Српска тужилаштва дугују више од пола милиона евра различитим институцијама и појединцима за ДНК анализе и друга вештачења. Како сазнају „Новости“, само Више тужилаштво у Београду дугује више од 100.000 евра, а оно није једино. Пошто се гро зарађеног новца користи за набавку материјала за нова вештачења, лабораторије ускоро неће имати пара да финансирају анализе, па би истраге могле да буду угрожене!

Посебан проблем представља то што друга страна, односно тужени, нарочито када су у питању организовани и крупни криминал, за разлику од државе, имају новца да плате вештаке, тачније саветнике. Због тога прети опасност да се тужилаштво у многим случајевима нађе у подређеном положају у односу на супротну страну, јер не може да финансира доказивање биолошких трагова нађених на месту злочина. То ће, пак, условити да оптужнице не буду ваљано поткрепљене доказним материјалом и да окривљени буде ослобођен.

Највећи број узорака за убиства почињена у Београду обрађује Центар за хуману молекуларну генетику на Биолошком факултету. Правосуђе им дугује неколико стотина хиљада евра. Према речима доцента Душана Кецкаревића, отприлике петину тог износа дугују судови из ранијег периода (највише Виши суд у Београду), а остатак тужилаштва. И ту су дужници махом из престонице, јер се ту почини највише злочина.

– ЗА ДНК анализе потребна су значајна материјална средства, јер оне нису јевтине – објашњава Кецкаревић. – Од плаћеног вештачења финансирају се материјални трошкови, хемикалије, опрема и слично. Отприлике половина новца покрива накнаду за вештаке и помоћно особље. Уколико се не плати једно вештачења, аутоматски нема новца за следеће.

У овој лабораторији анализа узорка просечно кошта 12.000 динара, у зависности од тога шта се ради, али је у другим лабораторијама и скупља. Осим тога, скупе су и машине. На пример, нова машина за аутоматску анализу података кошта око 150.000 евра, па ако би се постојећа покварила, тешко да би зарадили за нову.

– Недостатак новца доводи вештаке који раде за тужилаштво, као и тужилаштво, у подређени положај у односу на оне који раде за окривљеног – примећује Кецкаревић.

И у Удружењу вештака жале се на огромне своте које им држава дугује годинама уназад. Многи су зато, каже академик Миладин Кнежевић, директор Удружења судских вештака Београда, пресавили табак и тужили државу.

– На нивоу Удружења договорили смо се да ћемо се сви придржавати гесла да радимо само за клијента који плати. Дакле, ако неко не плати, не радимо. Држава од нас тражи да све дажбине измиримо у року од 45 дана, иначе нам секу воду, струју, телефон, узимају камате. Од чега да платимо ако она не плаћа? – пита се Кнежевић.

У Адвокатској комори Србије напомињу да ће недостатак новца за ДНК анализе ићи наруку окривљенима, али на штету невиних.

– Доказивање ДНК профила се увек ради на предлог тужиоца, јер тиме доказује постојање биолошких трагова на оружју којим је почињено дело или на нађеној кесици хероина или кокаина – каже Драгољуб Ђорђевић, председник АКС.

– Ако нема новца за анализе које су по правилу кључни доказ, суд ће моћи да суди само на основу индиција, а тиме крши права окривљеног. Ако је крив, то може да му иде у прилог, али уколико је невин, прекршена су његова људска права, право на суђење у разумном року и на фер суђење.

Без анализе биолошких трагова судови би требало да обуставе поступак, али се то ретко дешава. Ђорђевић потврђује и да клијенти све чешће, не верујући у званична вештачења, сами ангажују вештаке.

У Србији је регистровано 6.879 судских вештака и 78 правних лица која се баве вештачењима.

ДУЖНИЦИ ШИРОМ ЗЕМЉЕ

Више тужилаштво у Београду није једини дужник. Рецимо, Треће основно тужилаштво дуговало је прошле године четири и по милиона динара, али су крајем године добили новац да намире гро дуга. Више јавно тужилаштво у Нишу, према речима портпарола Владимира Станојевића, и даље дугује око девет милиона динара.
(Ј. М.)

———-

У СРБИЈИ УГРОЖЕНЕ ИСТРАГЕ: Тужилаштва не измирују обавезе тешке више од пола милиона евра за днк и друге анализе

15. 1. 2016. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић