Пише: Александар Бећић

***

Када је ухапшен Драган Шарић, човек који је означен као балкански (или чак европски) Ескобар, медији су увелико трубели о међународној победи против једног од најмоћнијих господара подземља који је био тежак више милијарди евра, министар правосуђа је одржао конференцију за новинаре поводом његовог „довођења пред лице правде“ и одређивања притвора од 60 дана.

Медији су, уз текст о Шарићевом притварању које траје и данас, објавили једну од (тада малобројних) Шарићевих слика и наравно, фотографију са конференције за новинаре коју је држао Никола Селаковић, министар правосуђа. Иза њега били су директор полиције, тужилац и још понеко. Из БИА или већ… Знате…

Када је „пред лице правде доведен Космајац“, такође је одржана конференција за новинаре, коју је држао министар унутрашњих послова Небојша Стефановић. Интересантно је да је човек ког је премијер Србије означио као највећег дилера дроге приведен због неких финансија и некретнина. Али, добро: тако је пао и Ал Капоне.

И тада су новинари, уз једну од ретких Космајчевих фотографија, приложили и слику са конференције на којој је доминирао први човек МУП-а, млађани доктор Стефановић, са све Наталијином рамондом на реверу. Позади – опет Вељовић и још понеко. Небитан за ову причу.

У сваком случају, министру Небојши се осладило то сликање и појављивање на малим екранима. Зато се поново приказао народу у тренутку када је у Београду све кувало због предстојеће параде поноса, а полиција, ради безбедности свих грађана, забранила све скупове. Наравно, оне који су били усмерени против ЛГБТ популације. И опет, фотографија. Овај пут с нешто мало војске.

Сличне слике су објављене и када је обављена било која успешна полицијска акција.

А онда, крене медијски рат. Заправо – неко у врху власти схвати да су лажи о просперитету постале превише провидне , те се мора нешто ново измислити.

Зато се на телевизији Пинк и у Пинкформеру појави Драган Ј. Вучи(ћеви)ћ и најави да ће бити државни удар који се (богу хвала) не деси. При том, исти тај назове премијера будалом. Лудаком. Али, добро, он и Андреј су пријатељи, баш као и он и Он. Зато му се може да назове Александра Вучића будалом и лудаком. Други на то не смеју ни да помисле.

Због ширења панике нико не реагује. Нико не приведе никога. Ваљда зато што Драган Ј. Вучићевић није згодна жена, па и није баш за медијско експонирање, иако он мисли другачије.

Потом Курир у том рату у ком је решио да више не подржава лажи власти, објави кривичну пријаву против Драгана Ј. Вучи(ћеви)ћа и Дамира Драгића, водећих људи у Информеру, коју је иначе, поднело треће лице.

Вучи(ћеви)ћа то баш изнервира и он нам читаву недељу ујутро објашњава како је државни удар ипак извршен и како је све заправо, много, много горе.

А премијер Србије, који се жив и здрав вратио из далеке Кине, само што се одморио, реши да одмах скочи на једно полиграфско испитивање. Ко бива – да га испитује полиција. После тога, министар унутрашњих послова дочека својих пет минута и организује конференцију за новинаре на којој слаже да је неко оптужио Александра Вучића за некакву изнуду. Иако текст (сваком писменом) довољно говори: пријава је поднета против Вучи(ћеви)ћа и Драгића, а присутни на састанку су били браћа Вучић. Они дакле, нису предмет пријаве. Зато и не видим потребу за полиграфом. Који, као што знамо, ни у истражном ни у кривичном поступку нема никакву тежину. То министар Стефановић не зна. Не учи се на Мегатренду.

Ипак, мени је слика коју сам видео током конференције говорила само једно: у овој земљи је већ уведено ванредно стање. Али нико нема муда да вам то каже.

Министар Стефановић прочитао је саопштење. Погледао новинаре и изговорио „има ли неко неких питања“? Они који су били са друге стране су ћутали. Ни мува се није чула. Куд бре и да се чује, када их испод маски гледају мрко припадници којекаквих ПТЈ, САЈ, Жандармерија, Интервентних бригада и осталих? Пссссссст! Онда је министар новинарима дао вољно.

Нервоза власти због свега онога што се дешава је толика да смо морали да видимо припаднике свих родова полиције (иако смо пре неколико дана уживали у њиховом дугометражном играном филму под називом Штит 2015.)…

Драги чланови СНС, СПС и осталих странака које партиципирају у власти, овај пут – без изузетка, чисто да вам кажем: и поред претњи које ми се упућују (па се чак и бележе на страницама других медија), ја се нећу крити иза лажних имена. Нећу писати под псеудонимима. Нећу тражити заштиту било које политичке организације или стране амбасаде. Ја вас, господо из власти – презирем и аргументовано критикујем – и на то имам Уставно право.

Да ли је ово та напредна Србија у коју верујете? Свака част, рођаци…

———————-

КОЛУМНИСТА: Новинари, мирно! Има ли питања? Разлаз!

30. 11. 2015. kolumnista.com, за ФБР приредила Биљана Диковић