На препад, Сребренички лоби је започео нову операцију натеривања Народне Скупштине Србије да усвоји резолуцију о „сребреничком геноциду,“ који се наводно догодио у јулу 1995. Предложену резолуцију Скупштина би требало да изгласа за неколико дана, по убрзаној процедури и пре обележавања двадесет прве годишњице Сребренице 11. јула. Временски рокови су очигледно подешени тако да се у највећој могућој мери емотивно утиче на посланике, док им се на располагање ставља минимум времена за провођење јавне расправе у вези са бројним отвореним питањима која се налазе у позадини сребреничке контроверзе.
Резолуција која се предлаже ове године понављање је сличног покушаја у Народној Скупштини Србије 2010. године, што је тада са становишта лобија само делимично уродио плодом. Они тада нису постигли свој главни циљ, а то је да Скупштину приволе да се за Сребреницу изричито изјасни да представља геноцид, зашта би Србија имала да трпи тешке политичке, економске и моралне последице. Услед бурних протеста српске јавности и јавне расправе која се из тога непланирано изродила, Скупштина је била принуђена да из текста избаци реч „геноцид“ и да се изјасни знатно обазривије у односу на суштинско питање. Такав исход није био прихватљив Сребреничком лобију али сада он очигледно сматра да су се стекле околности да се покушај понови.
Најважнија лекција научена из искуства 2010. године и план Лобија за наредних неколико дана јесте то да се противницима сребреничке резолуције онемогући довољно времена да се организују и да посланици буду лишени могућности да се пре гласања озбиљније позабаве спорним питањима.
Сребреничка резолуција која је пре неки дан предложена у Скупштини Србије следи образац резолуције коју је прошле године Велика Британија покушала да прогура кроз Савет Безбедности УН, а на коју је Русија ставила вето. Оба текста стављају изразити нагласак на тврдњу да оно што се догодило у Сребреници представља геноцид и тај злочин се приписује Србији и њеном народу.
Међутим, као што „Историјски пројекат Сребреница“ већ годинама наглашава, „сребренички геноцид“ нема никакве везе са чињеницама или искреним саосећањем према невиним жртвама стрељања. То је у потпуности политизована ујдурма у служби агенде која нема ничег заједничког са интересима муслимана у Босни и Херцеговини, већ је срачуната да изазове трајно непријатељство између муслимана и православаца на Балкану. Циљ је да се између две заједнице помоћу лажне оптужбе за геноцид распири узајамно исцрпљујући раздор које ће Западном НАТО савезу омогућити да управља овим подручјем и да пљачка његове ресурсе, док супротстављене стране све време цинично гура једне против других. Резолуција предложена у Скупштини Србије, којом се Сребреница квалификује као „геноцид,“ имплицирајући да су Србија (и самим тим српски народ) одиграли улогу у тој операцији под лажном заставом, саставни је део те злобне агенде.
Јавност је за предложену резолуцију сазнала тек 29. јуна. Про-западни и про-НАТО предлагачи у Скупштини своје намере су плански држали у тајности до задњег могућег тренутка да би обезбедили усвајање резолуције у Скупштини практично без разматрања и на превару. Предлагачи ове резолуције у Србији нису заинтересовани за транспарентну јавну расправу о томе шта се стварно догодило у Сребреници, а још мање о томе има ли Србија са тиме икакве везе. Они у потпуности занемарују чињеницу да посланици у Скупштини примају плату да доносе информисане одлуке у корист својих бирача, а не да би допустили да буду изманипулисани политичким уценама и притисцима.
Непоштена средства којима се Сребренички лоби служи да прогура своју резолуцију покреће неколико значајних питања. Пре свега, да ли је уопште посао српске Скупштине да изгласава политички пристрасне резолуције о Сребреници, чиме би прихватила терет кривице за нерасветљени злочин у име српског народа као целине? Да ли је исправно и у складу са доказивим чињеницама називати оно што се догодило у Сребреници – геноцидом? Да ли је коректно поставити заседу парламенту једне државе по питању од оволиког значаја, а не обезбедити довољно времена за исцрпну и неспутану јавну расправу?
