АКТУЕЛНО

ПРЕСУДА У ХАГУ НА ДАН ГОДИШЊИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА СРБИЈЕ: РАДОВАНУ КАРАЏИЋУ 40 ГОДИНА ЗАТВОРА!


© REUTERS/ Jerry Lampen

© REUTERS/ Jerry Lampen

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић осуђен је на јединствену казну затвора од 40 година.

Први председник Републике Српске Радован Караџић осуђен је данас у Хашком трибуналу на 40 година затвора поводом оптужби за ратне злочине у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године.

На ову пресуду и Караџић и тужилаштво Хашког трибунала имају право да уложе жалбу, а до правоснажности пресуде остаће у притвору трибунала.

Хашки трибунал огласио је данас првог председника Републике Српске Радована Караџића кривим за геноцид над муслиманским становништвом у Сребреници, злочине у Сарајеву, узимање талаца и бројне ратне злочине у седам босанских општина.

***

ФБР КОМЕНТАР:
ДАНАС ЈЕ ОВИМА ТРЕБАЛО СУДИТИ У ХАГУ ИЛИ НЕКОМ ДРУГОМ МЕЂУНАРОДНОМ СУДУ ЗА ЗЛОЧИН – ГЕНОЦИДА НАД СРБСКИМ НАРОДОМ
12717868_205922536442966_8029918410573937955_n

***

Из минута у минут: Изрицање пресуде првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу.

  • 15:39

    По осталим тачкама оптужнице проглашен је кривим и осуђен на јединствену казну затвора од 40 година.

  • 15:37

    Караџић није крив за геноцид, одлучило веће.

  • 15:34

    Веће изриче пресуду.

  • 15:29

    Веће констатује да су припадници снага босанских Срба имали намеру да униште босанске муслимане у Сребреници.

  • 15:11

    Оптужени је изадо команду да се створе тотални услови несигурности и страха у делове Срребренице која је била под заштитиом Међународних снага, наводи се у оптужници. Оптужени је одобрио заузуимање Сребренице

  • 15:10

    Веће разматра део који се односи на Сребреницу

  • 15:07

    Цивили у Сарајеву су били директна мета Сарајевско-романијског корпуса. Претресно веће закључило да је Караџић одговоран за све злочине почињене над цивилима у Сарајеву осим у три случаја. Веће је прихватило да су понекад снаге тзв. Армије БиХ гађале војнике УН-а, али и територије под својом контролом што је тврдила Караџићева одбрана.

  • 15:02

    Судско веће је нашло да је Караџић одговоран за злочине почињене током опсаде Сарајева.

  • 14:58

    Сутра ванредна седница Владе Србије. Танјуг сазнаје да ће једина тема бити пресуда Радовану Караџићу.

  • 14:56

    Како је најавио директор полиције Републике Српске Гојко Васић, због изрицања пресуде Караџићу у Српској су појачане мере безбедности

  • 14:51

    Изрицању пресуде присуствују и представници Владе и невладиних организација из Републике Српске.

  • 14:49

  • 14:36

    Судија Квон: У „удруженом злочиначком подухвату“ прогона и уништавања несрпског становништва, поред руководства Срба из Босне, учествовали и Жељко Ражнатовић Аркан и Војислав Шешељ.

  • 14:35

    Радован Караџић у судници хашког трибинала док чека пресуду

    © REUTERS/ /Robin van Lonkhuijsen/Pool
  • 14:28

    Нема доказа за геноцидну намеру.

  • 14:26

    Предстојећа пресуда лидеру босанских Срба Радовану Караџићу, од јутрос је једна је од ударних вести на порталима свестких медија, који углавном предвиђају да ће Караџић бити проглашен кривим.

  • 14:25

    Веће је закључило да су припадници српских снага починили убиство и присилну премештање и прогон несрпског становништва.

  • 14:22

    Затвореницу су били подвгрнути мучењу од стране српских снага, наводи се у оптужници

  • 14:16

    Изрицање пресуде у Хагу прати више од 150 чланова породица жртава, око 200 новинара и више од 50 представника држава и чланова дипломатског кора.

  • 14:14

    Судским већем председава судија Огон Квон

  • 14:12

    Радован Караџић у хашкој судници

    © REUTERS/ Damir Sagolj
  • 14:12

    Појачано полицијско присуство у Сарајеву посебно око амбасаде Америке

  • 14:11

    Сарајево очекује доживотно пресуду за Караџића

  • 14:08

    Тужилаштво оптужује Караџића да је суделовао у 4 удружена злоциначка подухвата

  • 14:07

    Оптуженом се судило по 11 тачака оптужнице

  • 14:04

    Почело изрицање пресуде Радовану Караџићу

  • 14:03

    На Палама где живи породица Радована Караџића данас пусто: „Невин је, али биће осуђен“

  • 14:02
    Адвокат Горан Петронијевић

    Петронијевић: Сигурно ће бити другостепеног поступка

    13:53 24.03.2016

    Изрицање пресуде могло би да траје око сат и по јер се образлаже свих 11 тачка оптужнице, тачка по тачка. Другостепени поступак известан је јер ће се сигурно неко жалити. Прва и друга тачка које се односе на геноцид не би требало да буду у корист Тужилаштва, каже за Спутњик Горан Петронијевић, адвокат Радована Караџића.

