„Мислим да је истинска трагедија што мир није постигнут на принципима које сам договорио у марту 1992. Поређење карте која је била утврђена на основу тих принципа, 18. марта 1992, и мапе која је део Дејтонског споразума из новембра 1995. показује да је, после три и по године рата, резултат био готово исти. Небројени животи могли су бити сачувани“, посведочио је Кутиљеро.

Назначио је да су у рату изгубљени животи, који су могли бити сачувани, били „већином муслимански“, као и изгубљене територије. Изетбеговић се споразума одрекао пошто су га на то охрабрили „чиниоци споља“, односно САД, изјавио је Кутиљеро.

Кутиљеро, који је сведочио по обавезујућем налогу суда (субпоена), потврдио је да су у марту 1992. представници све три националне заједнице прихватили принципе уређења БиХ са три конститутивне јединице унутар тадашњих граница.

После усвајања уставних принципа, Срби су, по Кутиљеру, „желели даље преговоре“ о подели територије, а Муслимани су почели да „вуку ноге“, односно да одуговлаче.

„Недуго пошто су стране прихватиле принципе, до мене је почело да допире да се председник (Алија) Изетбеговић јавно одриче свог пристанка у изјавама босанским медијима. Босанска влада званично је одбацила принципе у јуну 1992“, посведочио је Кутиљеро.

Сведок је потврдио да за време преговора није веровао Изетбеговићу, који је, „упркос срдачном маниру“, „лагао“ и био „варљив“.

Да се муслимански лидери нису одрекли споразума о принципима уставног преуређења БиХ, „босанско питање могло би бити решено раније, уз мање губитке (претежно муслиманских) живота и територија“, посведочио је Кутиљеро, како је написао и у лондонском недељнику Економист 1995.

„Да будем правичан, председник Изетбеговић и његови саветници били су охрабрени да пониште тај договор и да се боре за унитарну босанску државу од добронамерних чинилаца споља који су мислили да све знају најбоље“, написао је тада Кутиљеро, алудирајући на улогу САД. „То сам веровао тада и то верујем сада“, рекао је.

Закључак да су промени Изетбеговићевог става допринеле препоруке америчких дипломата да не прихвати поделу БиХ на три јединице, Кутиљеро је, како је рекао, утемељио на документима које му је предочио тадашњи амбасадор САД у Португалу.

Изетбеговића је назвао „лажовом“, коме се „не може веровати“. „Све стране су лагале, али су Срби лагали најмање“, додао је.

Бивши мировни посредник потврдио је и да му је португалски официр, који је служио у Унпрофору у Сарајеву, пренео да је убеђен да је граната која је 27. маја 1992. убила 26 грађана у реду за хлеб у Улици Васе Мискина била испаљена са подручја где су били положаји муслиманских снага. Тај официр учествовао је у истрази о експлозији у реду за хлеб.

Док га је унакрсно испитивао тужилац Алан Тигер (Тиегер), Кутиљеро је потврдио да уставни принципи које су оквирно прихватиле стране нису били коначни и да је требало даље преговарати.

Кутиљеро је казао да је тачно и да је лидера Срба Радована Караџића упозорио да ће споразум бити могућ само ако га прихвате све три стране и „све етнички очишћење територије буду враћене у стање пре рата“.

Тужилац Тигер потом је сведоку опширно цитирао више говора у којима је Караџић, 1992-95, изражавао задовољство због пропадања Кутиљеровог плана, истичући да је тиме „с Босном завршено“ и да је одлука Муслимана да план одбију „фатална за њих“.

Сведок је одговорио да му Караџић то никада није рекао. Упитан да ли је „уништење Босне“ било део његовог плана, као што је Караџић рекао, Кутиљеро је одговорио одречно.

Напоменуо је, међутим, да није било разлога да не верује Караџићевим речима да ће бити „посвећен“ наставку преговора о уставним принципима.

Кутиљеро је нагласио да „Муслимани нису желели поделу БиХ: Срби нису желели БиХ уопште, већ да остану са Србијом, а Хрвати су хтели да припадају Хрватској“, али да су преговорима дошли до начелног решења о „трипартитној БиХ“ сличног оном постигнутом у Дејтону, после три и по године рата и небројених жртава.

„Питање је било – можемо ли имати унитарну Босну или Босну из три дела. Моје уверење је било да само троделна Босна може успети, што је потврдио и Дејтонски споразум“, казао је Кутиљеро.

На питање да ли је знао за Караџићево инсистирање на признању стања на терену – до којег су српске снаге, по оптужници, дошле применом силе ради заузимања територија и прогона несрба – сведок је изјавио да му Караџић то никада на тај начин није казао.

Хашки процес генералу Младићу биће настављен сутра.