
Књига је потресан документ о усташким злочинима
У сали Јеврејског културног центра „Арие Ливне“ у Бањалуци одржана је промоција монографије „Из колијевке у Јасеновац“ аутора Милана Дашића, познатог издавача и публицисте из главног града Републике Српске. Посебна вредност ове књиге, како је нагласио један од рецензената, бањалучки књижевник Ранко Павловић, је поглавље „Мајке су чекале“ у којем се налазе имена са личним подацима 19.432 деце са Козаре и других српских крајева које мајке никада нису дочекале јер су их у систему јасеновачких логора на најсуровији начин уморили усташки кољачи!
Увод у промоцију књиге дао је познати бањалучки песник Боро Капетановић, који је присутне гануо стиховима потресне поеме „Јасеновац“.
– У Дашићевој књизи налази се неколико снажних прилога Србољуба Живановића, уредника књиге Радована Јовића, Арие Ливне, др Јелене Гускове, Драгољуба Ацковића и Јована Мирковића, истражитеља усташких злочина. Тим прилозима се мора веровати јер су документовани и доказани. А оно што књизи даје највећу вредност су подаци које је о умореној деци прикупио и будућим генерацијама оставио преживели мали логораш, писац Драгоје Лукић, којег је аутор књиге назвао „Оцем највећег дечијег подземног града“ – истакао је Ранко Павловић.
На промоцији је говорио и Арие Ливне (95), један од преживелих логораша.
– Видео сам својим очима шта се дешавало и то се не може описати ни у једној књизи. Знам колико је мом пријатељу Милану било тешко да уради ову књигу за коју је требало пуно времена, али и новца којег, нажалост, за овако вредне књиге све мање има – рекао је Ливне.
Посебну емоцију код посетилаца изазвало је и присуство угледног бањалучког гинеколога др Милутина Вучковца, преживелог мученика логора смрти у Јасеновцу, којем је млада песникиња Невена Стошић посветила песму „Да се на заборави“. Промоцији су, осим многих значајних личности из културе и јавног живота, присуствовали и Владимир Николић, конзул Србије, затим Милица Котур, помоћник министра за просвету Републике Српске, као и Будимир Балабан, председник Скупштине града Бањалуке. Луксузно опремљена књига на 450 страница, штампана на енглеском и српском језику, може да се наручи и у Књижари „Вести“ у Франкфурту.
За историју и успомену
– Аутор Милан Дашић у оквиру издавачке делатности агенције Слово, за историју и успомену на жртве у Јасеновцу, Крагујевцу и Санском Мосту, објавио је више књига, а да би се очували сећање и успомене на жртве, Дашић је успео да повеже књижевне манифестације на Шушњару, у Шумицама, Доњој Градини, Приједору и на Козари. Он је успео да окупи челне људе ових општина који су у Доњој Градини 28. априла 2007. потписали Повељу о братимљењу и трајању поетских помена жртвама – истакао је Ранко Павловић.
Да се не заборави
Млада песникиња Невена Стошић изрецитовала је преживелом доктору Вучковцу стихове из своје песме „Да се не заборави“, коју је написала кад је имала само 13 година.
„Доктор је Вучковац, мамин колега,
успео да преживи Јасеновац, али је остао без своје мајке.
Од тада му нису причали бајке.
Нису му певали ни успаванке.
Нису га мазили, даривали шљиве ранке.
Одједном је морао да одрасте“.
—————-
8. 12. 2015. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Документи, Други пишу, ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА, ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ, ИСТОРИЈА, КУЛТУРА, Књига, Медији- генератори јавног мњења, Национално питање, Новости, РЕГИОН, Рат, Република Српска, СРБИЈА, Страдање Срба, Трагедија, Хрватски геноцид над Србима, MAIL - RSS FEED














Kazu da se istorija ponavlja onima koji je zaboravljaju. Ovo je naša istorija a teško je pogledati ovakve slike, čitati i učiti o ovakvim događajima jer su jezivi, neshvatljivi. Nema većeg zverstva u istoriji ljudskog roda a mučno je pamtiti ovakvu prošlost. Možda zato Srbi kratko pamte – jer se lepe stvari pamte a užas svest nastoji da zaboravi. Ja ubistva dece u konc. logorima ne mogu da zaboravim a pobrinuću se i moji potomci znaju za to. Nisam osvetoljubiva. U pitanju je istina i poruka koju nam ti najneviniji od nevino stradalih ostavljaju u amanet a to je da Nikada, baš nikada srpski narod ne sme biti razjedinjen, nezaštićen i goloruk, jer se, kao po pravilu, sa svih strana pojave oni kojima je želja da nas zatru. Zbog čega baš Srbe, ne znam.
Свиђа ми сеСвиђа ми се