Жртве НАТО злочиначког бомбардовања воза у Грделици, Србија 1999.

Агресија НАТО на СРЈ 1999. године

”Да праштамо – смијемо, да заборавимо – не смијемо”

Нехумано, недопустиво и злонамјерно би било заборавити НАТО ”Милосрђе” које нам је даровано 24.марта 1999. у трајању од 78 дана и које још траје. Тог дана, САД су, без сагласности УН, дакле, уз брутално кршење Међународног ратног права  и без консултације сопственог парламента, ушле у рат. НАТО по први пут напада суверену земљу која није угрожавала ни једну чланицу Алијансе а убијања невиних цивила и катастрофална инфраструктурна разарања назива колатералном штетом под циничним изговором хуманитарне интервенције. У оружаној агресији 25 земаља на СРЈ НАТО је употријебио силу какву до тада свијет није видио. Стратешки циљ НАТО агресије је био да разбије СРЈ и доведе снаге НАТО на простор Косова и Метохије а aлбански сепаратисти створе своју државу на Космету.

Снага удара и разарања закључује се из: око 8.800 ватрених дејстава за ”демократију и људска права”, на преко 4.000 објеката на земљи са око 415.000 пројектила различите врсте са око 22.000 тона убојног терета. Челници НАТО изјављивали су да бомбе нису усмјерене против народа већ против режима Слободана Милошевића. Примјер непревазиђеног лицемјерја и неизлечиве епидемије умобола. На цивиле и цивилне објекте извршено је 1390 ватрених дејстава, а на живу силу и објекте Војске ватрено је дејствовано око 5.000 пута, што укључујуе и ватрена дејства албанских терориста. Непојмљива је безобзирност код употребе осиромашеног уранијума, касетних, термовизијских и графитних бомби али и тепих бомбардовања у непосредној близини насељених мјеста. У рату против СРЈ провјераван је и увјежбаван нови модел вођења рата тј. ваздушно-космичка операција, која замјењује до тада актуелну ваздушно-копнену операцију. Био је то рат у којем је агресор под удар потпуно једнако ставио војне потенцијале, народ и све ресурсе земље, без изузетка. У том агресивном, неправедном, освајачком, асиметричном и крајње неравноправном рату, све је био војни циљ: мостови, објекти, културе, вјере, телевизије, поште, рафинерије, трафостанице, топлане, кинеска амбасада, болнице, школе, куће, штале, фарме, труднице, дјеца, старице… НАТО агресија је отпочела са око 460 авиона и 450 крстарећих ракета да би пред крај агресије (10.јун) нарасле на преко 1000 авиона (увећане за 120%) и преко 1000 крстарећих ракета (увећане за 122%) што непобитно говори о нашој потцијењености од стране стратега НАТО као и о умијећу нашег отпора. Економске посљедице и укупна материјална штета је већа од 100 милијарди долара.

Током НАТО агресије је извршен невиђен ГЕНОЦИД у историји над народом а СРЈ је постала експериментална ратна зона. И то је геноцид са продуженим дејством, који траје до дан данас. Остају и остаће трајне посљедице на здравље будућих генерација људи, који ће у Србији обољевати и умирати од канцерогених обољења и леукемије, због употребе хемијских и биолошких средства која нису дозвољена. Зрачење сада а и у будућности ће производити болест  штитасте жлијезде а поремећај рада штитасте жлијезде одражава се на гојазност, дијабетес, кардиоваскуларне, офталмолошке, неуролошке и друге болести. Материјална разарања су мала у односу на дуготрајно уништавање здравља једне нације. НАТО алијанса је, не штедећи плутонијум, уранијум и фосфор уз погубне ефекте електромагнетних бомби по територијама насељеним Србима (Србија, Црна Гора, БиХ и Хрватска), према анализи више домаћих и страних комисија, допринијела да сваке године умире на десетине хиљада људи. За овај тако видљив геноцид нема ни помена у међународним институцијама а починиоци су снажно вршили медијски и дипломатско-политички притисак да се 2015. године резолуцијом у УН српски народ прогласи геноцидним. Разум и моћ државе Русије су допринијели да Земаљска и Божија правда буду испоштоване. Монструозно НАТО бомбардовање је без сумње убједљиво највећи и истински геноцид на тлу Европе послије II свјетског рата јер ће производити негативне генетске посљедице наредних неколико вјекова. Остаје нада да ће међународне правне и судске институције на ову чињеницу измијенити своје досадашње пасивно понашање. А ако не дође до тога, даће нам увјерљив доказ свог лицемјерја. Примаријус др Рачић из угла стручњака претпоставља да друге болести у српској популацији могу да се појаве прије него малигне болести. Разне генетске модификације могу да се догоде у ланцу ДНК које производи аномалије различитог типа. Нажалост, ове претпоставке се већ потврђују у љекарској пракси која све више региструје код пацијената до сад још непознате болести. Систематским прикупљањем података о тим новим, мутираним болестима градила би се солидна база података за развој медицине али и за судске доказе за неогеноцид. Бачени осиромашени уранијум и бомбрадовање индустријско-хемијских комплекса утицало је на квалитет ваздуха, тла, воде, што је имало, како дугорочно тако и краткорочно негативне посљедице по ланац исхране и екологију. Почињено је невиђено антипланетарно зло у коме мјера злочина није била убити један народ него и онемогућити да се поново роди (стерилитетом, метаболичким поремећајима и раним умирањем).

Питам се да ли постоји иједан народ на свијету који би ово могао и смио заборавити?

Мр Миленко Савов Лаловић

ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ

—————–

24. 3. 2016. eabezbednost.org, за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић