Александар Бећић (Извор: Твитер)

Много сам пута ових дана чуо како је стање у Србији баш неподношљиво. Још више сам пута то прочитао на свемоћним друштвеним мрежама, које, ето и ја користим. И сви онако летње – истопљено – падају у очај и апатију, док они који су на власти брчкају своје ноге на заслуженом одмору у Грчкој или на некој другој дестинацији. Да, драги моји: Заслуженом одмору. Јер, они су добили изборе. А ви? Ви нисте. Зашто?

Зато што је лакше бити фејсбук револуционар (важи и за твитер, инстаграм, линкдин, ватсап, вајбер и сл), него изаћи напоље и рећи „Хоћу да се промени нешто“.

Зато што је лакше рећи како нема за кога да се гласа (па се позивати на пример најновије политичке супер-гњиде Александра Сенића, који, успут, није ништа гори од Бориса Тадића, Душана Петровића, Александра Мартиновића, Божидара Ђелића, Маје Гојковић, Горана Кнежевића, Александра Јулина, Томе Николића и мноооооооооого других), уместо да се ради на томе да се оснује опција у коју верујете.

Зато што је много лакше пљувати по власти и опозицији и мудросерати како су сви исти, него стегнути зубе и рећи „Ја знам како да променим“. Макар и у својој улици.

Зато што је лакше кукати како су нам напредњаци криви за све, него озбиљно радити на локалу (ако немате снаге за републику) да се нешто промени. А да може – може да се промени. Ено у Младеновцу група момака потрошила укупно једну просечну (по Вучићевим речима) српску плату на комплетну кампању и освојила једну петину гласова. С пола снаге. И из ината.

Зато што сте мантрали ону глупост како се ситуација у Србији може променити само „апсолутном грађанском непослушношћу која ће довести до урушавања система земље; апсолутним бојкотовањем избора, што ће – ко бива – да доведе до поништавања избора и праве револуције“.

Не знам шта ми је (ваљда је данас баш превруће), па ми пада на памет да по овако тешком времену цитирам Господара Вучића: „Ја већу глупост одавно нисам чуо“. Творци идеје о бојкоту занемарују чињеницу да у нашем законодавству не постоји изборни праг, као и да странка на власти има 450,000 чланова (ако не и више данас). Преведено на српски, довољно је (а и то је много) да на изборе изађу само чланови владајућих странака и они – о наивни апстиненти и мудросери – остају на власти.

Битно је да се вама гади, да вам је тешко, да су сви исти, да се нешто не може…

А може.

Али разумем ја зашто се ви тако понашате. Разумем, али не одобравам.

Зато што је лакше седети и гледати парове, фарме и слична ријалити срања, а онда бљувати по истим садржајима до таквих детаља да је очигледно да сте хипнотички гледали исте.

Зато што је лакше укључити климу и компјутер, а онда пљувати по паравојној формацији коју је увела претходна власт (она жута). Зато не требају муда. Седиш и пљујеш. Муда требају да се изађе и каже се том јебеном комуналном квази-полицајцу „мрш, стоко“!

Зато што је лакше читати сајтове на којима је најважније да протече што више крви, секса и лажног џет сета, како би се по њему „нећете веровати“ кликтало што више. Зато што сте допустили да вам мишљење обликују непроверени извори информисања који текстове не потписују. Зато што вам на дневницима разних пинковизија Велики Вођа искаче и из даљинског, а камоли из ТВ екрана. Зато што сваког дана купујете јефтине новине које уређују „новинари“ и „бизнисмени“ са купљеним дипломама приватних факултета, а њихови „новинари“ наплаћују текстове о разним „ВИП личностима“.

Зато што вам је важније да данас прочитате 100 текстова о зверски убијеној девојчици или преварама неког политичара, неголи да прочитате текст о неком паметном детету из ове земље које не може да отпутује на светско такмичење из неког предмета (рецимо физике) – јер нема пара за њих.

Зашто нам је, дакле, овако? Е, зато рођаци. Зато.

Не бавите се друштвеним мрежама. Не гледајте послушничке канале медијских тајкуна који владају Србијом још од Слобиног времена. Немојте да читате новине сумњивог квалитета које праве људи са сумњивим биографијама.

Устајте бре. Дигните дупе. Промените нешто. У својој улици. У свом крају. У свом граду. Организујте се. Јер, ако наставите да кукате – нећете имати коме да се жалите. Шта кажете, вруће је? Јесте. Биће и врело.

Колумниста

Наслов и опрема: Стање ствари

(Корени, 14. 7. 2016)

———–

15.7.2016. Стање ствари, за ФБР приредила Биљана Диковић