Избеглице извор зараде домаћина

Одлука донета прошлог лета да свој хостел у финој берлинској четврти Груневалд понуде за смештај 40 малолетних избеглица током зиме омогућила је бившем брачном, а сада само пословном пару Нил и Гилнур Надарахај да баци поглед у „понор социјалне и избегличке индустрије“, како они то данас називају. Њихов еколошки хостел, основан 1999. као први у Берлину, годинама је омиљено станиште многих младих из целог света који са ранцима на леђима желе да обиђу планету.

На зиду виси карта света са рупама од чиода које показују много посетилаца из Енглеске, Ирске, Шпаније, САД, Аустралије… Последњи гости су из Сирије, а и мапа Авганистана је потпуно избушена.
Власници хостела, и сами мигрантског порекла, за „Тагесшпигел“ испричали су шта се дешава са новцем пореских обвезника. Нил је рођен у Москви (мајка Рускиња, а отац из Шри Ланке), њени родитељи су Турци, па су мислили да ће бити лакше да разумеју проблеме избеглица.

Уз то, имали су следећу рачуницу: током зиме цена кревета у хостелу пада на седам-осам евра, у лошијим чак и до три-четири, а издати свих 40 кревета је једноставно немогуће. Чињеница да избеглицама град Берлин даје чекове за смештај у вредности од 50 евра за ноћ, а малолетницима без родитељске пратње чак и 70 евра, покренула је многе хотелијере, па и Надарајахове да им понуде смештај. Новац деле старатељи, сигурносна служба и власник хо(с)тела. Рачуна се у просеку на око 35 евра за ноћ.

– Финансијски гледано, експеримент се скоро исплатио – каже Нил, мада штету која је у међувремену настала још није укалкулисао.

Демолирани су туш кабине и врата, пробушене цистерне, електрично бројило – хостел је тренутно затворен јер мора да се реновира. И поред свега, он се не љути на 40 младића који су били „гости“, већ пре свега на „клупко државних и социјалних служби које су умешане у цео процес и који на избегличкој кризи толико зарађују да немају никакав интерес да ове младе интегришу у друштво“, каже Нил.

Милиони од издавања

Највећи приватни власник избегличких смештаја у Немачкој је European Homecare из Есена, који је надлежан за око 100 центара, у којима је смештено 15.000 азиланата. Још 2013. обрт ове фирме повећан је у односу на 2012. годину за 72 одсто на 16,7 милиона евра, а профит је порастао са 585.000 на више од 1,4 милиона евра.

Годишњи приход до 300.000 евра

На „стану и храни“ имао је и једног очигледно душевно оболелог младића из Алжира, старог око 25 година, мада се представио као 18-годишњак, који је дечаку из Чеченије ножем посекао лице. Било је таквих који су на интернету редовно гледали видео-снимке одсецања глава противницима ИД и другу исламистичку пропаганду.

– На сву срећу, имали смо двојицу припадника приватног обезбеђења који говоре арапски и који су одрадили изванредан посао. У року од четири месеца постали су очинске фигуре за многе од ових младића. Кад су они преко ноћи били ту, није било никаквих проблема – испричали су власници.

Следећи пример је хотел Хам у Белгиш Гладбаху близу Келна, познат по доброј кухињи, где је чест гост био и политичар Волфганг Бозбах. Хотел је издавао собе по 60 евра за једнокреветну, 80 за двокреветну собу. Од априла 2014. власник Хелмут Хам решава да затвори ресторан и прихвати понуду града да хотел изда избеглицама. Између 11 и 16 евра је зарада по избеглици дневно, што за власника хотела значи сигуран годишњи приход од 190.000 до 280.000 евра. То и није нешто нарочито, али је нарочит уговор о закупу који траје десет година!

Ипак, изнајмљивање се не исплати свакоме. Свака покрајина и комуна је различито регулисала ово плаћање, па су разлике значајне. Тако, на пример, у Тирингији један избеглица кошта комуну 5.799 евра, а у другој скоро дупло више – 10.311евра!

————

28. 3. 2016. Б.Божин-ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић