фото: Еколошки покрет Новог Сада

Поштовани читаоци, преносимо текст протеста Бранке Милић, који смо добили путем електронске поште од Еколошког покрета Новог Сада.

Манастир Светог Архангела Михаила познат као ваљевска Грачаница данас…

***

ЈА, БРАНКА МИЛИЋ ИЗ НОВОГ САДА, ПРИМОРАНА САМ НА ОВАЈ ЛИЧНИ ПРОТЕСТ ПРЕД ЗГРАДОМ КОЈА СИМБОЛИЗУЈЕ ПРАВОСУЂЕ У НОВОМ САДУ ЗАТО ШТО:

1. Начело да се ПРАВДА са ПРАВОМ УСТАНОВЉАВА, НЕ ВАЖИ ЗА ЗНАЧАЈАН БРОЈ СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА У СРБИЈИ, ПОСЕБНО  У ОВОЈ ЗГРАДИ !
2. САМО У СРБИЈИ И ОВОЈ ЗГРАДИ НЕ ВАЖИ НАЧЕЛО ДА САМА КРИТИКА И КОМЕНТАРИСАЊЕ ТЕКУЋИХ КРИВИЧНИХ ПРЕДМЕТА НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ КРШЕЊЕ БИЛО КАКВИХ ПРАВИЛА или ПРИНЦИПА ДЕМОКРАТСКИХ ДРУШТАВА.

Међутим, у Србији је могуће и дозвољено:

• да извршни органи поступају на незаконит начин мешајући се у рад судова и тужилаштава како су то чинили државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен и министарка правде Снежана Лукић Маловић који су својим циркуларним писмима и препорукама тражили опструкцију радно-правних спорова у којима су радници успели против својих послодаваца,
• да извршни органи поступају противно судској одлуци, кao РФ ПИО и Министарство финансија, кoji кao држава у држави, по свом нахођењу и унутар сопствених интереса, тумаче и спроводе судске одлуке не делујући правовремено у складу са својим законом прописаним надлежностима.

У србском правосуђу и  у овој згради су још увек могући и дозвољени монтирани судски поступци у којима се за потребе и интерес грађевинске мафије доноси судска одлука на подлози КД фалсификовања исправе која, тако накарадна, неморална и незаконита, готово седам година производи правно дејство вољом и поступањем ОЈТ у Н.Саду.

Пример за наведену оцену стања у правосуђу је и случај, како се то чини у селу Тубравић, код Ваљева, где је евидентно да је Душан Михајловић, бивши министар полиције и дружина му, јачи од државе Србије и преко 33.000 њених грађана потписника петиције којом се тражи ревизија непотребног и антитехничког пројекта изградње бране и акумулације Ровни код Ваљева, од одлука  Владе Србије и правоснажне и извршне пресуде, те вандалски и нецивилизацијски прво прекопаше, а затим потопише гробове наших ослободилаца из балканских ратова и Првог свеског рата и манастир Ваљевску Грачаницу из доба Немањића, који је под заштитом Р.Србије одлуком Владе.

Опструишући, те пресуђујући и доносећи јавнотужилачке одлуке, не по Уставу и закону, већ по накарадној судској пракси и препорукама тајкуна и пресуђених криминалаца, значајан број судија  и тужиоца у Србији, као и у овој згради, сматрам лично одговорним за њихове незаконите и неморалне судске и јавнотужилачке одлуке и мишљења изнета током њиховог рада у својству судије и тужиоца.

Није зато чудо што многобројне странке у поступку, оштећени грађани и владини званичници, захтевају личну одговорност за судије и тужиоце, њихове одлуке и мишљење – ШТО ЈЕ У ПРАВНОЈ ДРЖАВИ, ШТО СРБИЈА СВАКАКО НИЈЕ, ПРОТИВНО ПРИНЦИПУ ВЛАДАВИНЕ ПРАВА. Међутим, како се одговорност значајног броја судија и тужилаца реализовала кроз њихове незаконите, неморалне и инструисане одлуке, неретко донете у монтираним судским поступцима, НУЖНО ЈЕ И НЕОПХОДНО У СРБИЈИ ЗАХТЕВАТИ личну одговорност за судије и тужиоце, њихове одлуке и мишљење.

Као пример злоупотребе суда, судијске функције, тужилаштва , тужиоца и њихових заменика, наводим судију Бранку Маљковић која је донела правоснажну и извршну пресуду на основу кривичног дела фалсификовања  исправа за потребе и интерес грађевинске мафије у Н.Саду иако је предлогом за умешача правовремено обавештена да то не чини, или онај у коме судија Тамаш Ђура из оставинске масе утврђене Решењем суда, избацује трофејни пиштољ који је у међувремену нестао у МУП-у у Н.САДУ. По мом субјективном  мишљењу, још монструознија је одлука судије Пап Боривоја који кажњава Николу Алексића, директора Еколошког покрета Новог Сада, на основу доказано измонтиране изјаве подносиоца приватне кривичне тужбе. Лично сматрамо, да није само судија Пап Боривој подлегао налогу организованог криминала што показује и одлука Апелационог суда коју такву криминалну пресуду потврђује. Судија Бранислава Дебељачки неосновано и незаконито по други пут потписује налог полицији да се приведе Никола Алексић, директор Еколошког покрета  Н.Сада у циљу нарушавања његовог угледа и умањења тежине његове критике због геноцида који се јавно спроводи над становништвом Србије.

