Љубиша Марковић

“Ви сте поверовали у демократију јер сте изгубили веру у правду и истину; када бисте веровали у објективно постојање правде и истине морали бисте управо правду и истину ставити изнад воље народа и њима потчинити вољу народа.“
О демократији, Философија неједнакости, Н Берђајев

Не могу а да не повучем паралелу између грчког реферундума и сада британског. По речима европских моћника (еурократа), да се закључити да је британски легалан и легитиман, а против грчког су били сви. Џентлменски, нема шта. Мене само занима, да ли ће британци дефинитивно отићи или ће то бити нека варијанта изневеривања воље грађана? Ако буде та варијанта, онда ће енглези на ивици жилета издејствовати још веће привилегије у ЕУ. Свакако, биће занимљиво. Чак занимљивије од изневеривања грчког народа, које је Ципрас продао за нула драхме. Односно, Ципрас је грчки референдум поклонио ЕУропљанима зашта, он зна.

Бирократе, технократе и еурократе су постали окамењено зло, које пије крв здравог човека, народа,…, и тога је већина свесна. Зато и такво гласање на референдумима. Занимљиво је да сада постоји страх људи од политичара типа: Трамп, Ле Пен, Грило, Хофер, Борис Џонсон, Фараж, у тој мери, да су рађи да прихвате еурократе него тај тип политичара. Тзв. “main stream“ медији напумпавају сцену катастрофичним сценаријима и повећавају хаос. Онда је све могуће и све пролази.

Интересантно је да на домаћој политичкој сцени већина наших политичара, аналитичара, странки, удружења, НВО-а, јавних радника, медија,…, лије крокодилске сузе за могућим одласком Британаца из ЕУ. Где им беху те сузе када КиМ поклањасмо? – Када је Слободан Милошевић Книнску Крајину жртвовао и РС на жртвеник предао? Очигледно је да за србски народ суза нема.

Нема кризне седнице владе због притиска тих истих Британаца на РС и постепено одузимање свих могућих прерогатива самосталности србског народа у БиХ, али зато имамо кризну седницу владе због могућег одласка британаца из ЕУ. Нема кризне седнице владе због неконституисања заједнице србских општина на КиМ али имамо због Брегзита! Нема кризне седнице владе због Војводине али имамо због резултата британског референдума! Немамо кризну седницу владе због отворених турских и већине околних држава, аспирација на наш суверенитет и државни интегритет али имамо због Британаца. Где су сузе тзв. србске елите за наш народ и државу? Вуче, Чедо, Чанку, Динкићу, Лабусу, Вучићу, Тадићу, Пајтићу,.., где је србски народ у вашим скученим визирима? Да ли сте сви ви набројани, народни непријатељи, издајници, лопови, шпијуни или само блентави расточници србства?

Грдно се варају они који мисле да ће се сада смањити притисак на нас, не, усложниће се. У таквим условима се зна са паметним политичарима и истинским родољубима пуно тога постићи, вештим лавирањем. Наше лавирање у условима велике источне кризе у 20-ом веку је сјајан пример како немогуће учинити могућим. У оваквим временима се стварају услови за најбезболније остварење националних интереса малих народа и држава. Само треба имати ваљану елиту да се то оствари.

На жалост, србским политичарима је битнија судбина ЕУ од судбине сопственог народа. Али тако је то када већина играча и све безбедносно-обавештајне агенције на балкану имају једног шефа. Александар Вучић као шеф-координатор србских то одлично зна, зна ко му је шеф. Александру Вучићу би морао бити шеф србски народ, по дефиницији његове функције, али није! Шеф му је исти као Колинди, Хашиму, Рами или Милу. И заправо је смешно када дође до `препуцавања` међу слугама, биће да је то борба за наклоност шефу или за унутрашњу популистичку (зло)употребу. А шеф као и сваки шеф, баци им коску , па на глодање. Е сада замислимо те вајне слуге када се врате кући, и када се они осете шефовима, јао нама. Једина права борба је на унутрашњој политичкој арени, једни за наклоност шефа други да је не изгубе. На жалост, свима њима је страни шеф а не народ који их тобож бира. Има један специјалитет, који их већину одликује: воле ови наши никоговићи да користе стране изразе и речи, посебно берзанске: »long term, short term, bid, spreed,…«. Ваљда користећи те изразе мисле да су важни, да их народ мање разуме. И заиста, народ их не разуме.

Домаћи безбедносни контролори наших живота и наше стварности, сада избезумљено (као муве без главе) пропитавају своје менторе шта и како даље. Страх је велики, урушава им се прича на основу које већ две деценије продају маглу србском народу. Магла је наметнута као императив нашег постојања, будућности! Мантра, која се у сублимном лудилу понавља до избезумљења, не би ли некако ушли у транс. Јер, прочиташе негде, да када народ уђе у транс онда хлеба не иште. Мешање магле је постало вештина пар екселанс, као некада кумровачка школа, јача од академије. А ми би и даље да нам разни трговчевићи и клеопатре, за задње паре и труња живота, будућност предсказују. Јавља нам се ЕУ, прстен се врти у круг а Трговчевић (А.В.) се тресе. Народ у екстази не пита за цену. А цена је драга браћо и сестре све!

Љубиша Марковић, СНП Корак Србије

————

26.6.2016. за ФБР приредила Биљана Диковић