Државна ревизорска институција у најновијем извештају наводи да се стотине милиона динара пореских обвезника троше на комисије у јавном сектору. Њиховим члановима исплаћују се накнаде за посао за који већ примају плату. Иако за тим нема потребе, комисије често раде годинама, јер оснивачи не одређују рок њиховог трајања.

Није извештај државног ревизора показао оно што се већ није знало, као што ни формирање комисија чији чланови добијају плату на плату није нешто о чему се међу политичарима ћути. Разликује се само тумачење разлога њиховог формирања.

„Често као плод незнања или неблаговременог реаговања или као плод политичких потреба измишљају се комисије за ‘ad hoc’ задатке и збрињавање страначких кадрова или удомљавање некаквих заслужних грађана или како да их назовем“, објашњава Душан Бајатовић из СПС.

Један од примера који је изнела ДРИ је и комисија за израду Грађанског законика која у Генералном секретаријату Владе постоји још од 2006. године. Месечне накнаде до сада су коштале буџет 134 милиона динара, а законик никада није урађен. Међутим, садашњој опозицији спорније су комисије формиране последњих година.

„Ово јесте институционална корупција, ако будеш добар онда ћемо ти дати још неку количину новца да би обавио посао за који си иначе плаћен. Треба нам дијалог о томе, нешто платити треба, а нешто и не треба, да не би хранили морални дефицит међу нама“, каже посланица Демократске странке Гордана Чомић.

Саша Радуловић, лидер Покрета Доста је било каже да је прекинуо такву праксу док је био министар.

„Односно, увели смо правило да ако је неко запослен негде у јавном сектору, а ради у комисији, не може да добије никакву накнаду за тај рад. А то је масовна појава, као привидно смо спустили плате радницима у министарству, па рецимо и посланицима, а с друге стране имате неке друге бенефиције“, рекао је Радуловић.

И владајућа већина свесна је баласта рада разних комисија.

„То је велики трошак и то није у складу са тим што промовише Влада Србије везано за штедњу“, став је Мома Чолаковића из ПУПС-а.

Зато су спремни да отворе то питање у новом мандату. Скупштински одбор за финансије биће, кажу, место на којем ће се оно анализирати, али не зависи ни све од одбора.

„Зависи од свих нас, али оно што је на нама јесте да са господином Сретеновићем имамо чешће седнице на којима ћемо кроз презентацију његових извештаја и анализа указивати јавности да су потребне веће рестрикције“, каже Александра Томић, председница одбора за финансије (СНС).

Колике, тек ће бити утврђено. Само у 2014, према извештају ревизора, члановима 2.610 комисија исплаћено је 904,6 милиона динара. Просечно, по члану комисије, више од 53.000. Извештаји за прошлу и ову годину тек нас очекују.

————-

15.7.2016. Н1, за ФБР приредила Биљана Диковић