Неминовно се намеће питање, у чију службу су се ставила надлежна тужилаштва у Н.Саду када својим јавнотужилачким одлукама  не препознају обележја КД у незаконитом отуђењу имовине Србије у Хрватској; незаконитом отказу; у доношењу правоснажне и извршне пресуде на подлози фалсификованог признања тужбеног захтева………….. таквих одлука је мали милион у овом суду и тужилаштву.

Да има и часних судија говори пример двоје судија, чија имена не наводим да их не би угрозила јавном похвалом пред криминализованим судом, који су уместо надлежних тужилаштава препознали незаконитости и КД или двоје судија који су одбили да суде Николи Алексићу, директору Еколошког покрета по налогу организованог криминала!

ИМА ЛИ ВЕЋЕ СРАМОТЕ ЗА ПРАВОСУЂЕ И САМУ ДРЖАВУ КАДА ГРАЂАНИ ПОДНОСЕ КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ПРОТИВ СУДИЈА И ЈАВНИХ ТУЖИЛАЦА ЗБОГ СПРЕГЕ СА ОРГАНИЗОВАНИМ КРИМИНАЛОМ!?

ЗАТО ЈАВНО ЗАХТЕВАМ ОД МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ И ВИСОКОГ САВЕТА ПРАВОСУЂА, ХИТНО ПРЕДУЗИМАЊЕ ОДГОВАРАЈУЋИХ МЕРА У ПРАВОСУЂУ СРБИЈЕ, ПОСЕБНО У НОВОМ САДУ, ПРЕ НЕГО ШТО ГРАЂАНИ ПОЧНУ САМИ ДА ДЕЛЕ ПРАВО И ПРАВДУ, ЈЕР СЕ НАД НАМА УПРАЖЊАВА ВИШЕДЕЦЕНИЈСКО ПРАВНО И СВАКО ДРУГО НАСИЉЕ.

У прилог овоме што рекох, говоре  поражавајући статистички подаци из годишњег извештаја Европског суда за људска права, где је Србија  по броју алоцираних предмета пондерисаних бројем становника, постигла неславан рекорд: прво место међу земљама чланицама Савета Европе.

У прилог овоме што рекох, говори и Декларација о реформи правосуђа у Србији у 6 тачака из априла месеца 2010, коју је усвојио Консултативни савет европских судија, тело Савета Европе, а којом се поред изношења озбиљних примедби на рачун (ре)избора судија, предлажу и мере које треба предузети да би се ублажили ефекти реформе правосуђа спроведене на начин на који је спроведена. Једноставно речено, разрешење судија под плаштом онога што је названо „општим избором“ не пије воду. Осим тога, није остварен основни циљ Стратегије реформе правосуђа усвојене 2006 године, због начина на који је извршен ре-избор судија. Тај циљ је био наводно да се „врати поверење јавности у правосудни систем Републике Србије“- Како ствари сада стоје, изгледа да разлога за забринутост и те како имамо, ЈЕР ЈЕ ПОВЕРЕЊЕ У ПРАВОСУЂЕ ПОТПУНО НЕСТАЛО!

Са тим у вези треба рећи да су дана 29. октобра 2010. на заједничкој конференцији за медије,  Друштво судија Србије, Удружење тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије и Европско удружење судија и тужилаца за слободу и демократију МЕДЕЛ, коначно представили дуго тражена писма високих званичника ЕУ, од 16 марта 2010 и 27 јула 2010 године, упућена високим српским званичницима, а у којима су изнете бројне неправилности везане нарочито за (ре)избор судија и тужилаца, као и о начину на који исте треба да буду уклоњене.

22 децембра 2011 ЕUObserver је објавио да је у јавност процурео извештај из августа месеца 2011, у којем је ревизија (ре)избора судија и тужилаца лоше оцењена. Према сазнањима ЕUObserverа, прича се да постоји и извештај из новембра месеца 2011, у којем су оцене још горе него у претходном извештају.

Нама, који смо оштећени радом и одлукама корумпираних судија и тужилаца и који пажљиво пратимо дешавања у правосуђу као слику стања у Србији, одавно је јасно да реформа судства није обезбедила услове да судство буде независно, одговорно и некорумпирано, као и да грађани у судство и тужилаштво, какво је сада и дуги низ година уназад, не могу да имају поверење. Европска комисија и ОЕБС канцеларија у Београду, који су прогледали кроз прсте неуспелу реформу правосуђа сада изгледа предлажу промену Устава Републике Србије, а како би се наводно, све примедбе Венецијанске комисије, нарочито у делу који се односи на правосуђе, у потпуности уважиле и тиме, највишим правним актом, обезбедила независност правосуђа и створиле наводно солидне основе за владавину права.

