Иритирајући су, на моменте и застрашујући, све чешћи покушаји српске Владе и председника државе да нам ураде лоботомију и избришу сећање – што лично, што оно колективно. Тако се премијер Србије Александар Вучић недавно из петних жила упирао да нам, током посете шефа НАТО Београду, објасни да нису они 78 дана бомбардовали нас, већ Милошевићев режим. То је исти онај човек који је те 1999. године био министар у Милошевићевој влади.

Са истим намерама ка мењању историје и иницирању катарзе у Срба наступио је у петак и председник Србије Томислав Николић, када нам је објашњавао зашто се током инаугурације аргентинског председника Маурисија Макрија онако дубоко клањао и захваљивао. Нудећи Макрију да искористи то што „Србија има слободно тржиште широм света“, Николић је рекао да је Аргентина заслужила да јој се лично баш он захвали на подршци Србији када је реч о заштити њеног суверенитета и интегритета, односно што је гласала против захтева самопроглашеног Косова за чланство у Унеско.

Је л’ то иста она Аргентина која је 70 година уназад била уточиште двојици Анти – Павелићу и Готовини, хрватским злочинцима чији је циљ био протеривање и уништење српског народа?
Она Аргентина која је годинама после Другог светског рата чувала највећег српског крвника, творца усташке Независне Државе Хрватске Павелића, познатог по концлогорима, терору и геноциду над Србима, чија је главна политичка замисао била физичка елиминација Срба, Јевреја, Рома?
Она иста Аргентина у којој се, као и у многим нама сада „пријатељским“ државама, до недавно скривао неоусташа Готовина, оптужен за злочине против човечности током акције хрватске војске „Олуја“, у којој је убијено више од 1.800, а протерано 300.000 Срба?

Можда је то она иста Аргентина која је, попут Сједињених Америчких Држава, после Другог светског рата чувала и скривала све нацисте који су на волшебне начине тамо пребегли из Европе! Данас нам потомци нациста и њихових мецена „кроје капу“ и причају у хуманости и цивилизацијским вредностима.

Из свих ратова у последњих 100 година назире се сада већ устаљени образац у којем се Аргентина јавља као константа и „сигурна земља“ за злочинце свих врста и националности. Али што би, парафразирано, рекао шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер, представник земље која је узроковала два најкрвавија светска сукоба – Први и Други светски рат – и која је последњих година преотела улогу главног светског миротворца, „ратови остају у колективном памћењу“.

– Код многих наших суседа, на чијем су тлу вођене крваве битке у којима се страховито гинуло у рововима, Први светски рат уклесан је у колективно памћење – скоро је циничан Штајмајер. По тој матрици, злочини Другог светског рата и последњег рата на просторима бивше СФРЈ сигурно су „уклесани“ у српско колективно памћење. Срећа па историја Србије не почиње нити ће почињати од садашње власти!

————–

Све чешћи покушаји српске Владе и председника државе да нам ураде лоботомију и избришу сећање – што лично, што оно колективно: Кад Николић захваљује чуварима усташа

14. 12. 2015. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић