Данас на територији бивше Југославије имамо пет валута уместо једне, имамо шест или седам државних ентитета уместо једног, при чему су Босна и Косово под страном управом колонијалног типа

Југославија, односно Србија, увек је била изузетак – и трагично је завршила. За разлику од земаља СЕВ и СТО, Југославија није учествовала у Хладном рату ни на једној страни. Зато Београд није ни осетио да је тај рат изгубио позних 80-их – каже у разговору за „Политику” економски историчар из Беча Ханес Хофбауер.

Познат по својим текстовима о историји ЕУ, и указивању на штетне последице евроинтеграција на земље Источне Европе, Хофбауер је објавио и књигу „Експеримент Косово – повратак колонијализма”.

– Интереси капитала покрећу погоршање ситуације у Европи и на Блиском истоку. Политичке администрације у Вашингтону и Бриселу само подржавају крупне играче у њиховој експанзији. А западна војна машина стоји под њиховом командом на готовс. Узмимо само колапс Сирије, где је једна стабилна аутократија претворена у пропалу државу. Све је почело захтевима ММФ да се реформише привреда у складу са интересима потенцијалних западних инвеститора. Стога је Башар ел Асад спровео програм штедње и подстицао приватне инвестиције (делом локалних поседника из његове БАТ странке, а делом страних корпорација). ММФ је поздравио то, што је забележио и у свом извештају о Сирији из маја 2007. године. Међутим, тад је и земљиште такође масовно приватизовано, а катастрофална суша 2006. довела је до тога да некадашњи пољопривредници иду у градове. Они нису налазили посао и средства за издржавање у градовима, па су почели да се буне. Бујању тог незадовољства у кратком року допринели су и религиозни фанатици и страни интереси – истиче Хофбауер.

*Али избеглица има и из других блискоисточних земаља?

Други таласи избеглица из Авганистана изазвани су „ратом против тероризма” који су водили САД и њени савезници.

Мноштво афричког становништва изгубило је средства за издржавање пошто им је отето пољопривредно земљиште, а повећана су и подручја за риболов међународних рибарских бродова. Комерцијална производња усева за европска тржишта одговорна је за дезертификацију у Сахелу и Јапану, а европски рибарски бродови испразнили су риболовна подручја око Африке.

Све то значи свесну производњу избеглица, које иду ка централним европским земљама.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Аутор: Миленко Срећковић
Извор: ПОЛИТИКА

—————

4.7.2016. за ФБР приредила Биљана Диковић