Обзиром да је Србија окупирана од НАТО ЧИЗМЕ ВОЉОМ И ПОСТУПАЊЕМ ЗАПАДА, ВЕЛЕИЗДАЈНИКА КОЈИ ВРШЕ ФУНКЦИЈУ ВЛАСТИ И ТЗВ. УСТАВНОГ СУДА КОЈИ НЕ САНКЦИОНИШЕ ЊИХОВЕ ОДЛУКЕ, обзиром  да се спрема промена преамбуле Устава Србије везано за Косово и Метохију којом променом Устава би се и формално-правно овај део Србије коначно ампутирао по музичкој жељи Запада, лично сумњам у искрене намере оних који су вршили надзор над реформом правосуђа у Србији.

У којој мери су одговорни за реформу реформе правосуђа спремни или неспремни да прихвате европске стандарде, може се видети по стању у СРБСКОМ правосуђу, где је могуће и дозвољено да се јавнотужилачке одлуке не доносе ни након три и по године, као у случају ОЈТ по Наташи Грујић и Лобода Тамари, где надлежна тужилаштва не препознају обележја кривичних дела чак и када су она више него очигледна као у случају Горана Јовића, Миољуба Бабића, Гордане Поповић, Мирјане Пековић  и др.

ДАЛЕКО ЈЕ СРБИЈА ОД ВЛАДАВИНЕ ПРАВА ДОКЛЕ ГОД ЈЕ ПРАВОСУЂЕ ПОД НАДЗОРОМ И У ФУНКЦИЈИ ПОЛИТИЧКИХ ПАРТИЈА , МАФИЈЕ И ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА.

У интересу  промовисања правде,  владавине права и поверења у судски систем, тужиоце и судије у Р.Србији, ЈА, БРАНКА МИЛИЋ, ЗАХТЕВАМ  ОД МИНИСТРА ПРАВДЕ У ВЛАДИ Р.СРБИЈЕ,  ВИСОКОГ САВЕТА ПРАВОСУЂА, ДРЖАВНОГ ВЕЋА ТУЖИЛАЦА, ДА У СКЛАДУ СА СВОЈИМ НАДЛЕЖНОСТИМА И ДУЖНОСТИМА ИЗВРШЕ НАДЗОР НАД РАДОМ СУДОВА И ТУЖИЛАШТАВА У НОВОМ САДУ, БЕОГРАДУ И ВАЉЕВУ У СЛУЧАЈЕВИМА ЗБОГ КОЈИХ САМ ИМ СЕ ОБРАТИЛА.

ПОЗИВАМ МИНИСТРА ПРАВДЕ У ВЛАДИ Р.СРБИЈЕ И ВИСОКИ САВЕТ ПРАВОСУЂА, ДА У СКЛАДУ СА  СВОЈИМ НАДЛЕЖНОСТИМА И ДУЖНОСТИМА ИЗВРШИ НАДЗОР НАД РАДОМ СУДА И У СЛУЧАЈУ НИКОЛЕ АЛЕКСИЋА, ДИРЕКТОРА ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА КОГА ОВАЈ СУД НА КРИМИНАЛАН НАЧИН ПРОГОНИ И МАЛТРЕТИРА, САМО ДА БИ СЕ УЋУТКАО ГЛАС ИСТИНЕ О ГЕНОЦИДУ КОЈИ СЕ СВАКОДНЕВНО ВРШИ НАД СТАНОВНИШТВОМ СРБИЈЕ ИЗ ВАЗДУХА, ВОДЕ И ТАЊИРА!!!

АКО СЕ ОВА ТИРАНИЈА ПРАВОСУЂА У СРБИЈИ И НОВОМ САДУ ПОД ХИТНО НЕ ЗАУСТАВИ, А ИМЕНОВАНЕ СУДИЈЕ И ТУЖИОЦИ НЕ ОДСТРАНЕ ИЗ ПРАВОСУЂА, О ОВОМ КРИМИНАЛУ У ПРАВОСУЂУ ЋЕ БИТИ ОБАВЕШТЕНИ САВЕТ ЕВРОПЕ, ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ И МАЈКЛ ДЕВЕНПОРТ КАО ИЗВЕСТИЛАЦ ТОГ ИСТОГ ПАРЛАМЕНТА О СТАЊУ У ПРАВОСУЂУ СРБИЈЕ!

Бранка Милић

Нови Сад, Веселина Маслеше 38

У Н.Саду, 23.05.2016.

———-

ПОВЕЗАНО:

*ОДБРАНА ВАЉЕВСКЕ ГРАЧАНИЦЕ: На Трибини у Ваљеву СТРУКА И НАУКА НОКАУТИРАЛА локално политичарење – АПСОЛУТНО НЕПОТРЕБНА И ШТЕТНА АКУМУЛАЦИЈА „Стубо – Ровни“

————–

23. 5. 2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић