На које све начине грађани Србије плаћају рекламирање политичара?
Политичари, државни функционери и челници јавних предузећа уговарањем услуга оглашавања и маркетинга у медијима утичу на креирање медијских садржаја и тиме сужавају новинарске слободе, закључак је најновијег, трећег по реду Извештаја о медијима Савета за борбу против корупције Владе Србије.
Извештај је сачињен на основу података добијених од 124 државне институције о пословима оглашавања и маркетинга од почетка 2011. до краја 2014. У тој области 124 репрезентативна предузећа потрошила су више од 60,9 милиона евра, од чега је највише (29,87 одсто) потрошено 2012. а најмање 2014. (18,75 одсто).
То нису сва средства која је држава потрошила за оглашавање и маркетинг, већ само трошак 124 предузећа, пошто величина тржишта јавног сектора од 2011. до 2014. износи више од 840 милиона евра, према процени Савета.
Принцип исти, остало нијансе
Кад је реч о систему контроле медија, чланица Савета Мирослава Миленовић каже за Спутњик да се у односу на први Извештај из 2011. године, којег је представила Верица Бараћ, ништа битно није променило.
„Оно што се променило је то да су можда неки актери из 2011/12. пресвукли патике и дресове и сад се налазе у неким другим тимовима, али модалитети рада и начин трошења за маркетинг и оглашавање се није променио“, каже Миленовићева.
Она додаје да је евидентан тренд смањења укупних трошкова 2014. али што се тиче јавних предузећа и предузећа са већинским државним власништвом она „далеко предњаче у трошењу државног новца и то је тренд који се наставља из 2011. године“.
„Мислим да је услед одлуке Владе Србије да се стане на пут нерационалном трошењу најмање средстава потрошено 2014. Трошење је евидентно смањено на нивоу министарстава и на нивоу државних фондова и агенција, али тога још увек нема у јавним предузећима и предузећима са већинским државним власништвом, што показује да се та предузећа још увек довољно не контролишу и да њима управљају више интереси политичких партија, него државни интереси“, оцењује Миленовићева.
Таоци дискреционог права
У Извештају се констатује да се троши огроман новац за услуге маркетинга и оглашавања и да онај онај ко поседује моћ и могућност да донесе одлуку где ће се тај новац потрошити, заправо поседује дискреционо право да одлучује о судбини медија.
У извештају је наведено неколико модалитета контроле и утицаја над медијима путем средстава пореских обвезника којим располажу државни органи.
Кад је реч о јавним набавкама „који год модел да се применио, увек је закључак исти — симулира се конкурентност, транспарентност и процедура“. Ниво разрађене симулације је фантастичан, констатује Миленовићева.
Један од примера „симулације конкурентности“ (сви примери без имена, јер принцип је исти, а имате и комплетан извештај ОВДЕ) јесте случај у коме је министарство у једној јавној набавци тражи инсертовање промотивног материјала, где се наводило да је за један дневни лист, да би се на крају на крају то спровело у два недељна листа, од којих је у једном министар био уредник пре него што је постао министар.
Поткупљивање медија
Кад је реч о директном уговарању без јавне набавке, дешава се да фирме које раде за државне институције најчешће раде и за политичке странке у кампањи.
Тај феномен би се могао назвати поткупљивањем медија јер се, пре свега, у јавним предузећима која су монополисти, у уговоре стављају клаузуле да се негативне информације о предузећу не објављују пре него што се затражи дозвола.
Невероватна је количина емисија финансираних из секретаријата и владе АП Војводине и стиче се утисак да су комплетни медији у Војводини под снажним утицајем покрајинске Владе, навела је Миленовићева.
У Извештају се наводе и „занимљивости у смислу пословно-техничке сарадње и разних награда“. Као пример је наведен случај јавног предузећа које је уплатило донацију невладиној организацији да би истоимену награду исте године добио истакнути државни функционер.
Без пи-ара не ваља
Политичари најјачи утицај на медије остварују преко услуга пи-ара, и то преко нераскидивих веза политике и пи-ар агенција, у чијој су власничкој структури најчешће политичари или лица повезана са њима.
Тако је пи-ар једне странке био истовремено и пи-ар министарстава, јавних предузећа и општина у којима је на власти била та странка.
За једно министарство пи-ар је радила особа чији је је супруг био функционер министрове странке.
Предузеће у реструктурирању, иако је исказало губитак од преко 700 милиона динара, рекламирао се код одређених телевизијских станица у власништву једног бившег министра.
Спорт и разонода
Савет је утврдио и да је спонзорисање или донирање новчаних средстава директно медијима за спортске активности или организације манифестација „један од видова прикривеног уговарања промоције политичара“.
Тако су се спонзорисали концерти певачице која је била блиска бившем министру, а банка у којој је највећи акционар држава, дала је преко 18 милиона динара „једном политичару да води грађане по свету и да се са њима слика“.
Савет је предложио Влади Србије да имплементира 24 препоруке из Извештаја како би се „ефикасније и делотворније редефинисало поље оглашавања и маркетинга, односно смањио утицај институција јавног сектора на медије“.
Члан Савета за борбу против корупције Душан Слијепчевић рекао је да то владино саветодавно тело „обично не добије одговор Владе Србије“.
О односу јавних предузећа према Савету говори чињеница да два нису доставила тражене информације ни након кажњавања од стране Повереника за информације од јавног значаја.
