Романописац Биљана Поповић написала је на свом фејсбук профилу причу коју преносимо, као реаговање на трагични смртни случај човека који је продавао лубенице на Видиковачкој пијаци…

***

Кад смо били мали лубенице су биле тамно зелене и куповале су се предвече, кад захладни. Очеви их вуку у цегерима Неимаром, загледају улов оног другог, размишљају да ли су довољно куцкали, гребали кору и њушкали врежу. На столу је мушема и тацна која се данас зове послужавник. Нож као јатаган. Пуца кора, мрак пада, цури онај сок низ подлактице, цури за врат, лето је, око стола и комшилук који је приложио дињу, кукурузи се кувају у веш-лонцу, пева неко из дворишне куће с друге стране улице, нема ничег осим оне пуцкетаве радости да си млад, леп и поцрнео од летњег сунца.

Срце од лубенице оставиш за крај. Оно около једеш зубима и баш те брига ко те види. Пијеш воду после кукуруза, а дињу пошећериш белим кристал шећером.

Онда одрастеш. Много одрастеш, удаш се и ожениш у младости како приличи. Родиш децу и она одрасту, па постану своји људи. Пошто си у одрастању заборавио да је и васпитање део истог, јер си ратовао, шверцовао, мучио се можда, хватао везе, кукао и за тобом кукали, ниси с времена на време подсећао децу на оно срце од лубенице које се задње поједе, јер је најслађе. Ни на шверцовани румунски бензин да би их возио на тренинг или код бабе ниси их подсетио. Ни на гепек пун хране из Мађарске и цариника коме уваљујеш кобасице да те пусти ниси их подсетио. Ни на сељанку на чијем су нелегално продаваном сиру одрасли ниси, јер ниси могао да им купујеш ементалер. Ни на кришом тутнут пакет у дно аутобуског гепека ниси. На црвену новчаницу којом си подмитио шофера да га прими ниси.

Па нека и ниси. Лубенице сад више нису зелене. Нема више белог кристал шећера на дињама. Нико не пева, сви гледају Пинк који им пева. Бензин не купујеш, јер немаш где да одеш – већ си стигао, одавно. Пакете чекаш ти и надаш им се, јер су деца одрасла и раде. Нису, Богу хвала, цинични нерадници.

Само, исписниче….прогањаће те оно срце од лубенице једном кад и твоје буде крхко, јадно, само и престарело, јер ти је дете јуче, онако како си га ти научио и васпитао, појело једно људско. Уз дубоко жаљење.

Погни главу, родни граде.

„Курир, 29.06
БЕОГРАД – Комунална полиција Града Београда изражава жаљење због несрећног случаја који се данас догодио на Видиковачкој пијаци, приликом обављања редовног посла у контроли комуналног реда, када је особи које је нелегално продавала нагло позлило, након чега еј позвана Хитна помоћ која је покушала реанимацију, али безуспешно.

Претходно су припадници Комуналне полиције затражили асистенцију МУП, јер је то лице одбило да се легитимише, наводи се у саопштењу.

Иако Комунална полиција у свом поступању није прекорачила мере из своје надлежности, изражава дубоко жаљење због несрећног случаја и упућује саучешће породици настрадалог човека, наводи се у саопштењу.“

———–

ПОВЕЗАНО:

*КРИВИ КОМУНАЛЦЕ ЗА СМРТ МУЖА – „Малтретирали су га док није умро!“

*Александар Бећић: Срам вас, бре, било!

—————

30.6.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић