фото: teleprompter.rs

Која је певачица ставила, а која извадила силиконе. Која је на два наступа узастопно обукла исте гаћице, а која пева без гаћица. Ко је седамнаести дечко Анастасије Ражнатовић и осамнаести дечко Маше Терзић. Кога је оженила Марија Шерифовић. Уз покушаје Србије да се укрца на ЕУ Титаник и смешно и одвратно копрцање Ивице Дачића и његових славица и бајатовића да се додворе Вучићу и остану у влади, то су најважнија национална питања у Србији. На ТВ Пинк и ТВ Хепи, српској верзији Содоме и Гоморе, свакодневно по десетак сати највећег примитивизма. Блата.

И тако месецима, већ десетак година. Од Жељка Митровића и Предрага Ранковића Пецонија српском народу не требају већи непријатељи. Да би они своје богатство увећали за још коју десетину милиона евра, екранима дефилују тешке психопате, курве, наркомани, простаци и силеџије. Најгори шљам од Триглава до Ђевђелије. Као да их налазе у „Лази Лазаревићу“, испод Плавог моста и у Централном затвору.

Као што су терористи из НАТО и ОВК рушили СРЈ, власници и уредници ових телевизија разарају моралне темеље српског друштва. Обесмишљавају и извргавају подсмеху све што је нормално, што није изопачено, болесно, накарадно.

Илија Граховац, који је за људе у свом крају увек био мокром чарапом ударена будала, небитан лик, за којим се у Шипову нико на улици не би окренуо, у српским медијима је бренд. Од проститутке из Тузле, чији надимак Дискреција све говори, Миломир Марић, у паузама између два њена стриптиза, покушава да направи телевизијску водитељку. Па да у дуету васпитавају младе Српкиње. Кристијан Голубовић, нарко дилер и криминалац који је више година провео у затвору него што има година живота, набилдоване ћускије из Црне Горе, од главе до пете ишаране тетоважама и обер курве са београдских и загребачких сплавова, промовишу се као узор нашој деци. Прво пет минута слушамо срцепарајуће апеле за сузбијање насиља у друштву, а онда гледамо како извесни Гастоз, ментална наказа из Свилајнца, која по рикању подсећа на вола Рудоњу (извини Рудоња!) из приповетке Петра Кочића, десет минута млати и дави своју смерну „вереницу“. Која директно у програм двадесет пута опсује црногорску мајку. Бесна што је гледалац из Подгорице рекао да јој је због учешћа у јавној кући „срећне“ телевизије пала цена. На тржишту. А она, ваљда, сматра да јој је порасла. Па Јово наново.

Ред апела против насиља, па десет редова насиља. Сагу о убиству другоразредне певачице Јелене Марјановић, која је у тринаестој години оловку заменила кафанским микрофоном, и о њеној скарадној породици пратимо у сто педесет и трећем паковању. Захваљујући уфураним београдским новинаркама, које сањају да нађу дечка од 60 година који ће им купити силиконе, па да и оне постану старлете, најпознатија балканска певачица са наногицом, супруга убице и криминалца, која је само на продаји фудбалера опљачкала десетак милиона евра, постала је „српска мајка“.

Позорницама националних телевизија, пред жиријима у којима главну реч води певачица која се недавно по други пут оженила, певач који последњи пут није био дрогиран кад је Тито последњи пут ловио медведе у Бугојну и рок звезда која је полокала више алкохола него воде, дефилују хиљаде Српкиња које покушавају да постану Јелена Карлеуша. Или бар Наташа Шавија и Тијана Ајфон.

Међу њима и стотине девојчица млађих од 10 година, које брижне мајке на време припремају да постану старлете. Мајчина дика.

И онда се чудимо што нам се догађају Житишта.

И што имамо више сигурних кућа него болница.

Пише: Душан Марић

Душан Марић

7.7.2016. за ФБР приредила Биљана Диковић