    Даље

———————–

И ЈЕДАН КОМЕНТАР СА ФЕЈСБУКА:

БРУКА И СРАМОТА: Караџић осуђен на 40 година! Какво је зло овај Хаг!
Пресуда Караџићу пада само на две ствари: он је целог рата био у свађи са Младићем. Друго, Шешељ је целог рата био у сукобу са Арканом. Аркана је контролисала само Биљана Плавшић која му је плаћала за ратовање и злочине које је чинио, али је Плавшићка издајнички злотвор па зато није добила велику казну. Испаде да је амерички амбасадор Цимерман лагао када је рекао да је он натерао Алију да повуче потпис са Кутиљеровог плана и увуче рат у Босну. За све су Срби криви. Једино добро у овој пресуди јесте што је ослобођен за геноцид, те није било геноцида у муслиманским општинама у Босни. Будимо свесни да то није урађено, јер Хаг је реалан или неће да буде толико антисрпски, већ то служи сврси још већег свађања народа на Балкану. Како? Срби ће попиздети, јер је осуђен, а Муслимани, јер није осуђен за геноцид. Циљ Хага и Запада увек је било: завади па владај. И званична верзија Сребренице је пала: у овој пресуди се каже да је убијено 5100 Муслимана. Дакле, не 7000-8000. Полако, истина ће временом потпуно да се открије. Српски народ мора данас да покаже слогу и стане иза свога председника. Зато на протест свуда, у свим градовима у српским земљама, а у Београду је у 5. Сваки је Србин Радован Караџић!
1512806_10208156268731836_9114448067065162455_n
———————-
24. 3. 2016. СПУТЊИК, за ФБР приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. Una salus victis nullam sperare salutem – Једини је спас побеђенима не надати се никакву спасу, гласи једна латинска пословица.

    Није без интереса да подестимо на то, да су данапс под окупацијом агресивног НАТО пакта бивше југословенске троцкистичко-комунистичке републике и покрајине, које су обликовали припадници црне и црвене интернационале британског фабијанског Форињ офиса, њујоршко-московске бундистичке Коминтерне, вашингтонског Стејт департмента и римског католичког института Интермариума. Зато нећемо нимало посумњати у прави смисао тз. „Дејтонског мировног споразума“, за који је Збигњев Бжежински рекао америчкој јавности у новембру 1995. године, да је то привремено решење и да ће Република српска бити фактички ликвидирана.

    Имајући у виду колику закулисну и огромну улогу у свету игра воћство западно-европског и америчког естаблишмена којег оличавају тријалисти: идолатриска друштва чаробњака међународне масонерије, римских католичких темплара и кабалиста-бундиста, и колико су самоуверени да су свемоћни и да ће успети, да у тз. „Светској влади“ ликвидирају Републику Српску, на основу њеног прихватања или ће то бити победом, како је рекао амерички сенатор Џемс П. Варбург пред америчким сенатом 1950. године: „БЕЗ ОБЗИРА НА ТО, ДАЛИ ТО НЕКО ХОЋЕ ИЛИ НЕЋЕ, МИ ЋЕМО ИМАТИ СВЕТСКУ ВЛАДУ! ЈЕДИНО ПИТАЊЕ КОЈЕ СЕ ПОСТАВЉА ЈЕСТЕ: ДА ЛИ ЋЕ ТА ВЛАДА БИТИ УСПОСТАВЉЕНА НА ОСНОВУ ЊЕНОГ ПРИХВАТАЊА ИЛИ ПАК ПОБЕДОМ“ – „QUATRE ANS PLUS TARD, EN 1950, WARBOURG DECLARAIT DEVAN LE SENAT AMERICAIN: ‘QU’ON LE VEUILLE OU NON, NOUS AURONS UN GOUVERNEMENT MONDIAL. LA SEULE QUESTION QUI SE POSE EST DE SAVOIR SI POCE GOUVERNMENT MONDIAL SERA ETABLI PAR CONSENTEMENT OU PAR CONQUETE…“ ( Види: Pierre Virion, Biontot un gouvernement mondial – une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, p. 27 – Пјер Вирион, Ускоро једна светска влада – једна супер, над или против-црква, Paris, France, 1967, стр. 27; William P. Hoar, Architects of conspiracy – An Intriguing History, Boston – Los Angeles, 1984, стр. 317).