У Србији, као свугде у свету, насртљиви Сребренички лоби не води рачуна о тим важним стварима нити се бави процедуралним ситницама. Он сматра да је обавио своју злоћудну мисију ако му пође за руком да Сребреницу безобзирно политизује и да Србији и њеном народу злурадо припише одговорност за језив злочин који они нису починили.
Стефан Каргановић
Историјски пројекат Сребреница
***
ТЕКСТ РЕЗОЛУЦИЈЕ КОЈИ ХОЋЕ ДА ИЗГЛАСАЈУ – Kомпромисни предлог СНС-а (за резолуцију коју би Скупштина требало да усвоји У ФОТОГРАФИЈАМА испод)
Ово није текст који су Скупштини поднеле посланичке групе ЛДП–СДА Санџака и ЛСВ–Зелени. Тај њихов Предлог резолуције о „геноциду у Сребреници“ са захтевом да се разматра по хитном поступку је истоветан као и онај који су прошле године посланици СДА у исто ово време упутили парламенту, а који се никада није нашао на дневном реду.
Како ће се завршити овај покушај, још се не зна, али извесно је да предлог неће бити разматран до октобра, пошто је парламент у ванредном заседању, а предлагачи нису доставили, бар за сада, захтев за одржавање ванредне седнице „оверене” са неопходна 84 потписа. Предложеним текстом Скупштина Србије би „најоштрије осудила геноцид у Сребреници”, „оштро осудила порицање геноцида” и „прогласила 11. јул за Дан сећања на жртве геноцида”.
Када су прошле године поднели резолуцију, готово у идентичном тексту као овај садашњи и врло сличан резолуцији коју је Велика Британија поднела Савету безбедности Уједињених нација, посланици СДА су прилично наљутили готово све посланике српског парламента, а нарочито напредњаке.
(Kомпромисни предлог СНС-а за резолуцију коју би Скупштина требало да усвоји)
***
Невладина организација регистрована у Холандији „Историјски пројекат Сребреница“ противи се усвајању предлога резолуције о Сребреници који су српском парламенту доставиле посланичке групе ЛДП-СДА и ЛСВ-Зелена странка.
„Историјски пројекат Сребреница“ позива своје истомишљенике да противљења директно доставе посланицима, путем сајта Скупштине Србије.
Уз упутство како то да учине, ова НВО у саопштењу које је потписао Стефан Каргановић, подсећа да је ова, „срамна резолуција образац који је прошле године кроз Савет безбедности УН покушала да прогура Велика Британија, али је Русија ставила вето“.
Предлогом резолуције о Сребреници, коју су две посланичке групе парламенту доставиле у среду, тражи осуда геноцида у Сребреници, свако порицање да се у Сребреници догодио геноцид, као и да се 11. јул прогласи Даном сећања на геноцид у Сребреници.
Ова НВО упозорава да би евентуалним усвајањем овакве резолуције „Србија трпела тешке политичке, економске и моралне последице“.
***
***
Скупштина Србије је, иначе, у марту 2010. године донела Декларацију о осуди злочина почињених у Сребреници, а у октобру исте године и Декларацију о осуди злочина над Србима и грађанима Србије.
***
ТЕКСТ из дневног листа DANAS
дневни лист DANAS, 30.6.2016.
———
30.6.2016. ел. поштом Стефан Каргановић, АГЕНЦИЈЕ, за ФБР приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Не вјерујем да ће парламент узети у разматрање овакав приједлог. Прије свега зато што је већ једном то било на дневном реду и да је усвојена резолуција о злочину али не и геноциду. Мислим да су то задњи трзаји и покушаји плаћеника западних испостава антисрбских групација као ЛДП и СДА Санџак.
