vojske Srbije što pre nađe u uniformama NATO pakta i da nova Vlada Srbije, kako je Vučić i obećao, što pre podigne kredit od Svetske banke i drugih bankarskih aždaja i da njime gradi ono što je obećao: auto-put Niš-Priština, Tirana-Drač. Naravno, i da sve to zajedno sa svojim „albanskim kolegama“ projektuje u realnom vremenskom i finansijskom okviru, za potrebe oružanih snaga NATO alijanse.

   Prljavi (i krvavi) poslovi koje Viktorija Nuland godinama obavlja za svoju vladu, nabolje su viđeni pre, za vreme i nakon užasnog građanskog rata u Ukrajini. Nulandova je politički i diplomatski odrađivala ono što je obaveštajno i subverzinim putem radila zloglasna CIA. Nijedna njena poseta Ukrajini (kao i njena sadašnja poseta Srbiji), nije prošla bez velikog zla. Tako i ovom prilikom Srbija dobija u zadatak da se dodatno ponizi i stavi u službu američko-albanskog projekta okrenutog protiv Rusije.

   Istina, Amerika polako tone u rasne sukobe i vrlo realan građanski rat na svojoj teritoriji. Na spoljnom planu je zaratila sa Rusijom, Kinom i Turskom, pa konačno i sa večnom saveznicom Velikom Britanijom, čiji parlament je konačno priznao da je pod pritiskom SAD vojno krenuo na Irak. Zbog toga SAD pokušavaju očajnički da stvore nekakav „balkanski blok“ zemalja koje bi okupljene oko NATO pakta pakostile ruskim interesima, gde god oni postoje.

   Neshvatljivo je u ovakvoj situaciji držanje zvanične Rusije, tačnije neprikosovenog Vladimira Putina, koji ne reaguje na opkoljavanje granica svoje zemlje. No, bez obzira na to, Srbija ima dužnost, ma koliko da je mala i podjarmljena od strane Zapada, da pokaže minimum dostojanstva i ne dozvoli novo ponižavanje od strane SAD. Uprkos tome, Vučić je spreman da krene u nove ustupke, prihvatanje albanske „konfederacije“, pa čak i da odgovori na zahtev iz Prištine da se „državi Kosovu“ plati nekakva ratna odšteta u milijardama evra! Nuladnova dolazi i sa zahtevom albanskih separatista koji traže od Srbije kao sukcesora nekadašnje Jugoslavije, učešće i u podeli preostale jugoslovenske imovine!

   Jedno je sigurno: od vlade SAD, Srbija dobija samo brutalne komande i ništa više od toga. Vučićeva antiruska politika dovela je ovu zemlju do toga da u Srbija i SAD liče u nečemu: i jedna i druga država nemaju više prijatelja u svetu! Amerika zbog toga što je imperijalna i nasilnička tvorevina, a Srbija zato što su joj vlade, završno sa Vučićevom, kriminalne i korumpirane, podaničke i kukavičke, bez dostojanstva i bez pouzdanog političkog pravca.

   Konačno, Viktorija Nuland nakon Balkana odlazi i na Kipar, koji je Zapad prepolovio pre nekoliko decenije i njegov istočni deo „poklonio“ Turskoj, kao tadašnjoj saveznici i članici NATO pakta. Početkom jula ove godine, turski premijer Erdogan ponudio je vojnu bazu Indžirlik Ruskoj vojnoj sili. Sad je zadatak Viktorije Nuland da podigne Kiprane na noge i da ih nahuška da „vrate ono što je njihovo“! A, Kipar će pitati Grčku šta da radi. Grci će pitati Rusiju. Jedino će Vučić, ne pitajući nikoga, raditi ono što mu vlada SAD naredi. Bez obzira koliko je to loše po Srbiju.“

   http://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=367&cl=02

   Свиђа ми сеСвиђа ми се