БАХАТО: Вулин из буџета финансирао бившу фирму, гувернер купиo 90.000 чоколадица!
Министар рада Александар Вулин помогао је прошле године своју бившу фирму новцем српских пореских обвезника, док је гувернер Јоргованка Табаковић купила je 90.000 чоколадица за 360.000 динара у промотивне сврхе НБС, показао је, између осталог, најновији извештај Савета за борбу против корупције.
У „Извештају о могућем утицају институција јавног сектора на медије кроз плаћање услуга оглашавања и маркетинга“ који је Савет јуче представио, открива се да је Вулин у име обележавања стогодишњице Првог светског рата преко фирме „Вочаут“, иначе донатора СПС, дао 2,2 милиона динара за инсертовање пропагандног материјала у два недељника, од којих је један био и недељник Печат, у којем је он својевремено био уредник.
НБС је у периоду 2011-2013, кад су гувернери били Дејан Шошкић и Јоргованка Табаковић, на промотивне чоколадице с ликом српских новчаница потрошила око 784.800 динара. НБС је 2011. набавила 400 килограма млечних чоколадица или 80.000 комада, 2012. је купљено 50 килограма или 10.000 комада, а 2013. године 450 килограма или 90.000 комада. НБС је навела да се набавка покреће ради промоције, али Савет сматра да набавка не доприноси промоцији НБС.
Све државне и локалне институције потрошиле су око 840 милиона евра на оглашавање и маркетинг од 2011. до 2014. године, што је, како кажу у Савету, огроман новац који држави даје велику моћ да одлучује о судбини медија. Савет је открио да су 124 државна органа, организације, фондови, јавна предузећа и општине, на рекламирање потрошили 61 милион евра, док је износ од 840 милиона евра процена трошка за све државне институције.
Мирослав Милићевић, председник Савета, рекао је да се оглашавањем које финансира држава ствара близак однос између политичара и медија, у којем посредују маркетиншке агенције блиске владајућим структурама. Још конкретнија је била Мирослава Миленовић, чланица Савета, која је истакла да је поткупљивање медија у ствари феномен који је истраживао Извештај.
– Систем јавних набавки се у пракси није показао као поуздан модел уговарања услуга оглашавања и маркетинга. Иако је поштован, наручиоци у учесници су га вешто користили да ураде оно што су замислили – навела је Миленовићева.
СВИ „ПУТЕВИ“ ВОДЕ У „ВОЧАУТ“
„Путеви Србије“ су априла 2012. године фирми „Вочаут“ дали 2,4 милиона за снимање „документарног филма о модернизованим наплатним станицама и рехабилитованим мостовима“.
Управу „Путева Србије“ тада су чинили кадрови СПС, партије којој је „Вочаут“ пружао услуге пропаганде у кампањи, а био је и донатор те странке.
„ГАЛЕНИКА“ СПОНЗОРИСАЛА ПИНКОВУ ПРОГНОЗУ ВРЕМЕНА
„Галеника“ је у 2011. и 2012. кад је била под контролом СПС, такође ангажовала фирму „Вочаут“, спонзора СПС, за рекламне услуге. А преко њих је плаћала закуп рекламног простора у емисији временска прогноза на ТВ Студио Б и ТВ Пинк. За ове услуге је укупно дато 54 милиона динара, Студију Б 18,4 милиона, а Пинку око 35,6 милиона динара.
„ИНФОСТАН“ ПРОВЕРАВАО ПОПУЛАРНОСТ ДИРЕКТОРА
Савет је уочио и да се државни сектор појављује као корисник услуга различитих форми истраживања јавног мњења која доприносе медијској афирмацији политичара о трошку државе. Београдски „Инфостан“ је тако 2012. и 2013. платио 1,5 милиона динара фирми „Ебарт“ за анализу присуства Инфостана и директора Бојана Милића, кадра ДС, на друштвеним мрежама.
„ТЕЛЕКОМ“ И „СРБИЈАГАС“ КРИЈУ ПОДАТКЕ, ПЛАТИЛИ КАЗНУ
Савет напомиње да расходи значајних државних фирми нису били предмет анализе. На дан израде Извештаја Савет је делимично остао ускраћен за информације од Владе Србије, а у потпуности од Министарства спољних послова, „Србијагаса“ и „Телекома“. „Србијагас“ и „Телеком“ су због недостављана података поверенику платили казну по 180.000 динара.
КАД „ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ“ СНИМАЈУ ФИЛМОВЕ
Савет је открио да јавни сектор користи маркетиншке услуге и услуге видео-продукције правних лица који за то нису регистровани. „Железнице Србије“ су на крајње чудан начин користиле маркетиншке услуге правних лица регистрованих за производњу накита, постављање подних и зидних облога, књиговодствене и ревизорске послове.
„КОЛУБАРА“ ВОЛИ ГУЧУ, А „СРБИЈАШУМЕ“ МРКИНУ БЕКУТУ
Рударски басен „Колубара“ је 2013. агенцији за маркетинг „Профајл“ дао 990.000 динара за 53. драгачевски сабор трубача у Гучи. „Србијашуме“, фирма под контролом СПС, 2011. је „Мелос естради“ дала 2,3 милиона динара за концерт Ане Бекуте у Сава центру. Познато је да је Бекута у вези с Милутином Мркоњићем, чланом СПС.
Извор: Курир
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…