Јер нервоза се шири и у БиХ а нарочито у Сарајеву због све заоштренијих реторика у институцијама БиХ између србских и бошњачких странака. Други разлог је и тај осјећај све шире руске доминације на Балкану, па покушавају још нешто да учине што се може у кратком року. БиХ држава је у процесу распадања.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„Policija
Ko će da ugasi svakodnevne “požare“ u policiji
Odlazak otpisanih i obračun propisanih
Ovo leto biće vruće i zapaljivo i u srpskoj policiji. Amadeo Votkins, protektor zadužen za “sređivanje“ srpskog bezbednosnog sistema, zahteva da se, bez odlaganja, otera iz policije, kao “tehnološki višak“ oko 2.000 policijskih službenika. Obračuni u policiji su žestoki, a moguće je da padne i krv. Smenom načelnika Uprave kriminalističke policije PU Beograda Dragana Kecmana, koji je poznat kao pristojan čovek i ničim kompromitovan u službi, najava je “požara“ koji može da odnese mnoge načelnike sa svojim mesta, a možda i iz života
major Goran Mitrović
Sve organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije su u rasulu. POčev od Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) u kojoj se očekuje postavljenje komandanta, do Policijske brigade, kojom komanduje korumpirani i kompromitovani komadant Dušan Puvača, do Policijske uprave za grad Beograd, na čijem je čelu Veselin Milić, čije hapšenje i izvođenje na sud zahtevaju predstavnici međunarodne zajednice u svojstvu protektora nad Srbijom.
Iz dobro obaveštenih izvora novinar Magazina Tabloida saznaje da se prvih dana jula očekuju hapšenja značajno pozicioniranih ličnosti. Čeka se da premijer Vučić formira nov kabinet, ako u tome uspe.
Organizovane grupe, koje pokušavaju da u biznis unese zarađeni novac i uvedu ga u legalne tokove, u sukobu suda sa ministrom policije u ostavci dr Nebojšom Stefanovićem. Njemu su ti ljudi kupili i opremili kuću na Bežanijskoj kosi, kuću u Petrovcu na moru, snabdeli ga ogromnom količinom novca. Od ministra se očekivalo da pokrije njihove poslove. Ali… Više javno tužilaštvo u Beogradu pokušava da se bavi svojom “delatnošću“, odnosno da samostalno vodi pretkrivični i krivični postupak. Sve je manje moguće uticati na odluke ovog tužilaštva.
Iz MUP-a Srbije otišao je direktor Milorad Veljović i veći broj visokopozicioniranih načelnika, koji u policiji imaju svoje ljude na poziciji i interese, koje moraju da štite. Sukobi širih razmera i sa nesagledivim posledicama su u izgledu.
I Uprava za vanredne situacije Beograda je u problemima.
Osnovnu snagu za gašenje požara na teritoriji grada Beograda čini Vatrogasno spasilačka brigada Beograd, kao jedinstvena teritorijalna vatrogasno spasilačka jedinica za svih 17 opština. Vatrogasne stanice kao delovi jedinstvene jedinice formirani su na opštinama užeg gradskog područja (Zvezdara, Voždovac, Košutnjak, Zemun, Batajnica, Surčin. Borča Rakovica selo i Železnik), kao i na teritorijama opština Obrenovac, Mladenovac, Lazarevac, Grocka, Barajevo i Sopot. Za gašenje požara na plovnim objektima i objektima u priobalju koristi se brod „Vatrogasac“.
Prosečno vreme stizanja ekipa na mesto intervencije je 8 minuta i 10 sekundi. Prosečno vreme stizanja na lice mesta je neznatno povećano zbog blagog povećanja broja intervencija na otvorenom prostoru i na nepristupačnim terenima. Sa realizacijom izgradnje većeg broja vatrogasnih stanica širom teritorije grada Beograda, očekujemo da se prosečno vreme stizanja na lice mesta smanji na oko 5 minuta.
Zakrčenje saobraćajnica je osnovni faktor koji značajno utiče na vreme stizanja. Taj problem bi se mogao rešiti, formiranjem stanica na pojedinim područjima grada (Novi Beograd, Savski venac, Stari grad, Kaluđerica ili Vinča, Mirijevo, itd.). Inicijativa koja je pokrenuta za rešavanje pitanja gradnje vatrogasnih stanica na teritoriji grada Beograda je delom i donela rezultate.
Sa predstavnicima grada Beograda postignut je dogovor oko odabira lokacije i izgradnje male vatrogasne stanice na području Novog Beograda u neposrednoj blizini prodajnog marketa „Tempo“.
