Беочинска фабрика цемента Лафарж продала је парцелу на којој се налази једно од најлепших фрушкогорских језера, Бешеновачко језеро, познатије као језеро Бели камен.

Како су за 021.rs потврдили из компаније Лафарж, површински коп кречњака „Бели камен“ код Бешенова, фабрика цемента у Беочину не користи од 1996, када је производња на овом копу обустављена. „Како земљиште на ком се налази и језеро фактички нисмо користили годинама уназад, па смо као власници земљишта, донели одлуку да га продамо„.

Компанија Лафарж је иначе преузела Беочинску фабрику цемента 2002. године, након обустављања производње на овом копу, а како се ова компанија бави производњом цемента, кречњачки коп, који је у међувремену постао вештачко језеро, није више био потребан овој компанији. Према њиховим речима „сагласно уговору којим су пренели право својине на купца, Лафарж је у обавези да заврши техничку и биолошку рекултивацију овог копа, у складу са пројектом рехабилитације. Овај посао је у току и одвијаће се у наредних 10 година, у ком периоду коп неће променити намену“, пише у одговору који смо добили.

Према сазнањима до којих је дошао 021.rs, парцела на којој се налази Бешеновачко језеро продато је извесном Драгану С. из Београда.

Према важећим законима, вода као ресурс не може бити приватно власништво, већ то може бити само парцела на којој се вода налази. Међутим, према речима покрајинског секретара за заштиту животне средине Слободана Пузовића, ситуације као што је ова, где су језера настала акумулацијом воде, нејасне су и подложне манипулацији.

„Јесте ситуација мало нејасна, јер људи купују парцеле где већ постоје акумулациона језера или се ту касније направи језеро вештачким путем. Чињеница јесте да сама вода не може бити приватизована али само земљиште може, па самим тим тај приватник може и да огради своју парцелу и другима забрани приступ језеру које није његово власништво“, објаснио је он и потврдио да сличних примера има свугде по Србији па и на Фрушкој гори.

На Фрушкој гори се иначе налази 16 вештачких језера, а неколико њих већ је доживело судбину Бешеновачког, па је тако на пример Павловачко језеро код Руме купио бизнисмен Миодраг Костић, док језеро Мохарач код Ердевика има чак два приватна власника, који воду језера деле на пола. Ово су само неки од примера.

Информација да је још једно фрушкогорско језеро продато приватном власнику наишло је за бурне реакције и невладиног сектора, па је тако Никола Арежина, председник Удружења „Фрушкаћ“ за наш портал рекао како држава без икакве контроле дозвољава продају природних богатстава.

„Изненађени смо одлуком Лафаржа да без обавештења грађанима или држави, некоме прода ово језеро, будући да је оно већ препознато као бисер Фрушке горе и стога се не тиче само те компаније и новог власника, него свих нас. Занима нас као удружење грађана, а верујем и читаву јавност, због чега нестају бисери Фрушке горе, какви су планови за њихову даљу екплоатацију и како у оваквом окружењу развијати фрушкогорски туризам“, пита се он.

Лединачко језеро се поново пуни

Још једно фрушкогорско језеро које је било једно од најлепших и омиљених језера на мапи туриста је и Лединачко језеро, настало акумулацијом воде у каменолому током NATO бомбардовања 1999. Дуго је било предмет расправе у којој је учествовало више страна: месна заједница Лединаца, Град Нови Сад, рударско предузеће Алас из Раковца и јавно предузеће Национални парк Фрушка гора.

Од 2001. до 2006, оно је било мало туристичко одмаралиште. Међутим, јуна 2006. одрон са литица је повредио неколико пливача, а јавни приступ језеру је био забрањен. Језеро је испражњено током лета 2009. и у тај пројекат уложене су вишемилионске цифре. Најављено је да ће се Лединачко језеро рекултивисати након што Алас заврши са радовима, али се то до сада није догодило. Пројекат је у међувремену оспорен, а рок за рекултивацију је истекао још 2012. године. Више о томе можете прочитати ОВДЕ.

Тренутно изгледа да је сав тај новац бачен јер се испражњени коп поново пуни водом, а туристима и љубитељима природе како време пролази остаје све мање фрушкогорских језера у којима могу да уживају.

Аутор: Гордана Ћосић, Фото: Fruskac.net
Извор: 021.rs

————

3.6.2016. за ФБР приредила Биљана Диковић