    Да би се ово могло разумети потребно је имати у виду програм Џорџа Ф. Кенона, који се 90-тих годнина XX столећа залагао у западно-европском и америчком империјалистичком – тријалистичком естаблишменту за “ограничени сувернитет за Србију”. Кенон је посебно познат широј српској јавности од 1948. године и као један између осталих Брозових ментора и главних режисера и пројектаната у југословенском троцкистичко- комунистичком рајхстагу. Он је у познатом тексту којег је објавио под насловом ”Балканска криза 1913. и 1993,” дословно рекао:

    “Турци су за време вишестолетног владања на Балкану били сразмерно сношљиви према немуслиманским верским установама. Однос турских власти према тим установама у сваком случају, није био главни приговор против њих…
    Не ваља бити преоштар када је реч о Турцима, зверства која им се приписују у извештајима нису већа од оних што су их починили хришћани према Турцима…
    Пре свега, јасно је да је ситуација на Балкану, према којој Сједињене Државе не могу остати равнодушне, у првом реду проблем Европљана…

    Обичај да се такав статус додељује Балканским народима није новост. Таква пракса је уследила пре једног столећа, кад се прва од њих ослободила турског ропства. Ни тада то није било срећно решење, што је јасно наглашено у Кернеги извештају 1914. Врло брзо, то је постало јасно да су нове државе имале велике тешкоће у односима једних према другима да сарађују у мирном и зрелом начину. У извесном смислу, било је више мира док су били под турском влашћу, него што су имали када су стекли своју независност…

    У вези са тим, постоји и додатни проблем због будућих односа појединих народа, посебно Срба, да их прикажемо као водећи пример кршења једног и темељног услова за примање у чланство Уједињених нација…” ( Види: George F. Kennan, The Balkan crisis: 1913 and 1993, The New York review of books, Volume 40, Number 13, New York, July 15, 1993, стр. 3-7).

    Енглески текст гласи:

    “The Turk, for one thing, appear to have been, in the centuries of their one-time ascendancy in the Balkans, relatively tolerant in their treatment of non-Muslim religious institutions. Their treatment of such institutions was in any case not the leading grievance against them…

    One must not be too hard on the Turks. The atrocities attributed to them in this report were no worse than those that the Christian peoples were inflicting both on the Turks…

    First of all, let it be noted that while this Balkan situation is one to which the United States cannot be indifferent, it is primarily a problem for the Europeans…
    Now, the practice of conferring that status on Balkan people is not new. The same practice was followed more than a century ago when the first of them were liberated from Turkish rule. Even then, the result was not a happy one, as is so clearly shown in the Carnegie report of 1914. It very soon become evident that the new states had great difficulty in relating to one another in a mature and peaceful manner. In a sense, there was more peace when they were still under Turkish rule than there was after they gained their independence…

    A further complication exists, in that connection, in the question of the future relationship of certain of those peoples, and particularly the Serbs, to take them as the leading examples, have violated in every conceivable way the one and only requirement for membership in the United Nations…

    ( George F. Kennan, The Balkan crisis: 1913 and 1993, The New York review of books, Volume 40, Number 13, New York, July 15, 1993, p. 3-7).

    У овом контексту ваља указати на историску чињеницу, да су рат у Југославији планирали и изазвали западно-европски и амерички империјалисти и да су контролисали, усмеравали, тренирали, помагали, снабдевали и потпаљивали терористичке и сепаратистичке антијугословенске фракције, преко којих су остварли своје националне и виталне интересе у оквиру завојевачке стратегије НАТО пакта, која се састојала у удруженом злочиначком подухвату и трајном чишћењу српског етничког простора у Републици Српској Крајини, Хрватској, делимично у Босни и Херцеговини и на подручју српске аутономне покрајине Косова и Метохије.

    Такође, у овом контексту вредно је указати и на видљиве и на “невидљиве” конспиративне ратнике на простору бивше Југославије, које помињу извесни аутори, међу којима посебно место заузима и књига Спенс-а Кемрон-а, која је објављена под насловом “Све неопходне мере – после две године зверстава, 22 САС-ва јединица тајно је одлетела у бившу Југославију” (Види: Spence, Cameron. All necessary measures – After two years of atrocities, a unit from 22 SAS secretly flies into the former Yugoslavia, London, 1999). Полазећи од чињенице да су на подручју бивше Југославије између осталих видљивих и “невидљивих” ратника дејствовали француски и англо-амерички командоси, поставља се питање: каква је била њихова улога у Босни и Херцеговини, сребреничком злочину и Сребреници, која је била под окриљем Уједињених Нација, где су деловале и извесне муслиманске муџахединске оружане формације?

    Свиђа ми се

  2. Нека им се све врати као што се нама дешавало – призивају борбу против тероризма а наше патриоте борце против истих тих терориста убијају и осуђују !

    Свиђа ми се