Skupština grada Beograda je usvojila plan mreža Vatrogasno spasilačkih jedinica na teritoriji grada Beograda. Upravi za vanredne situacije u Beogradu odobrene su nove 22 lokacije za izgradnju vatrogasnih jedinica.
Nagrada „Svetislav Stojanović“ deli se u januaru ili februaru za prošlu godinu. Nagrada je za požrtvovanost u spašavanju od požara. Načelnik Uprave za vanredne situacije Beograda za nagradu je predložila samu sebe – Sanja Žigić Vuksanović za 2012. Nagrada je 300 hiljada dinara. Trebalo joj je da renovira stan te godine, ali su se pobunili vatrogasci. Onda je te godine nikom nisu dodelili. Obično se predlažu vatrogasci iz DVD ili profesionalni vatrogasci.
Za izlazak na lice mesta, kada je u pitanju požar ili veća nesreća i katastrofa, vatrogasci imaju manje od jednog minuta iz prostorija VB. U kamionu nemaju uslove za presvlačenje ni dok se nalaze u službenim prostorijama. Na dežurstvu nose radnu uniformu (to je zaštitna uniforma za gašenje šumskih požara i malo je tanja od drugih uniformi), a onda oblače preko nje zaštitnu uniformu (to je univerzalna, za sve uslove gašenja požara, i deblja je). Kad preko radne obuku zaštitnu, a to se dešava u 90 odsto slučajeva, vatrogasci koji idu na intervenciju imaju ograničenu pokretljivost.
Član orkestra Lepe Brene, primljen je 2015. godine u Vatrogasno spasilačku brigadu Beograd, primljen je na posao kao pripravnik u 45 godini! Sada vozi komandanta VSB Radeta Miloševića!
Za vreme ministarske konferencije OEBS-a pravljeni su spiskovi radnika Sektora za vanredne situacije i spašavanje, koji će učestvovati neposredno u obezbeđenju tog skupa u Kombank Areni. Tu proveru su vršili pripadnici BIA i mnogi od proverenih nisu dobili akreditaciju i nisu učestvovali na skupu OEBS-a, ali je zato neposredno posle toga unapređen u načelnika u civilnoj zaštiti L. Maksimović, zvani Maksa, mada je imao negativnu proveru od BIA.
Uslov za rad u Sektoru za vanredne situacije i spašavanje je da mora da ima odsluženu vojsku, zbog te činjenice rok za prijem u MUP – Sektor je pomeren sa 26 na 30 godina. Međutim, primaju lica i od 45 i 50 godina.
Sin načelnika Uprave granične policije primljen je VSB, ali je toliko fizički slabašan da čak prilikom zaduženja osnovne opreme vatrogasca nije mogao da je ponese u kutiji, već mu je morao pomoći komadant bataljona. Kolege su se opravdao pobunile, da sa takvim ne mogu otići na intervenciju.. Prebačen je u centralu Sektora za vanredne situacije, da radi na portirnici.
Sekretarica komandanta VSB ima rešenje za vatrogasca i komadant je svakog meseca nagrađuje varijabilom od 20 odsto. Te pare se troše za kabinet komandanta. Drugi vatrogasci dobijaju nagradu, pa u dogovoru i njima uzimaju tu nagradu za potrebe kabineta. Ima vatrogasaca koji imaju iskustva u građevinskim poslovima i moleraju. Oni ne idu na intervencije, ali obavezno, svakog meseca dobijaju nagradu jer kreče, vrše građevinske radove rukovodstvu VSB i drugim rukovodiocima MUP-a…Zbog ovoga vatrogasci koji spašavaju lica iz požara, i koji se nalaze u naletnom vodu, koji su izloženi neposrednoj opasnosti, ne mogu biti nagrađivani. Svi se primaju preko državnog sekretara Milosava Miličkovića.
A 1. Bušni šlemovi
Posle svih promena u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj agenciji bezbednosna situacija u Srbiji je postala katastrofalna.
I. Milanović
Nakon nedavne nabavke šlemova i zaštitnih prsluka namenjenih jedinici Žandarmerije u kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu, pomenuta oprema je 8. juna 2016. u magacinu „Ateks“-a u MUP-u na testiranje predata preduzeću „Best – As 7″ iz Beograda, čiji je zakonski zastupnik Vukica Stanisavljević.
Pošto u tom trenutku državna laboratorija za testiranje naoružanja i vojne opreme nije bila u funkciji, „Best – As 7″, koji sam nema potrebnu akreditaciju za bavljenje ovim poslom, odlučio je da pomenutu opremu testira u Hrvatskoj. Organizator celog posla bio je Šefket Demirovski, koji živi u Skoplju, u ulici Džona Kenedija, u naselju za koje se smatra da je sedište albanske iredente u Makedoniji. Demirovski je poznat i po svojim kontaktima sa vlastima samoproglašene republike Kosovo. Njemu je u pomenutom poslu testiranja pomagao Dejan Avramović.
Demirovski je avionom stigao u Beograd 23. maja 2016. i to isključivo kako bi organizovao preuzimanje i prebacivanje opreme u Hrvatsku.
Protivno Pravilniku o testiranju, prebacivanje opreme u inostranstvo nisu nadgledale naše bezbednosne službe, niti je samom činu testiranja prisustvovao pripadnik jedinice čija je oprema u pitanju. Demirovski se pobrinuo da mu niko ne smeta.
Prilikom balističkog testiranja zrno je probilo jedan šlem. Da bi to zataškao Demirovski isti predaje Vojinu V. (puno ime poznato redakciji) sa nalogom da ga popravi kako se ne bi videlo probijanje koje je života moglo da košta eventualnog nosioca.
U izveštaju za MUP Srbije, koji je izdala firma koja je vršila testiranje, stoji da je oprema u ispravnom stanju i da je otporna na sve metke. U posebnom izveštaju koji je sastavio za svoje albanske kolege, Demirovski, međutim, navodi koji tip zrna i pod kojim uslovima može da probije šlem.
Pošto jedinica žandarmerije nije bila obaveštena o vremenu i mestu testiranja, njeni pripadnici nisu mogli da istome prisustvuju i da se svojim očima uvere u stepen pouzdanosti šlemova. Da su ih preuzeli ovakve kakvi su, rizikovali bi da ih ubije protivnik sa druge strane demarkacione linije koji je bio upoznat sa njihovom slabom tačkom.
Prilikom predaje zaštitne balističke opreme u Beogradu, nečijom greškom je predat i spisak korisnika, odnosno pripadnika pomenute žandarmerijske jedinice. Takođe su nečijom greškom na testiranje poslati pancirni prsluci zajedno sa tekstilnim delom, koji se inače za ovakve prilike skida, a na kome su ispisani ime, prezime i čin nosioca opreme.
Demirovski i njegovi albanski saradnici došli su tako u posed kompletnog spiska pripadnika žandarmerijske jedinice koja obezbeđuje kopnenu zonu prema samoproklamovanoj državi Kosovo i to zajedno sa saznanjima ko je na kom položaju u jedinici.
Kada je potpukovnik Jovanović iz pomenute jedinice tražio da se tekstilni deo opreme vrati, ispostavilo se da niko ne zna adresu na kojoj se prsluci nalaze, pa je opet angažovan Vojin V. da bi iste našao i predao Žandarmeriji.
O svim ovim problemima i bezbednosnim propustima niko u MUP-u niti BIA-i nije ništa znao, a tako bi ostalo do danas da nije stigla prijava spolja, koja je alarmirala nadležne. U pomenutom dopisu detaljno je opisano ne samo kako je oprema predata, već i kako je, na koji način i gde popravljen prostreljeni šlem da bi se zamaskirala rupa. Ništa od ovoga nadležni iz bezbednosnih službi nisu saznali operativnim radom.“
http://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=366&cl=22
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ако је страдање у Србреници геноцид, како може да се дефинише страдање великог боја људи након бацања две атомске бомбе на Јапан, ако број жртава премашује најмање дупло у односу на Сребреницу како то да страдање тих Јапнаца није геноцид ? Који је број жртава потребан да би се дошло до геноцида ? Или је у питању када Срби или Руси нешто урде стицајем околности то се назива злошином односно геноцидом , акада то ураде Западне земље то је „колетарална штета“ !?
Свиђа ми сеСвиђа ми се